izabrana dela

izabrana dela

среда, 25. јул 2018.

CHEMICAL WEDDING (2008)


Povodom vesti da Brus Đokinson igra samog sebe (tj hevimetalskog morona) u novom Četnixploitation filmu SCREAM FOR ME SARAJEVO (2017) shvatio sam da na blog nisam okačio ovaj moj sočni rivju njegovog smehotresnog treša o Alisteru Krouliju, pa zato - evo ga!
Izvorno izašlo pre 10 godina na Popboksu.





CHEMICAL WEDDING - Julian Doyle


Ili: kako je heavy-metal legenda oskrnavila seni okultne legende i napravila ultimativni trash proizvod

Dejan Ognjanović

ocena: 4/10


Originalni naslov: CHEMICAL WEDDING
Scenario: Bruce Dickinson, Julian Doyle
Uloge: Simon Callow, Kal Weber, Lucy Cudden, Jud Charlton, Paul McDowell
Žanr: SF Horor Travestija
Trajanje: 103 min
Proizvodnja: Engleska, 2008.


Dve velike pop-ikone 20. veka sudaraju se u ovom filmu: u levom uglu ringa je privremeno vaskrsli Aleister Crowley, za prijatelje Zver 666 (umro 1947. ali danas življi no ikad!), čuveni mag, špijun, bonvivan, blefer, planinar, poeta, jebač, narkoman, nimfoman, mistik i Prorok Novog Eona; u desnom uglu je Bruce Dickinson, frontmen mega-popularne heavy metal grupe Iron Maiden, poznate, pored ostalog, po koketiranju sa satanističkom ikonografijom i tematikom (npr. pesma "The Number of the Beast"). U pitanju je čeoni sudar iz koga oba učesnika izlaze oštećena mozga.

Chemical Wedding je nastao po scenariju Đokinsona koji se na vrlo slobodan način bavi post-životom Puzavca. Ukratko, ludi engleski naučnici uspevaju da duh Crowleya inkarniraju u telo smušenog, mucavog profe (Simon Callow), koji naprasno postaje Prorok Poroka (čitaj: pred amfiteatrom punim studenata on vadi Dickinsona i poliva štrebere iz prvih redova). To mu nije dosta nego, prema zahtevima hororčića koji su bili zastareli još 1970ih, traži i devicu za žrtvu kojom će kompletirati svoje mračne planove.


U pitanju je žanrovski miš-maš gde se drugorazredni SF meša sa trećerazrednim hororom. Zamislite sudar najpreteranijih kvazi-naučničko-metafizičkih delova filmova Prince Of Darkness, The Lawnmower Man i Altered States, ali bez strave onog prvog, zabavnih efekata ovog drugog ili antologijskih maski i vizuelnih ekstravagancija ovog trećeg! U tonalnom smislu Chemical Wedding je bez presedana: malo je nesrpskih filmova koji deluju toliko amaterski i beslovesno a da, istovremeno, to sve čine ozbiljnih lica i intencija! Nenamerna parodija, smehotresna u svojoj nesvesti, najbolje bi se mogla opisati kao Mel Brooks's Crowley: Wicked And Loving It!


Scenario je spoj infantilne metalske fascinacije okultizmom i klišetiziranog viktorijanskog moralizatorstva iz gothic-occult filmića Hammer-produkcije. Ova Hemijska svadba za 48 sati najbliže prilazi komediji kroz pokušaje da bude šokantna i ogavna. Avaj! Najstrašnije što je Gvozdeni Devac uspeo da smućka jeste nešto malo akademskog pišanja, 2-3 para sisa, jedna patetična orgija (u trajanju prosečnog srpskog sex acta, dakle, negde oko 15 sekundi i 3-4 kadra), malo mazohističkog bičevanja po guzi, par skoro beskrvnih i irelevantnih ubistava i, kao krem, slanje semenom-ulepljenog texta putem fax mašine!

Gluma je užasna, ali za to je pretežno kriv scenario. Simon Callow kao Velika Zver ne igra istorijskog Crowleya, već njegovu farsičnu tabloidnu verziju koja do danas "živi" kroz neupućene novinare i senzacionalističke medije, te kroz stripove i heavy metal – dakle, to je Crowley for dummies. Poznavaoci materije možda će se zabaviti određenim ezoteričnim aluzijama – ali je tim bezveznije što Dickinson zauzima senzacionalističku vizuru koja u svom junaku vidi oličenje ZLA, a storiju ne ume da organizuje ni u šta zanimljivije od klasične gradacije ka prinošenju krvne žrtve skarletne žene (sic!) i ka njenom vitezu koji upada u poslednji čas (uz munje i gromove, kao da je ovo i dalje Hammer circa 1963-će!).


Čak i tehnički, film smrdi po amaterštini, jer je montiran i režiran za zaprepašćujućom neukošću: rampe se preskaču, kadrovi se mešaju, scene traju prekratko kao da nije snimljeno dovoljno pokrivanja pa se nije imalo šta izmontirati na smislen način, dešavanja su nabacana a ne ukomponovana, to nema ni tempo unutar scena a kamo li na makro-planu – shit happens po proizvoljnim principima dok ne dođe vreme da puste odjavnu špicu, i to je to.


Ali, to ne znači da Chemical Wedding ne treba gledati zbog ovakvih tričavih zamerki! Ne očekujte dobar, već zabavno loš film, i garantovano ćete se dobro provesti! Svaka šuša može da snimi loš trash film, ali ovaj (nenamerni?) trash je vrhunski! Pored toga, dinamika je pristojna i nema dosade – iako se dešavaju pretežno gluposti, to biva brzo i stalno, tako da će vam film pružiti 103 minuta unikatne zabave!