Dakle, Veseli Četvrtak je upravo objavio specijalno kolekcionarsko izdanje pod naslovom SMRT, LJUBAV, SMRT (datum objavljivanja: 14. 8. 2025). Šta ima unutra? Evo.
Ima nekakav uvodnik urednika edicije, izdanja, svega:
Smrt, Ljubav, Smrt
naslovna strana: Frančesko Dosena
Tri strip epizode, dugometražna:
„Crni užas“
tekst: Ticijano Sklavi & Luiđi Minjako
crtež: Đovani Fregijeri
i dve kratke:
„Zvezde padalice“
tekst: Ticijano Sklavi
crtež: Đovani Fregijeri
„Dilan Dog 666: Crveni sumrak“
Sklavi, Rekioni, Dosena.
Pored toga, tu je ceo roman O smrti, o ljubavi Ticijana Sklavija, koji bi vam, ako znate šta valja, morao biti glavni i najveći razlog da pod obavezno nabavite ovo izdanje.
A ne treba zanemariti ni esej „ALFA I OMEGA: O jednom Početku i o jednom Završetku (i o ponečemu između)“ Dejana Ognjanovića.
Što to bješe „Crni užas“? Da vas podsetim…
Postoji jedno italijansko seoce, smešnog imena Bufalora, koje čuva nimalo smešnu tajnu: na groblju mrtvi se vraćaju, gladni ljudskog mesa. I jedino što stoji između tih povratnika i meštana nesvesnih užasa je alkoholičar, cinik i lokalni grobar takođe smešnog imena: Frančesko Delamorte.
Makar dok igrom sumanutih slučaja u Bufaloru ne stigne i Dilan Dog.
„Smrt, ljubav, smrt" sadrži celokupan istorijat Delamortea, koga je Ticijano Sklavi stvorio kao prototip istraživača noćnih mora: roman „O smrti, o ljubavi“ u kome grobar iz Bufalore ima glavnu ulogu, a po kome je Mikele Soavi snimio istoimeni film sa Rupertom Everetom u glavnoj ulozi: kultnu epizodu „Crni užas“, u kojoj se dve Sklavijeve tvorevine susreću; i epilog, „Zvezde padalice“, u kome, možda, uspevaju da nauče da žive jedna s drugom.
Takođe, ova knjiga je i pokazatelj uzlazne putanje samog Sklavija – ne scenarističke, već psihičke: od surovog cinizma u romanu, preko preispitivanja takvog stava u stripu, do prihvatanja i romantizovanja smrtnosti u epilogu.
Dakle, između jednih korica imate sve strip priče vezane za Delamortea, plus Sklavijev predugo nenabavljiv roman iz kojeg se rodio prototip DILANA – a koji će vas zaprepastiti koliko je drugačiji (mračniji, bolesniji, nihilističkiji, sadističkiji) od remek-filma DELLAMORTE DELLAMORE gde ga je Đani Romoli genijalno adaptirao.
Plus, tu je moj esej, povodom kojeg ću načas morati da u stranu sklonim svoju uobičajenu skromnost, i priznam da ga smatram ne samo svojim najboljim tekstom o DILANU DOGU (a napisao sam ih ONOLIKO), nego i jednim od nekolicine najvažnijih za sve fanove ovog stripa, zato što se ovde pretresa srž poetike ovog stripa iscrpno, argumentovano, uz obilje prosvetljujućih izjava Sklavija, Soavija, Evereta, Romolija, i upoređuje se ono što je Sklaviju INICIJALNO bilo na pameti (dakle: roman), ono što je iz toga urađeno (u stripu!) i, naposletku, kao vrhuncu, kako je u Soavijevom (filmskom) remek-delu italo horora ukrštena poetika Delamortea i Dilana Doga, i šta nam to sve govori o našem DD junaku i o njegovom tvorcu.
Ne oklevajte ni trenutka oko dileme „vredi li ovo imati“ – ako vas iole zanima horor, horor strip i/ili DILAN DOG, ovo je izdanje od apsolutno prvorazrednog prioriteta!
Kupujte ga u svojim omiljenim striparnicama, u Trafikama, ili direktno od izdavača, ovde: https://veselicetvrtak.com/izdanja/posebna-izdanja/dilan-dog-smrt-ljubav-smrt/
Cena je nenormalno mala, kad su mi rekli kolika je nisam mogao da poverujem da ovaj spektakl kvaliteta i exkluziviteta na velikom formatu i u tvrdim koricama košta manje od 3.000 din!
A evo kako počinje moj esej: početak bi trebalo da vam nagovesti zbog čega je važno imati i čitati ovo izdanje.
ALFA I OMEGA
O jednom Početku i o jednom Završetku
(i o ponečemu između)
© Dejan Ognjanović
„Trebalo je da znam. Ostatak sveta ne postoji.“
Dugo čekano i najzad dočekano objavljivanje Sklavijevog kratkog romana Delamorte Delamore na srpskom jeziku, i to baš na tridesetu godišnjicu od premijere njegove istoimene, kultne filmske ekranizacije (Dellamorte Dellamore, Michele Soavi, 1994), poslednji je nedostajući komadić u slagalici zvanoj Dilan Dog – ekvivalent napokon sklopljenom modelu galije, odnosno kompletiranoj plastičnoj lobanji.
Kažu da serijskog ubicu najbolje možete razumeti – ko je, šta je, šta ga pokreće, šta ga dalje i zašto goni – ako dobro izučite njegovu prvu žrtvu. Nešto slično moglo bi se reći i za umetnike. U prvom svom delu oni se neretko (nesvesno) otkriju više nego igde potom. Delamorte Delamore, istina, nije prvi Sklavijev roman – ali jeste prvi kojim se oprobao u onom pravcu kojim je, potom, krenuo s Dilanom Dogom, gde se najpotpunije iskazao i ostvario.
Da, sad tek vidimo, crno na belo i neopozivo, ono što smo do sada slutili. Sklavijev roman svojevrstan je prototip, više nego razrađena skica za ono što će, nekoliko godina potom, biti uobličeno u Dilanu Dogu. Ali, bio je to neuspeo prototip, jer ne samo što iz njega, takvog, ništa nije proizašlo, nego je i on sam čamio neobjavljen godinama. Pojavio se pred čitaocima tek 1991, što će reći, punih pet godina nakon izlaska prve epizode Dilana Doga. Trebalo je da Dilan postane više od „samo“ uspešnog stripa koji prodaje milion primeraka po broju da bi se, misteriozno, pojavio navodno izgubljeni rukopis; trebalo je da taj strip postane kulturni fenomen o kojem se naširoko piše u glavnotokovskoj štampi pa da se Sklavi osmeli da javnosti, već masovno zaljubljenoj u Dilana, ponudi i njegovog starijeg, mračnijeg, asocijalnijeg brata, Frančeska Delamorea.
Naravno da Delamorte Delamore nije priča o Dilanu Dogu, ali, zapravo, na neki način i jeste. Tu se ogleda zametak i tog lika, i tog svetonazora, i tog svemira koji će izrasti, razviti se i razgranati se u Dilanu Dogu… Samo da bi onda procvetao u filmskoj verziji, koja će dodatno da zamuti vodu („Ko je sad ovo, Delamore ili Dilan?“), ali i da je, na kraju balade, uz sve prividne mistifikacije i misterije, suštinski razbistri.
Tek sad, kad pred sobom imamo koren svega, možemo u punom svetlu da sagledamo, kroz uporednu analizu romana, stripa i filma, ko i šta Dilan zapravo jeste, a šta (i zašto) nije; zašto je Frančesko morao da umre da bi Dilan mogao da se rodi; zašto je njegov pomoćnik morao da progovori; zašto je maketa lobanje zamenjena maketom galije; postoji li tzv. stvarni svet i u kakvom su odnosu ova dva lika prema njemu; i, uopšte, zašto je jedan bio ćorsokak, a drugi plodotvoran put koji se, kao što s distance od skoro četiri decenije znamo, razgranao u preko četiristo epizoda redovne serije i nepregledne paralelne i vanredne biblioteke, i u tome još ne posustaje.
Koren (roman Delamorte Delamore) ogoliće nam Sklavija možda i više nego što je prijatno: videćemo šta mu je bilo u glavi, ali i u srcu i duši, onda kada se prvi put hororu okrenuo u potpunosti – ne kao egzotičnom dodatku Zagorovim avanturama, nego kao glavnom izražajnom sredstvu. Izdanak (strip Crni užas) će nam pokazati jednu varijaciju na temu iz romana i pokušaj simbioze dva naizgled slična glavna lika. Najzad, raskošna krošnja (film Delamorte Delamore) demonstriraće sintezu romana i stripa, ali u bogato nadahnutoj filmofilskoj apoteozi, koja će prodorno osvetliti sve ono što je u prethodnim iteracijama bilo senovito i nedorečeno, a da pritom misteriju učini dovoljno maglovitom da ostavi prostora za domaštavanje.
Pa, da vidimo…
