***
3
Osnovni podaci
o ovom PLAKANJU o niškoj rokenrol sceni već su okačeni OVDE.
U međuvremenu sam ga i ja pogledao, pa evo ukratko mog suda. Radi se o vrlo
dobrom dokumentarcu: konciznom, jasnom, dinamičnom, zabavnom – čak i meni, koga
r'n'r slabo zanima i u svetu, a kamoli u Srbiji, a još ponajmanje u Nišu. I kad
sam već kod toga, smesta moram da izrazim žaljenje što u njemu nisu pomenute niti
prisutne niške grupe koje su mi žanrovski bliže i srcu draže, kao npr.
FIGURATIVE THEATRE i MARGITA
JE MRTVA; elektronika, industrija i srodni alternativci nisu ovde obrađeni. Znam
da je razlog tome tipična niška ležernost svih involviranih, a naročito
muzikanata, a ne namerni ili nesvesni previd autora filma – ipak, šteta je. Ili
nije? Možda će industrijalci i mašinci da zasluže zasebnu priču o sebi?
Enivej, glavno što treba reći jeste da je ovo manje film o rokenrolu a više o (ne)životu
u Srbiji u poslednjih par decenija, a posebno u Nišu. Dakle, ne očekujte da će
se ovde mnogo govoriti o muzici, o estetici, o poetici, o uticajima, uzorima,
inspiracijama, o muzama, o sviračkoj tehnici, o lepoti stihova i sl. Ne. Nema
toga skoro nimalo. Umesto toga, govori se pretežno o mukama, besparici, problemima,
parama, nevoljama, nemanju para, mraku, odsustvu novca, crnilu, zaradi, nemaštini,
odsustvu zarade i slave, kao i o ekonomskoj krizi, i krizi svega drugog. PLAKANJE je, istina, naglašeno već i u naslovu, ali ne očekujte previše žalopojki. Mada
je priča uglavnom nevesela, tj. melanholična, ili elegična, ipak je iznesena sa
mnogo humora i opuštenosti. Čućete zabavne anegdote vezane za pokušaje
bavljenja muzikom u Nišu i za (uglavnom jalove) pokušaje probijanja do Beograda,
čućete neke tračeve, pa i ozbiljne optužbe sa svih strana...
Ovo je
istovremeno kvalitet i problem... Problem je ako očekujete da saznate nešto više o ovim grupama i tome kakvu su muziku pravili, zašto baš takvu, i šta su njome hteli reći. Kvalitet je, pak, utoliko što film –
makar mu to možda i nije bila osnovna namera – postaje priča o nečem većem i
važnijem od grupice čupavaca i pijanaca koji su drndali gitare i lupali u bubnjeve
dok su se drali o ko zna čemu i tako savatavali lake ženske. Između redova, i u
samim redovima, MI PLAČEMO... prilično dobro oslikava jedno (ne)vreme. Ono
što je naročito jasno svakom pažljivom gledaocu, on takođe vrlo precizno
daje skicu jednog grada – Niša – odnosno njegovog mentaliteta, atmosfere,
idiosinkratičnih muka i nevolja...
Autore posebno
pohvaljujem što ovde nema naratora ni komentara. Tvorci se ne pojavljuju
pred kamerama, niti iza njih nešto sufliraju. Umesto toga, pozvali su sve
relevantne sagovornike, i još gomilu nekih pride, opsežno ih propitali, pustili
ih da sami otvore srca i to malo duše, da se pokažu u pravom svetlu, to
izmontirali – i ko ima oči, videće sve kao na dlanu, bez potrebe da mu neko
crta. Videće, između ostalog, deprimirajuću sliku provincijskog mentaliteta
koji je, uz svu kuknjavu nad "beogradizacijom", centralizacijom,
besparicom itd. zapravo sam svoj uzrok i posledica, zatočen u začaranom krugu
bezvoljnosti, plitkih i sitnih ambicija, pilićarstva, palanačke zavisti,
ego-tripova, neutemeljenih manija veličine, snova u koje se ne uloži dovoljno
rada i pameti da bi se actually ostvarili, zadovoljavanje sitnim i nebitnim (da
me čuju drugari i ženske, da se proslavim u svojoj mahali, da dobijem gajbu piva, da zaradim za
letovanje...), olako dizanje ruku od ozbiljne rabote i, u suštini, kilav
fanatizam - bez koga, muškog i beskompromisnog, kao što znamo, nema umetnosti!
Film je, inače - sasvim predvidivo - ustalasao lokalne palančane, a pre svega rok-učesnike: neki su, izgleda, mislili da će MI PLAČEMO... biti samo ili pretežno o njima, pa su se zabezeknuli kad su videli da je u film ušla samo ona jedna rečenica koju su rekli a da nije bio preveliki blam da se tu stavi; drugi su valjda mislili da su rekli nešto pametnije od onoga što je montirano u film; treći ne znam ni sam šta su očekivali (Mika se pojavljuje čak tri puta u filmu, a ja imam samo dve rečenice! A zašto je Žika ispao lepši od mene? A Peri pustili i spot, a od moju muziku se ne čuje ni nota u film! i sl.)
Ukratko
rečeno, to su te rok grupe koje je Niš proizveo: da je imao i mogao bolje, on
bi ih napravio. Ali nije. Zatim: to su ti političari koji su iz Niša potekli.
To su ti spisateljski gedžovani koji su postali bestseler pisci. To je to. To
je Niš. Ako je bilo nešto bolje, ili je pobeglo, ili je pokleklo.
Što se tiče
filma, iako zasnovan na talking head
principu, uslikan je na raznovrsnim lokacijama, sa variranjem u kadriranju,
tako da je vizuelno bogat, šaren, nije jednoličan. Ovo
nije niška verzija "Beogradske hronike" nego pravi, fino skockani
dokumentarac koji može da nam služi na čast.
Istina, rađen
je sa malo para, i to se mestimično vidi i čuje – najviše zato što autori nisu
imali tzv. "bubice" nego samo velike mikrofone, pa postoje određene
slabosti u zvuku u nekim scenama snimanim u eksterijerima. Ove, naglašavam, nisu
tolike da bi otežale praćenje filma, daleko od toga, ali jesu primetne. Šteta
je što grad nije malo više odrešio kesu za ovaj projekat, ali ajde, kakvim sve glupostima daju pare a kakve divote odbijaju (npr. moj projekat antologije srpskih horor priča!) hvala im i
na to malo što su dali, pre par godina, na konkursu za projekte iz oblasti kulture...
Od zamerki
imam još samo jednu: umesto sadašnjeg predugačkog, poetsko-plačljivog naslova mnogo
bi bolje bilo da su mu dali neki kraći, zabavniji i prigodniji, kao npr. ROKERI
S NIŠAVU...
Sve u svemu,
ovo je intrigantan film čak i za one koje tematika možda ne zanima previše i ja
preporučujem da iskoristite priliku i pogledate ga ako možete. On će ovog leta
biti prikazan na Grosmanu, u
Sloveniji, a u Beogradu ga možete videti večeras, u Domu Omladine – gde ćete moći
da sretnete i autore i porazgovarate s njima.
Beogradska promocija je 27. juna u maloj sali Doma Omladine u 19h.
O filmu će
govoriti: Predrag Cvetičanin, urednik Digitalne arhive Niša i
koordinator projekta "Zlatni rudnik" - nekadašnji pevač i gitarista
grupe "Dobri Isak", Velimir Stojanović i Marijan
Cvetanović, autori filma "Mi plačemo iza tamnih naočara", Dejan Dabić (filmski kritičar) i
Branimir Lokner (muzički kritičar). Tu ćete moći da pogledate novu, malo kraću verziju od one na niškoj premijeri, u trajanju od 60 minuta.
A sada, ekskluzivno,
samo na ovom blogu i nigde drugde u univerzumu, razotkrivam kompletnu (?) listu
svih učesnika u ovom ostvarenju. Ko pogleda film, videće i čuće šta su na temu niškog
rokenrola imali da kažu:
ivan jelenković - fama
bratislav stamenković – advokat, galija
zoran ćirić - pisac
vladan stanojević - autor niške
rok enciklopedije
veroljub radojković - novinar
predrag milosavljević - galija
nebojša savić - fleke
petar vušurović - angus dei
goran kostić - novembar
dejan vučetić - darkwood dab
vladimir žikić - trivalia
dejan anđelković - kramer
branimir babić - obojeni program
nenad cvetičanin - alnold layne & alhemija
dejan karalić - mup monopol
miloš stojanović - stentor
saša trajković - stentor, serbon
dejan bojić - stentor, revolution
dejan stojiljković - kafedžija
miloš vukotić - ružne religiozne lutke
igor kutoš - cyco
ljubiša mitić - totalni klošari
saša nikola stojanović - totalni klošari
zoran kostić - partibrejkers
jovan matić - del arno bend
ivan blagojević - nišville
ivan momčilović - t-error
tomislav nikolić - kerber
goran šepa - kerber
marko aksentijević - za ili protiv
velibor petković - novinar
igor bogdanović - gospodin pinokio
danijel stojanović - gospodin pinokio
branimir lokner - rok kritičar,
novinar
olivera todorović - wagner hat lang gehalten
nikola stojanović - wagner hat lang gehalten
marija peternel - menadžer u
kulturi
milan srdanović - proces & danilov doživljaj beča
milan krajnalić - proces
kristina pavlović - nahty
dejan perašević - kontraritam
petar janjatović - rok kritičar,
novinar
rista trajković - daltoni, galija, OKE connection
zoran živković - političar
dejan gavrilović - funky junkie
dejan šobot - novinar, hibrid, agnus dei
vladan đurić - puls
zoran cekić - 40 dana
predrag tasić - fotograf
ivana antović - novinar
bojan ilić - triput
oliver nektarijević - kanda, kodža i nebojša
nikola ristić - danilov doživljaj beča
vladimir bogosavljević - danilov doživljaj beča
vlada mijajlović - fast radio
nenad tančić - novinar, fast
radio
vasil hadžimanov - pijanista
dragan aranđelović - happy house
radenko stojanović - voodoo popeye
velibor stanojević - styptic
miodrag branković - styptic
petar todorović - kitch ensemble
milan mitrović - plastic sunday
ivica blanuša - IBee
pavle dinić - decokvaritelji
janko džambas - decokvaritelji
oliver katić - kantautor
milan stanković - sevdahBABY
ivica živković - pesnik, okoreli mačka
marko jovanović - marconiero, d-fence
dušan arsenijević - pesnik
miodrag ignjatović - navta kriejtiv kru
vladimir stanković - navta kriejtiv kru
dejan dinić - balkanrock
marko anđelković - naopak ništarija
bratislav blagojević - ding dong
marko marković - ding dong
robert kitanović - ding dong
nikola cvetković - naked like the newborn
luka nikolić - naked like the newborn
marko mitić - naked like the newborn
predrag ljubenović - naiss guy
marjan todorović - joker, d-fence
dejan ilijić - eyot
milorad mladenović - diluvijum
bojan bojković - plan 9 soundsystem
damjan anđelković - KZP
aleksandar mitić - KZP
dimitrije antić - bitange
jovana dinić - ego
milan mirić - ego
slađan mihajlović - ego
aleksandar stošić - noćna fiskutura, kiša kerozina, nahty
milutin popović - dok 7
ivan matejić - dok 7
