уторак, 22. новембар 2011.

HELLDRIVER (2010)


**(*)          2+
             Ako volite Nišimurine klinačke splatter fazone, onda vam ne treba ništa drugo nego obavijest: najnovija njegova orgija neumerenosti, u trajanju od DVA SATA, može se skinuti sa neta.

Neka po'itaju svi koji vole infantilno glupiranje sa konceptima preambicioznim za prejeftine efekte maske i napadno lošeg green screena i CGI-ja, a sve to uglavnom šusterski režirano, s tek ponekim štucanjem nadahnuća, kao poor Japanese man's very poor & early Peter Jackson on LSD.

Zbog toga ova grdna buka i bes imaju nesrazmerno malu vrstu impakta, i sva halabuka više podseća na prolongirani, preeeedugački promo-reel za sumanute ideje izvučene direktno iz malog mozga svog tvorca.  

Sve je tu: zombiji (sa rogovima!), mutanti, gejziri crvene farbe, gumeni delovi tela, iracionalna akcija, tela presečena uzduž i popreko, cool poziranje sa katanama...
...motorne testere, harmonike, sisodgrižene bradavice iz kojih šikljaju mlazevi crvenila, automobili i avioni načinjeni od zombi-telesina, japanski predsednik sa hitlerovskim brčićima itd. itd. 

Mene ova vrsta japanskog kalkulisanog 'kulta' nikad nije naročito zabavljala, još u vreme BATTLEFIELD BASEBALL, a danas još i manje. Kritika HELLDRIVERa je izlišna, jer ovde se nema šta kritikovati, analizirati, tumačiti. 

Ovo je u startu koncipirano kao anything goes, so bad it's good, low budget bad taste trashy extravaganza: nesavršenstvo je deo koncepta a perfekcija čak i sirovog, prvog EVIL DEADa, recimo, za Nishimuru je u nedostižnim, kjubrikovskim visinama.

Ali, očito postoje trešoljubi kojima ovo leži ko budali šamar, pa zato - ko voli, nek izvoli! 

PS: Veoma je loša odluka da prelepotica Eiho Shiina (AUDITION) tokom najvećeg dela filma nosi mutant-masku, jer to jedan ozbiljan adut (za gledanje) baca u aut. Dobro, ne izgleda ona sasvim nesexy ni kao zombi-mutant, ali opet, gre'ota je kvariti jednu od retkih zaista lepih Japanki ovim lateksima i farbama i čudima…