izabrana dela

izabrana dela

среда, 29. новембар 2017.

CREEP 2 (2017)


***
3

Prvi CREEP je bio prijatno iznenađenje: hvalio sam ga već na blogu i dodelio mu  ZLATNI GHOUL za NAJBOLJI FOUND FOOTAGE 2015. A sad, nastavak je, suprajz, još bolji! Glavni krivac je Mark Duplas u naslovnoj ulozi, a ujedno i koscenarista.
Njegov Krip ima nestabilno ime (ovde se zove Aron, kao njegova žrtva iz 1. dela) što je vrlo smisleno – u suštini, on je čovek bez imena, The Man of Mystery. Ovaj lik jedna je od najvećih kreacija Zlikovca u horor filmu 21. veka: ovako genijalno koncipiran i savršeno odigran lik PSIHOPATE, koji je uz to šarmantan, duhovit, pametan, zabavan – na filmu nije skoro viđen.
Naglašavam – na filmu; serije ne računam. Uostalom, Hanibal iz HANNIBALA je previše Veći Od Života, dok je ovaj ovde veći taman onoliko da film bude zanimljiv, ali se ipak znatno više drži realnosti. Ovakav zajebani baja bi zapravo lako mogao da postoji! Ovo je zlikovac koga volite da mrzite i koji vas stalno iznenađuje: s njim nikad ne znate na čemu ste, nepredvidiv je kao pravi psihopata, a najzabavniji je onda kad se čini da otkriva svoju toplu, nežnu, ljudsku, osećajnu stranu.
U nastavku se na njegov oglas javi slabo popularna a ambiciozna goth jutjuberka sa fetišom prema usamljenicima koja sanja o slavi i uspehu kad-ako snimi nešto stvarno specijalno. Ovaj joj smesta kaže da je serijski ubica i počne da priča o sebi i zločinima, ali ova mu, naravno, ništa ne veruje. Čak se kod nje i nešto kao ljubav rodi i svašta se tu još zabavno zgodi a film je unikatno uzbudljiv baš zato što je lik ove žene originalno koncipiran.
Nije to vrištava žrtva koja će smesta da krene da beži; dapače, ona je blaženo lišena uobičajene psihologije, motivacije i vrednosti kakve nosi 99% ženskinja u hororima. Njena fascinacija ovim kripom ubedljiv je deo njenog psihološkog mejkapa, a uz to je njen lik i odlično odigran. Zašto ne reći: Dezire Akavan (sic!) je ne samo dobra glumica nego i lepa, šarmantna, prijemčiva žena za koju ćete navijati snažno i biće vam stalo do toga da na vreme shvati koliki je Psiho ovaj Krip zapravo, i da se nekako čitava izvuče iz njegovih kandži.
Scenario je vrlo pametan, dijalozi sve vreme živi i prirodni i inteligentno napisani (što je, inače, veliki deficit u današnjem tzv. „hororu“!), situacije su originalne i nepredvidive (autori su stalno za korak ispred gledaoca, umesto iza, kako obično biva), dinamika između dvoje protagonista je originalna, upečatljiva i vrlo živa, gluma je besprekorna...
... ovakav balans između humora i horora retko se viđa, a poigravanje konvencijama horora nadahnuto je i smelo (često se, eksplicitno ili implicitno, namiguje gledaočevoj svesti o određenom klišeu i sugeriše se da će ovaj biti izvrnut naopačke, što i biva)...
Svašta se pametno ovde (po)kazuje o (ne)moći (ne)komunikacije u 21. veku, o „dejtingu“ i uopšte muško-ženskim odnosima, o virtuelnim i pravim ljubavima, o (ne)sposobnosti da se voli danas, o ambiciji i uspehu, o filmmejkingu (zabavne reference na F. F. Kopolu!) i o duboko bolesnoj psihi našeg doba u kojem je ludake sve teže prepoznati zato što nam se sve češće smeše čak i iz ogledala...

Sve u svemu, CREEP 2 je ne samo jedan od najboljih FFF-a ikada nego, prosto, jedan od najboljih horora ove godine. Ghouls says check it out!

понедељак, 27. новембар 2017.

Tomas Ligoti – PISANJE U TAMI



Ako ste u Beogradu u utorak, možete sasvim besplatno saslušati moje predavanje o Tomasu Ligotiju.
Predavanje Dejana Ognjanovića
„Tomas Ligoti – PISANJE U TAMI“
Klub LJUBIMAC (Cetinjska 15)
Utorak 28.11.2017.
u 20h

Tomas Ligoti je jedan od najboljih živih pisaca horora. Ligoti bi se mogao opisati kao Kafka provučen kroz Tima Bartona u spoju sa Lavkraftom kroz filter Bruna Šulca. Iliti, naglašeno srednjoevropski senzibilitet smešten u grotesknu verziju Amerike – kao Kafkina Amerika, ali sa više klaustrofobije, beznađa i košmarne ikonografije...
Ovaj slikar najcrnjeg mraka prožet je nihilizmom čija su tri osnovna principa: 1) besmislenost – ili možda zlonamernost – principa realnosti iza materijalnog univerzuma; 2) stalna nestabilnost ovog univerzuma čvrstih formi, oblika i koncepata koji preti da kolabira ili mutira u nešto monstruozno i nepredvidivo; i 3) košmarnost svesne personalne egzistencije u takvom svetu.
Ponori neviđenog, lavirintski kosmosi u sopstvenim kapima krvi... Cvetovi ponora... Muzička kutija čija muzika otkriva bezumlje stvari... Najčistija esencija životne zlobe.... Pandemonizam... Arlekinske gozbe... 
Senke sa dna sveta... Noćne lekcije iz merenja kloakalnih sila... Vreme kao protok otpadnih voda... Izmet kosmosa, skatologija stvaranja... Ništavljenje sopstva... Kaljuge tmine...
Zamislite da je sve na svetu samo maska za najodvratnije zlo, čisto zlo čije je stvarno postojanje ublaženo samo našim slepilom da ga kao takvo vidimo, zlo u samom srcu stvari...
Do skoro je na srpskom bila objavljena samo jedna njegova priča i samo jedan kratki roman. Nedavno je Orfelin napokon objavio knjigu PISAR TAME (Grimscribe) – zbirku čarobnih, unikatnih, neverovatnih, otkačenih, košmarnih priča koje će vas inficirati, smestiti vam se u svest i podsvest i proganjati vas u jesenjim i zimskim mesecima koji dolaze.
O Ligotiju i njegovoj prozi u klubu LJUBIMAC govori dr Dejan Ognjanović, urednik edicije „Poetika strave“ u Orfelinu.
Ukoliko dosad još niste nabavili njegovu upravo izašlu zbirku PISAR TAME, imam nešto malo primeraka, po ceni od 990 din, pa se (po)javite što pre. Dakle, zaobiđite poštu, zaobiđite knjižarske marže  i kupite je direktno od urednika edicije i autora pogovora. 



Imaću i nekoliko primeraka drugih knjiga iz iste edicije ako neko bude želeo.



Utorak 28.11.2017. u 20h. 
Dođite da mračimo zajedno!

субота, 25. новембар 2017.

Šta sam ulovio na Sajmu knjiga 2017



Sa blagim zakašnjenjem (ne mojom krivicom) evo tek sad da vas izvestim šta sam sve nabavio na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu: nešto kupio, nešto dobio, nešto unapred znao i tražio, na nešto nabasao neočekivano, kao i uvek u životu što biva...
Inače, upravo je u toku i Sajam knjiga u Nišu (22-29.11), pa sam ulovu dodao i nekoliko knjiga koje sam ovde uzeo.

AUTORSKI PRIMERCI
 
Na Sajmu u Beogradu sam najzad uživo ugledao dva sveža izdanja na kojima sam radio.
PISAR TAME, prva zbirka priča Tomasa Ligotija, savremenog majstora strave, na srpskom jeziku...
Sa umjetninama na koricama i unutra zahvaljujući Ivici Stevanoviću, ovo je Biblija modernog horora.

Takođe, ovogodišnji Sajam nas je razveselio i prvim pravim, pristojnim izdanjem Lavkraftovog KADATA – s mojim prevodom i dodatnim napisima, i sa sjajnim ilustracijama Dejana Nenadova.
Više o ovoj preljepoj knjizi imate OVDE.
 

Na Sajmu se pojavila i nova DILAN DOG knjiga (br. 26) – u njoj je, pored ostalog, i moj napis o epizodi nekada izašloj kao „Crna magija“, a sada se zove „Crno prokletstvo“. Moj esej zove se „Od crnog – crnje“.
Takođe sam pokupio nove epizode Dilana + novu (mnogohvaljenu ali od mene još nepročitanu) Planetu mrtvih.
Od drugog izdavača uzeo sam prvih 6 epizoda serijala Morgan Lost o kojem sam čuo dobre stvari, pa ću uskoro proveriti ima li istine u tim pohvalama.

PROMOCIJE I POKLONI
 
Luzitaniju su mi dali tvrdeći da je „ovo nešto kao za mene“ (korica svakako deluje tako!);
novog Hodorovskog sam dobio za prikaz (podsećam, već sam ovde hvalio Gde ptica peva najlepše);
Kadijinu knjigu iz teorije umetnosti dobio sam, naravno, od autora, s posvetom.

HOROR SLIKOVNICE
 
Ovo o Lavkraftu uzeo sam jer je u pitanju vrlo dobar, koncizan pregled njegovog života i dela, sa nekoliko retkih i/ili dosad mi neznanih fotki i ilustracija. Sa svim popustima (član sam Vulkana, jbg) koštala me je oko 1.300, čini mi se.
Tašenova knjiga o horor filmu je prvorazredna slikovnica – zaista, vrhunski odabir fotografija – a slike su praćene kvalitetnim tekstovima i prikazima filmova, sa obiljem zabavnih podataka. Sa svim popustima (isto kod Vulkana) koštala je oko 1.600, čini mi se.
MESEČEVE SJENE je nešto kao hrvatski odgovor na Bodirogićeve knjige iz srpske mitologije – goth ilustracije na temu veštica i raznih TimBartonovskih čuda. Izdali neki Hrvati, luksuzno, a i cena je takva: 2.550 din.

HOROR PROZA
OK, dao sam 300 dinara lopovu Bobanu i njegovoj samizdat geštetner produkciji za novu zbirku priča Adrijana Sarajlije GOLI GLASOVI. O njegovom debi-romanu pisao sam nimalo nežno, čak u dva nastavka (OVDE i OVDE), ali priče su mu bolje i uprkos svemu smatram ga jednim od vrednijih današnjih žanrovskih pisaca kod nas. Inače, u knjizi ima i SF-a i fantazije i horora.
Pavkovićev sumnjivi izbor domaćih horor priča na sajmu je bio baš džabe – 400 din + poklon knjiga (Barker). Naravno, uzeo bih ga i za veće pare, jer ipak – ko će se, ako ne ja, osvrnuti kako valja na ovo (ne)delo?
Anđelu sam uzeo a) eto, da je imam i na srpskom, odnosno da vidim valja li prevod radi eventualnog kasnijeg repriziranja u „Poetici strave“ (budući da obožavam ovu zbirku), i b) bila je samo 250 din.
Horor Japanci, iz očiglednih razloga.

ESEJISTIKA
Lotringerove Perverzije su mi delovale zanimljivo, fundamentalno perverzno.
Fantastiku u rumunskoj književnosti mi je poklonio jedan poštovalac (da ne kažem: obožavalac) koga sam slučajno sreo na Sajmu! Slava mu i hvala!
Spec. broj Filmske kulture o horor filmu sam kupio eto da ga imam – čitao sam to u biblioteci odavno, eseji su sranje, tu je npr. čuveni „dr“ Milan Ranković i njegovo baljezganje o sličnosti horor filma i fašizma (!!!), secirao sam to u knjizi U BRDIMA, HORORI, ali eto, doktor za horor mora to da ima jer to je moj križ.
Ove tri knjige u sredini sve izdao Orion-Art (koji je objavio i Kadijinu o umetnosti): dve obrađuju ključne horor termine, „abjekciju“ (iliti „zazorno“) i „unheimliche“ (uncanny / začudno), a treća obrađuje ključnu horor temu – SMRT! Njen autor je istaknuti filozof, Jenkelevič, koga znam po odličnoj knjizi IRONIJA, tako da uopšte ne sumnjam da je ova knjižurina vredna pažnje. Kao Kadijin prijatelj dobio sam neki popust na ove, ali cene su ionako razumne (npr. tvrda SMRT je bila 1.400 a mogli ste da odaberete i meku!).
Ovo crno dole je knjižica o srpskom ekspresionizmu (150 din. kod Matice srpske), zanimljiva mi jer govori o piscima koji su rabili fantastiku i njoj srodne teme i postupke (Nastasijević, Isidora Sekulić...).

KNJIŽEVNOST
Ovu Šveblinku su mi hvalili pouzdani ljudi, pa rekoh da proverim na šta liče te njene začudne, hororoidne latinoameričke priče.
Andrejeva sam uzeo kako bih novim i lepim knjigama zamenio neka prastara, požutela, polu-ubuđala izdanja koja odavno imam. Ispostavilo se da SATANIN DNEVNIK sadrži mnogo više od naslovne novele-romančeta (slabog!), pa stoga itekako vredi posedovanja.
Poove eseje sam uzeo kako bih na srpskom imao „Eureku“, njegov fundamentalni esej, nezaobilazan za razumevanje njegove proze; trebaće mi nekad za neko citiranje ili šta god; takođe, tu je i nekoliko njegovih ređe preštampavanih eseja, tj. neki su prvi put na srpskom.

NIŠKI ULOV
Kao što ja to uvek ponekad kažem, niko još nije uspeo da napravi sajam knjiga na kojem ja nisam našao nešto za sebe, pa tako i ovog puta u hali Čair.
Selina sam rešio da uzmem kako bih polako zamenio svoje primerke njegovih dela u prevodu na engleski (koja sam kupio u Americi 2003.) primercima na srpskom.
ČAROBNI BREG se odavno nakanjujem da pročitam (kad već nisam sa 18 godina kao svi normalni tinejdžeri!) i presrećan sam a) što sam našao staro, lepo, legitimno, odlično očuvano (verovatno nečitano) izdanje i b) što je cena bila više nego razumnih 900 din. Na Kupindu se ovako odlično očuvano izdanje, sa zaštitnim omotom, kreće od 1.200 do 1.500 din.
Pavličićevu knjižicu o krimiću odavno imam u fotokopiji iz biblioteke, a sad je nađoh – nećete verovati – u jednoj kutiji, na „akciji“, za 30 din! Da, trideset dindži za vickast ali pametan osvrt na krimi književnost od strane velikog autoriteta za to i mnogo više od toga.
LAŽOV je roman koji sam dobio na poklon od autora – nešto kao savremeni humoristički krimić – deluje obećavajuće.
DELO – temat „Psihologija ženskog“ ima nekoliko eseja vrednih pažnje, neki borderline horror-relevant (npr. „Strah od ženskog“).
Poljake sam uzeo jer imaju zanimljivu književnost o kojoj želim više da saznam, a ova lepa tvrdopovezana knjiga iz vremena normalne države i kvalitetnog izdavaštva je bila samo 250 din pa nisam mogao odoleti.
Toliko za sada.

A vi šta ste lepo kupili?

среда, 22. новембар 2017.

Alberto Breća – IZVEŠTAJ O SLEPIMA




            Važno obaveštenje za sve ljubitelje mraka, ludila, delirijuma, košmara – naročito onda kada su ovi originalno i moćno estetski uobličeni: nipošto ne propustite najnoviji broj Stripoteke (tačnije, br. 1155), u kojem možete naći kompletan strip album IZVEŠTAJ O SLEPIMA velikog argentinskog umetnika, Alberta Breće.
            Ovaj strip je zasnovan na istoimenoj deonici romana Ernesta Sabata O JUNACIMA I GROBOVIMA ali mu, za razliku od većine drugih strip-adaptacija književnih klasika, nije neophodno oslanjanje na respektabilniju umetnost i poznatije delo kako bi, posredno, zadobio auru nečeg većeg i dubljeg od onog što jeste: ovaj strip je, nezavisno od predloška, naprosto izuzetno umetničko delo samo po sebi.
            Ako postoji nešto što fali čak i najvećim predstavnicima umetnosti horor stripa o kojima sam do sada pisao (npr. Korbenovi i Minjolini radovi, DILAN DOG, itd.) onda je to – atmosfera. Naravno, ima je tamo, u manjoj ili većoj meri, ali najčešće je kompromitovana potrebom da se ne prekida, bar ne zadugo, sa akcijom, da se čitalac slučajno ne ugnjavi sa previše kadrova na kojima neko nešto ne blebeće ili radi. 
U komercijalnom stripu stalno mora da se nešto konkretno dešava, da se negde jurca, beži, viče, pada, ubija; a tome treba dodati i neprestanu potrebu da ta dešavanja budu senzacionalistička: sisate dame, zubata čudovišta nakaznih, detaljno prikazanih fizionomija, otkinute glave, mlazevi krvi itsl. 
Horor je, na zapadu, već toliko dugo poistovećen sa splaterom da je taj brak danas već prihvaćen kao samopodrazumevajući, odnosno neupitan. To su, u svesti većine, a naročito u pop kulturi, sinonimi. Horor = splater / slešer. Ako nema pljuštanja krvi i jurcanja hladnim oružjem – nema horora.
E, pa – neće biti. Ovaj Brećin strip album savršeno pokazuje da je prava strava negde drugde: u mraku, u najcrnjoj tmini, ili bar u senkama, gde su stvari tek nagoveštene, jedva skicirane, poluopažene, nejasne i baš zbog toga dvostruko moćnije i strašnije od svih plastično iskeženih zveri i nakaza, ogoljenih pod crtačkim reflektorima do poslednje kandžice i komadića krljušti, do poslednje bradavice i rupice u ljigavoj koži.
Iako vrstan crtač, Breća ne robuje foto-realizmu ogromne većine strip industrije, već autorski, smelo, čak ludački hrabro, ide u apstrakciju, i pruža strip koji je manje crtan a više – slikan. I to slikan korišćenjem višestrukih tehnika čiji je zajednički imenitelj – razbijanje figuracije, rastakanje tzv. realizma, distorzija obličja i svođenje svega na primarne činioce, na osnovne konstitutivne elemente. 
Tako, krajnji rezultat najviše podseća na strip-verziju Kabineta doktora Kaligarija koju je naslikao Pikaso nakon što se nagutao LSD-a i načitao Ligotija.
Zaplet je minimalan, i 50 strana ovog albuma može se lako prepričati u par rečenica. Glavni junak naprasno stekne fiksaciju svetom slepih: on slepce doživljava kao fascinantnu, istovremeno odbojnu i baš zato privlačnu vrstu pod-ljudi hladne lepljive kože i neodređene mistike za koje sluti da predstavljaju zaseban, paralelni, podzemni svet – i rešava da im se po svaku cenu približi, da spozna carstvo tame u kojem obitavaju. 
Kada njegov prijatelj nesrećnim slučajem izgubi vid, ovaj krene da ga prati i da čeka da sekta slepih načini prve korake kako bi ovoga zavrbovala... A onda i ovaj naš krene za njima, kroz lavirinte tame...
Lavkraft je, svojevremeno, s pravom isticao atmosferu kao vrhunski kvalitet dobrog horora, ali je retko uspevao da dosegne visine Blekvudovih „Vrba“ i da svoje zaplete, porobljene i ograničene zahtevima palp magazina, rastoči toliko da se rasplinu u apstrakciji. Taj ideal daleko je bolje dosegao Lavkraftov jedini pravi naslednik, Tomas Ligoti, čijeg sam PISARA TAME nedavno doveo u Orfelinovu ediciju „Poetika strave“.
I zaista, nimalo ne čudi da je Brećin strip fundamentalno lavkraftovski – jer ipak je upravo ovaj umetnik zaslužan za daleko najvernije strip-adaptacije HPL-ovih dela koje iko ikada nacrtao. 

Njegovi LOS MITOS DE CTHULHU su apsolutni masterpis horor umetnosti u stripu čak i nevezano za Lavkrafta, naprosto to je toliko genijalno košmarno vizuelno fascinantno čak i ako se gleda izvan svakog poređenja sa književnim predloškom, ali što je još lepše – i u smislu adaptacije duha lavkraftovske strave, to u svetu nema premca.
Tim više raduje ovaj broj Stripoteke, jer već na prvoj strani, u okviru kratkog prigodnog teksta o Breći, najavljuje se da će Darkvud tokom iduće godine (verovatno negde oko Sajma knjiga) izbaciti ne samo KTULU MITOVE nego i integralni album MORTA CINDERA, još jednog prvorazrednog mračno-hororičnog stripa koji je Breća crtao (i slikao)!
IZVEŠTAJ O SLEPIMA je fundamentalno ligotijevski u svom insistiranju na tami, u svojoj razularenoj košmarnosti koja ni ne pokušava da bude „opravdana“ nekakvim tzv. zdravorazumskim logikama i motivacijama, u korišćenju unapred-izgubljenog protagoniste vođenog iracionalnim težnjama, u nalaženju užasa usred urbane monotonije i ispod najprozaičnijih lokacija – pustih stanova, beskrajnih hodnika, ruševnih kuća na periferiji i u potpunom crnilu svetonazora koji se prepliće sa tim zastrašujućim slikama.
Ako ste ikada sumnjali da se ugođaj košmara može efikasno i bez ostatka preneti slikovnim jezikom stripa, ne sumnjajte više nego pohitajte na kioske ili u striparnice i kupite sebi što pre Stripoteku br. 1155 sa albumom IZVEŠTAJ O SLEPIMA jer tu ćete otkriti možda dosad neslućene izražajne mogućnosti medijuma koji se često smatra umetnički infeoriornim, infantilnim, drugorazrednim, itsl.
 IZVEŠTAJ O SLEPIMA je zrelo, slojevito, opsesivno, zastrašujuće i zadivljujuće umetničko delo iz pera jednog od najvećih umetnika stripa koji je ikada živeo. Ovo je horor potpuno izvan uobičajenih BAU-BAU babaroga, klanja i vrištanja sisatih djeva – ovo je kosmička strava (da, u svojim finalnim stranama strip odlazi mnogo dalje od ovozemaljskih užasa) kakva je retko kad bila zarobljena u slici – a sve to, zahvaljujući Darkvudu i Stripoteci, za smiješnih 150 dinara!
Šta još čekate? Da se ovo rasproda?
Ovaj broj Stripoteke biće na kioscima još nekih 10-ak dana, a ko baš mnogo odocni neka ga posle juri po striparnicama, Kupindima, Limundima i drugde.
Po'itajte odmah, zahvaljujte mi se kasnije.