Evo
nečega što svakako sebi morate kupiti na Sajmu knjiga (20-27.10.2013)! Zato,
evo teksta tim povodom koji je izvorno objavljen u nedavno izašlom STRIP
EMITORU. Napomena: neke ilustracije za ovaj prilog potiču upravo iz ovog izdanja o kome pišem, ali ne sve. Nekoliko ih je iz naj-najnovijih Korbenovih adaptacija Poa koje u Americi izlaze baš ovih dana i trebalo bi dogodine da budu sakupljene pod jedne korice.
RIČARD KORBEN: CREEPY
Presents
Darkwood, 2013
350 strana
tvrd povez, pun kolor
Prvi
put sam postao svestan ovog umetnika na kolor stranicama Stripoteke: pažnju su mi privukle
nadasve neobične slike kojima su dominirale gole, sočno obdarene snajke, nakaradna
gušterolika čudovišta i neki ćelavi baja koji je, go-golcat, paradirao opustošenim
svetom svojom pozamašnom kobasicom. Bio je to, naravno, legendarni strip Den. Znatno kasnije otkrio sam i druge
radove Ričarda Korbena, a naročitu radost pričinili su mi njegovi horor
stripovi koji su mi se smesta nametnuli kao nešto osobeno i različito od svih
drugih.
Korbenov
stil odlikuje se izrazitom čulnošću i trodimenzionalnošću: sve je tu izrazito
živopisno, često naglašeno do groteske, ali čak i tada živo, ubedljivo,
upečatljivo, nezaboravno. Tela njegovih junakinja prosto bujaju od strasti,
zrače erotizmom čak i onda kada su mrtva, odnosno vaskrsla, ili na neki još
fantastičniji način okrznuta dodirom onostranog i monstruoznog. Ovaj kvalitet
ga, po automatizmu, preporučuje za žanr erotskog stripa ali, na svu sreću, svoj
raskošni talenat Korben je posvetio isključivo fantastici i hororu. Za potonji
žanr insistiranje na telesnosti je nadasve dobrodošlo, jer horor, zapravo,
spada u tri ključna "telesna žanra" ("body genres"), kako
je to nazvala američka feministička teoretičarka Linda Vilijams u svom
kapitalnom eseju "Filmska tela: žanr, pol i eksces": ''Telesni
spektakl se očitava sa najviše senzacionalizma u pornografskom prikazu orgazma,
u prikazu nasilja i užasa u hororu, i u melodramskom prikazu plakanja." (Linda
Williams, ‘Film Bodies: Gender, Genre, and Excess’, in: Barry Keith Grant
(ed.), The Film Genre Reader II, University of Texas
Press, Austin, p. 142) Vilijamsova nagoveštava da se ovi žanrovi odlikuju "prividnim
odsustvom prikladne estetičke distance, odnosno utiskom preteranog unošenja u
senzaciju i emociju.'' (Williams, ibid,
p. 144) I tu dolazi Ričard Korben da sve to u živahnim bojama objasni. Senzacionalizam?
Da! Nasilje i užas? Kako da ne! Odsustvo prikladne estetičke distance?
Besramno, razuzdano DA! Preterano unošenje? Što preteranije, to bolje!
Ako
su već njegovi živi junaci i antijunaci tako živopisni, koliko su samo življi i
mesnatiji njegovi leševi, njegove mumije, vukodlaci, džinovski gušteri, mutanti
i drevna monstruozno-demonska božanstva sa sluzavim pipcima! Ocrtani plastično,
direktno, bez uvijanja, kao preslikani pravo iz najgadnijih košmara. Odnosno, kad
čovek pojmi kako su nabijeni arhetipskom snagom, koliko su veći od života,
prosto se upita nisu li, poput Pikmenovih modela (iz istoimene Lavkraftove
priče), naslikani dok je umetnik gledao sve te užase pred sobom, naživo! Retko
kada su, još od dana Brojgela i Boša, najfantastičnija zamisliva i nezamisliva
stvorenja bila predočena sa tolikim nabojem, sa takvom čulnošću i prisutnošću,
kao da tek što nisu iskočila sa platna, odnosno stranice! I, makar to nekome
zvučalo kao preterivanje, ja vam potpisujem da je Korben umetnik (da, umetnik; može
i sa velikim U, ako treba) sasvim u rangu pomenutih velikana.
Zbog
toga se objavljivanje njegovih radova u luksuznim king-size izdanjima ima
smatrati prvorazrednim kulturnim događajem – ne samo za stripadžije i njihov
sve veći i bogatiji geto, nego i za svekoliku ovdašnju kulturnu javnost (bez
obzira što će ona, verovatno, ostati gluva i slepa pred veličanstvenošću ovih
radova)! Sve pohvale Darkwoodu na hrabrosti (i ludosti?) da obavlja svoju
prosvetiteljsku misiju u zemlji čiji su zvaničnici odavno priznali, i na delu
jasno pokazali, da im se fućka za kulturu. Najnovija knjižurina iz edicije
"Jezovnik" – Korbenov CREEPY Presents, na 350 masnih i
masivnih stranica u čvrstom, tvrdom povezu – dovoljno je krupna ne samo da ju
je nemoguće ignorisati, nego može da posluži i kao oružje, ako zatreba, u borbi
protiv tvrdoglavih...
Na
pomenutim stranama (više od polovine u koloru) nalazi se izbor Korbenovih
stripova objavljivanih u 1970-im, u magazinima Eerie i Creepy.
Žanrovski posmatrano, ima tu nekolicina čisto komičnih, odnosno SF radova, ali
horor je ubedljivo najzastupljeniji, s tim što su pojedine epizode zapravo humoristički
horor, crtan nešto grotesknije, odnosno karikaturalnije od preovlađujućih,
ozbiljnih. Istina, reč "ozbiljno" treba ovde uzeti s rezervom: ipak
su pomenuti magazini duhovni nastavljači EC stripova iz 1950-ih (Tales
from the Crypt, Vault of Horror i sl.); pošto su ovi bili ugušeni
cenzurom u hladnim i totalitarnim '50-im, njihov duh je vaskrsnut u
haotično-permisivnim poznim 1960-im i ranim 1970-im, i to, što bi rekao Brus
Vilis, "sa osvetom", odnosno sa još naglašenijom lascivnošću,
krvoločnom grozomornošću i eksplicitnijom morbidarijom.
Ipak, baš kao
i u izvornim inkarnacijama, ovi stripovi su suštinski infantilne igrarije
namenjene pre svega tinejžerskom uzrastu i onima koji mentalno nisu sazreli
dalje od nivoa prvoloptaških igara reči, od opsesije ženama sa prenaglašenim
oblinama i fascinacije "mračnim", "okultnim" i, naročito,
"groznim" (tj. što bi rek'o naš narod, "gross-out"
efektima). Nema tu mnogo suptilnosti, ni u tematici, ni u crtežu: jasni,
nedvosmisleni moralitet, tamo gde je scenaristi uopšte bilo stalo da promoviše
neku od starozavetnih zapovesti ("ne ubij", "ne ukradi",
"ne čini preljubu"...), odnosno, dosetka sa neočekivanim (šokantnim!)
preokretom – eto, to su vrhunski dometi ove vrste kratkih priča. Mestimični
pokušaji angažovane tematike (npr. mladalačko buntovništvo, aktuelno u doba
protesta protiv rata u Vijetnamu, u epizodi "A Tangible Hatred" ili
robovlasništvo i rasni odnosi u "Bright Eyes" ili pakleni besmisao trke
u naoružanju, u "Demon in the Cockpit" i "An Angel Shy of
Hell") naivni su i današnjem čitaocu, naviklom na grafičke novele (dakle,
na stripove za odrasle) moraju
delovati dražesno trapavo-smešno u svojim pionirskim pokušajima da se bave
"velikim temama".
Takođe,
scenariji većine ovih epizoda, barem za ukus potpisnika ovih redova, malkice su
razbrbljani: toliko se tu opisuje i objašnjava očigledno, toliko se mnogo
nepotrebno blebeće u dijalozima i u pratećem tekstu da je crtež ponegde skoro
zagušen tim gomilama reči, umesto da se, u vizuelnom medijumu kakav je strip –
dopusti slikama da govore (što one, u Korbenovom slučaju, ionako čine). Ovaj
nedostatak registruje čak i autor predgovora ovom izdanju, Hoze Viljarubia,
koji za scenarije Eerie i Creepy stripova kaže da su, ponekad,
umeli da budu "overwritten". Bla-bla-blago rečeno!
Ali, tu dolazi
Korben u spas: jer, taj čovek bi mogao i od proverbijalnog telefonskog imenika
kao predloška da napravi remek-delo, a kamoli od ovih pričica horora,
fantastike i komendije, odnosno tri žanra za koje je upravo njegov stil,
zasnovan na preterivanju i grotesci, najprikladniji. Majstor je tu da izvuče
maksimum iz ponuđenog (većina ovih scenarija nije bila pisana namenski, s njim
kao crtačem na umu), i kako to obično kod najvećih biva – ograničenja samo
stvaraju preduslov za neka genijalna rešenja, od kojih se pojedina mogu nazvati
antologijskim.
Pogledajte
samo tu gotovo alanfordovsku njušku nakazne babetine iz epizode "Frozen
Beauty"! Ili mesnato-raspadnutog zombija iz "A Tangible Hatred"!
Divite se pred spektakularnim kolorom i kompozicijom kadrova treće stranice
stripa "Lycanklutz" koja kulminira susretom grdno dlakavog vukodlaka
i vrle plave djeve! Tripujte nad halucinantom upotrebom kolora u "The Low
Spark of High Heeled Noise"! Useknite se pred paklenom džukelom i krilatim
demonima u "The Hero Within"!
Uživajte i
ježite se pred spektakularnim podzemljem užasne mumijine grobnice u "The
Terror Tomb" (a naročito u panelu na trećoj stranici)! Zaboravite na boga
kad vidite titanskog demona pred kraj "Demon in the Cockpit"!
Zaronite u delirijum Poovog "Gavrana" (Šta, mislili ste da toj
ultimativnoj gotskoj pesmi nije
potreban kolor? Korben pokazuje da
treba)! Budite hipnotisani nezemaljskom lepotom Poovog "Ovalnog
portreta"! Divite se jezovitim kompozicijama na panelima adaptacije Poove
"Senke"!
Osetite skoro
opipljivu klaustrofobiju i beznađe nasred pučine, dok ajkule kidišu odozdo, u
"In Deep"! Smejte se i gnušajte istovremeno pred neobičnim
ružičasto-sluzavo-pipkastim kućnim ljubimcem Bauzerom (Švrćom!) u najboljem
stripu u ovoj zbirci (po odličnom scenariju Jana Strnada) – "Bowser"!
Da li bi iko
sem Korbena umeo da ovako opipljivo, trodimenzionalno otelotvori gnusnog
džinovskog knjiškog crva u istoimenoj epizodi ("Bookworm")? Pokušajte
da vam ruka sama ne krene ka tablama nekoliko završnih epizoda ovog izbora, gde
tipične korbenovske nabujale lepotice prosipaju svoje izdašne mesnate draži, a
naročito u "You're a Big Girl Now"!
A ako vam čula
ne eksplodiraju od sladostrašća prouzročenog svim nabrojanim, na kraju albuma
nalazi se galerija Korbenovih ilustracija za naslovne stranice Eerie
i Creepy
magazina i tu je najveća muka odabrati najbolju – ali, zavisno od
preferencije, možete da birate između prirodnih užasa čoveka koji se bori sa
dve ajkule, praistorijske horor-erotike, sa nimalo-spilbergovskim vrlo-zloćudnim
gušterima i lepticama raskošnih poprsja ili, ako vam je tako draže, čistog
horora sa groznom vampir-lešinom što u naručju kroz groblje nosi djevu u belom,
neimenovanim, neodređeno-lavkraftovskim kiklop-čudovištima, ili nešto
skromnijim, ljudskih dimenzija ali nimalo ljudski svetlucavih očiju... Ukratko,
na samom kraju dobijamo šlag povrh ove izdašne torte – pa vi probajte da ne
ostanete bez daha pred svim ovim izobiljem!
"Za
Korbena, kolor je esencijalni izražajni element, sa psihološkim, emotivnim ili
simboličkim značenjem," podseća Viljarubia u predgovoru – a ovo izdanje,
sa maksimalno doteranim skenovima, najzad na kvalitetnom papiru (za razliku od
izvornih izdanja), pruža mogućnost da se u potpunosti uživa u Korbenom
majstorstvu kolora. Daleko od pukog farbanja i ilustrovanja, kolor je kod njega
uistinu esencijalni sastojak, a halucinantni ekspresivni učinci koje njime
postiže pokazuju, čak i u ovim ranijim radovima, zašto je i kako on bio i ostao
jedan od velikih inovatora i revolucionara moderne strip umetnosti.
I treba li sad
i ja da kazujem očigledno – treba li da crtam? Ko voli horor, fantastiku, strip
ili naprosto vrhunski crtež, jednostavno mora
da ima Korbenovu CREEPY antologiju i da je drži odmah ispod svog kućnog Nekronomikona
i porodične Biblije!
PS: A za isto mesto možete već da
rezervišete prostor i za još dva albuma koja Darkwood sprema (nažalost, kako
izgleda, oni izlaze tek početkom iduće godine): radi se o Korbenovim stripovima
adaptiranim prema Poovim i Lavkraftovim pričama i pesmama, iz serijala Haunt
of Horror. Pritom nema preklapanja, jer tri stripa po Pou u ovom albumu
ne nalaze se u Leglu strave...
