Trećina
ove godine je istekla, pa evo pregleda horor dešavanja do sada. Tačnije, ovo je
osvrt samo na one nove filmove koje sam pogledao posle okončanja godišnje liste
i dodele Zlatnih Gulova, od kraja januara pa do početka maja 2013.
Do sada su
na blogu kroz zasebne rivjue već prikazani sledeći noviji horori (klikni na naslov da
vidiš rivju):
JAP, 12
*** 3-
USA etc, 12
**(*) 3-
USA, 13
** 2+
CAN, 12
**(*) 3-
SPA, 11
**(*) 3-
ITA/HUN, 12
*(*) 2-
MEX, 05/13
*** 3+
CAN, 12
** 2+
SPA, 12
**(*) 3-
JAP, 12
** 2
USA, 12
**(*) 2+
AUS, 12
** 2+
USA, 13
**(*) 2+
USA, 13
*** 3+
USA, 13
*(*) 2-
USA, 13
**(*) 3-
Sticajem
okolnosti, od ranije pogledanih, a odličnih, nisam još pisao o STOKERU (kome
sam dao oko ***(*) / 3+), pored
ostalog i zato što se radi o filmu ozbiljnih kvaliteta ali i nezanemarljivih nekvaliteta, pa bih voleo da još jednom
proverim svoj sud pre nego što mogu da ga potpišem. Takođe, nekoliko dobrih
horora pojavilo se pred sam kraj aprila, pa će sačekati još koji dan na svoje
rivjue.
A
sad, evo kratkog osvrta na one hororčiće koji mi nisu bili inspirativni za
detaljnije seciranje: po nekoliko rečenica i slika poslužiće svrsi. Pošto ih
ima mnogo, ovaj pregled sam podelio u dva dela: uskoro kačim još tuce ovih manje-više srednjaka.
WAR OF THE DEAD:
STONE'S WAR
FIN, 11
** 2
Evo
ga još jedan men-on-a-mission
hororčić, ali američko-finske vojničine ovog puta umesto po hodnicima imaju da
se smucaju po litvanskoj šumetini, bar neko vreme, i da se makljaju sa zombi-nacistima
dok ne nabasaju na tajno podzemno postrojenje za proizvodnju naci
super-vojnika. Da, sve se ovo dešava za vreme II svetskog rata. Kao! Potpuno
rutinska stvar, jedva podnošljiva, ali može se bez većeg gubitka i zaobići.
KISS OF THE DAMNED
USA, 13
**(*) 2+
Ovaj
kvazi-retro arty flick o vampirici koja se zaljubi u živog čoveka, a sreću
počne da joj kvari troublemaking sekica koja joj se prišljamči u kuću i krene
da kolje i krv ispija levo i desno (dok vampirska zajednica uglavnom gleda da čuva
niski profil) hteo bi da oživi vajb eurotreš-exploatacije iz 1970-ih, ali u
po-mo modernom ruhu. Nažalost, krajnji utisak je da su, pre, uspeli da ožive
vajb jednog sirotinjskog made-for-cable
vamp-flicka iz ranih 1990-ih.
Najbizarnije
je to što ovaj mlaki POLJUBAC pokušava da se bavi retro-omažiranjem, a deluje
kao da ga pravi neko ko nije baš pogledao mnogo vampirskih filmova, ni
ondašnjih, a ni novijih, pa sve izgleda kao kad neki srpski reditelj otkriva
toplu vodu i pretvara se da upravo izmišlja formu nekog davno izlizanog žanra. Režirala
ga ćerka Džona Kasavetesa, i mada ovaj debi nije bogzna kako obećavajuć, ipak
bih radije gledo ovo nego smaračine njenog tatka.
Ovo je taman
toliko podnošljivo da se može jednom pogledati, ali čak i u kontekstu recentnih
vampirskih filmova o inicijaciji u vampirizam (s naglaskom na večitu dilemu: da
ljubim il da grizem) isto to je sa više duha i energije uradio MIDNIGHT SON.
MODUS ANOMALI
INDO, 13
*(*) 2-
Od
ničim izazvano izvikanog indonezijskog reditelja (Joko Anwar) koji me je dosad
uglavnom ostavljao hladnim (ili, at best, mlakim – npr. u splatteru FORBIDDEN
DOOR) evo njegovog najnovijeg remek-nedela, odnosno još jednog smaračkog nadrkanog
iživljavanja u prvom licu: još jedan lik se budi u šumi, zakopan (plitko), bez
svesti, i onda, kad izađe, dođe pravo u kolibu gde nađe video snimak masakra
trudne žene i još nekih likova (počinilac se ne vidi). Onda ima da baulja kroz
ceo nesnosno dosadni film do "preokreta" koji će da bude iznenađenje
samo gledaocima sa najjeftinijim ulaznicama: "Jao, pa ubica sam JA! Znači
zato se na snimku nije videlo KO ubija? Ko bi reko!?"
DEAD SHADOWS
FRA, 12
*(*) 2-
U
životu nisam video mrtviji, bezvoljniji, mlitaviji, neoriginalniji, kilaviji,
isprazniji i all-around gluplji film o globalnoj invaziji pipkastih aliena na
Zemlju! Ovo je toliko jadno i bedno u kreativnom smislu da deluje kao da je
reditelj izgubio neku opkladu, ili imao neki gadan dug koji je mogao da oduži
jedino tako što će, pod prinudom, da snimi jedva 70 minuta NEČEGA – ali jeeebote
bog, ovo je prosto neopisivo koliko ama čak ni na MIKRO planu ovde ne postoji ni
najmanji pokušaj nečega smelog, originalnog, dosad neviđenog, iole zadahnutog:
nijedna replika, detalj, efekat, geg, karakterna crta, čak ni jebeni OMAŽ – ne,
NIŠTA, jebeno ništa.
Savršeno
isprazan "film" o kometi koja Zemlju zaseje nečim što ljude pretvara
u THING-ovske mutante, ali treba da prođe preko 45 minuta u tamte-vamte
nebitnostima života nekog nebitnog mladunca (oće komšiku – neće komšiku; oće
party – neće party) pre nego što ta poludupasta poor-man's "invazija"
počne da deluje. A onda, dok
ste trepnuli dva-tri puta, posle malo trčanja po ulicama Pariza (da, ovo đubre
je francusko!) i nešto malo CGI pipaka, sve to milosrdno skonča jednim od
glupljih, ravnijih, neuzbudljivijih završetaka koje sam ikada video. Što je
najgore, ovo ima neki elementarni slickness:
nije loše slikano, ne deluje prejeftino, ali je toliko besciljno i bezidejno da
me vrtoglavica hvata pred tim ponorom nepotrebnosti i izlišnog prežvakavanja.
Stvarno treba
biti nepojmljivi duduk pa napraviti ovoliko bezličan i moronski film o ljudima
kojima iz tela izrastaju pipci! Najdeprimirajućiji detalj: Ričard Stenli je
pisao scenario (ili ga barem doktorovao: potpisan je kao koscenarista) za naredno
zlodelo reditelja ove gluposti. Videćemo ko će u tom obaranju ruku koga da
izdigne – ili spusti!
BEHIND THE WALLS aka DERRIERE
LES MURS
FRA, 11
*(*) 2-
Još
jedan tužan dokaz kreativne propasti novog francuskog horora. Mnogo sam
očekivao od ovog hororčića, iz nekog razloga mi se prema ranijim najavama javljalo
da premisa ima jake potencijale – ali ovo je samo jedna nesnosno razvučena i
iritirajuće nenadahnuta pričica o spisateljici (Leticija Kasta), koja dođe na
povučenu farmu da bude malo nasamo kako bi naškrabala novi hit, a onda počnu da
joj se javljaju neki napadno nezanimljivi (dečji) duhovi, dok u okolini
misteriozno nestaju deca. Nesnosno mlitav, mlak i zaboravljiv film. Sniman u
3-D, ali džaba kad je sve u njemu jedva dvodimenzionalno!
---nastaviće se---
