уторак, 5. мај 2015.

VUKODLACI (1)! WOLF COP (2014)


            Vukodlaci! Na mase i na buljuke! Gomila vukodlačkih filmova izašla u poslednjih pola godine! Zakon velikih brojeva je neumoljiv – nešto tu mora da valja! Ili ne? Hm, videćemo...
           

WOLF COP
CAN, 14
**(*)
2+
            VUKOPAJKAN je kanadski pokušaj palp-krimi-noar-horora o smrdljivoj pijanduri u uniformi koju ujede vukodlak, što ovoga pretvori u noćnog borca za pravdu.
To znači da on postaje branitelj opšteg mesta u ovim petparačkim scenarijima – malih privrednika, dragstora i sličnih sitnih prodavaca na udaru sitnih pljačkaša.
Postavši vrsta superheroja, i on, kao takav, mora da ima svoje specijalno vozilo: ako može Betmen da ima Betmobil, može i ovaj da ima Vukmobil! Budalaština, ali za decu i mlađe tinejdžere te stripadžije ovo možda čak i bude svarljivo.
A onda se iza sitnih lopova i džeparoša otkrije i malo veća zavera u mestu, sa nekakvim šejpšifterima i nekom nabudženom mitologijom i masterplanovima (zeeev, zaboravio sam već detalje, dal ima neke veze s "Krvavim Mesecom" ili sa krvlju vukodlaka il tako nekim sranjem koje je neophodno da bi se... postiglo nešto strašno veliko i opasno... zeeev...).
To dovodi do okršaja sa ovim čudima sa obiljem osrednjeg CGI-ja i nimalo saspensa ili zabavnosti u tom limp dick finalu.

Film počinje srednje-obećavajuće, a onda već posle prve trećine krene da tone prema kraju, čim ispuca svoja 2 ½ fazona i postane sve usiljeniji, sve nezanimljiviji.

Efekti maske su pristojni, ali nema ih baš mnogo, i nisu po sebi dovoljan razlog za gledanje. 
Sama transformacija (obavezan deo svakog poštenog WW filma!) rešena je tako što je vukodlak već gotov ispod ljudske kože, pa samo treba pocepati tu kožu, i eto njega gotovog, rutavog, ispod.


Ukratko, ako niste mnogo probirljivi, ako volite palp-treš i žanrovske bućkuriše bez mnogo pretenzija a kamoli ozbiljnosti, plus baš izgarate za vukodlacima, ovo je dovoljno podnošljivo za jednokratno neobavezno osmatranje.