U okviru proslave 30
godina od premijere prvog dela ZLIH MRTVACA
i 25 godina od drugog dela ZLIH MRTVACA, evo kako sam ovaj nastavak/rimejk
opisao pre desetak godina u magazinu PRESSING,
u rubrici (pre par godina ugašenoj) Cult
Horror. Ovo je jedan popularno pisan, edukativno-informativni a ne ne-znam-koliko
analitički tekst, ali čini mi se da nije loš u okvirima svojih ambicija.
ZLI MRTVACI 2
(Evil Dead 2, 1987)
****
4+
Režija: Sem Reimi
Scenario: Sem Reimi i Skot Spigel
Kamera: Piter Deming
Muzika: Džozef Lo Djuk
Spec. efekti: Mark Šostrom...
Uloge: Brus Kempbel, Den Hiks, Sara Beri...
Čest
je kliše da nastavci nisu tako dobri kao originalni filmovi. To najčešće i
jeste istina; ipak, u slučaju horor žanra postoji veći broj izuzetaka od ovog
pravila nego u bilo kom drugom žanru. U nastavke koji su na nivou prvog dela,
ili ga čak i prevazilaze, spadaju recimo: FRANKENŠTAJNOVA NEVESTA (Dž. Vejl),
ZORA MRTVACA (Dž. Romero), HELLRAISER 2 (T. Randel), TO PONOVO ŽIVI (L. Koen),
OSMI PUTNIK 2 (Dž. Kameron – edit: s
ovim se danas ne bih složio), AMITVIL 2: OPSEDNUTOST (D. Damiani), NAPAST IZ
KORPE 2 (F. Henenloter), TETSUO 2 (Š. Tsukamoto – edit: hm, i ovo je dubiozna tvrdnja...), BLEJD 2 (G. Del Toro – edit: hmmm...), FANTAZMA 2 (D.
Koskareli), ČAKIJEVA NEVESTA (R. Ju), itd.
Već na prvi pogled vidi se da se radi ili o
nastavcima koje potpisuju autori originala, ili režiseri koji su, mada bez
učešća u prvom delu, ipak autorske ličnosti sa izgrađenim stilom, pa su mogli
da na svež način dograde prethodnika. ZLI MRTVACI 2 je sigurno jedan od
najubedljivijih dokaza da numerički dodatak naslovu automatski ne umanjuje
umetnički integritet filma.
Nakon
velikog uspeha ZLIH MRTVACA, mlađahni Sem Reimi je poželeo da se okuša u nečem
sasvim različitom, i 1984. potpisao krimi-slepstik komediju CRIMEWAVE, prema
scenariju braće Koen, ali zbog problema sa producentima i distributerima taj
film je prošao potpuno nezapaženo. Kada mu je posle tog fijaska čuveni
producent Dino de Laurentis ponudio finansiranje nastavka ZLIH MRTVACA Reimi je
s oduševljenjem pristao – na radost horor fanova, ljubitelja dobrog filma, ali
i samih producenata, jer je film u svakom pogledu, pa i u zaradi, prevazišao
ionako sjajan original. Prosto rečeno, svi oni kvaliteti koji su MRTVACE
učinili kultnim filmom prisutni su i u nastavku – ali u još mnogo većim
količinama.
Voleli
ste uvrnute uglove, bizarne kompozicije kadra i sumanutu vožnju kamere? Ovde je
Reimi daleko iskusniji kao režiser a veći budžet mu omogućava još veće
egzibicije.
Bili ste šokirani žestokim efektima maske i
krvopljuštanjem u prvom delu? Nije to ništa: zlih mrtvaca i drugih demona ovde
ima još više, kreirani su maštovitije i ubedljivije, a crvena tečnost bukvalno
šiklja u potocima.
Sviđao vam se Eš – netipični, trapavi "heroj"?
Svi aspekti talenta i harizme Brusa Kempbela tek u ovom delu dolaze do svog
punog (i nikada prevaziđenog) izražaja, a njegove nezaboravne replike postale
su obavezni citati kod hordi poklonika ovoga glumca.
Uživali ste u nadahnutom spoju horora i humora
kojeg je Reimi inicirao u svom prvencu? Onda ćete biti oduševljeni nastavkom,
jer su humorni momenti ovde još bizarniji i razuzdaniji.
Strogo
gledano, ovaj film je možda preciznije odrediti kao rimejk nego kao nastavak,
budući da potpuno ignoriše događaje iz prvog dela (odnosno, drastično ih "reinterpretira"),
a sam zaplet se može posmatrati kao "isto to, samo još brže, luđe,
zabavnije, ekstremnije". I ovog puta imamo grupu likova koji se nađu u
kolibi usred šume opsednute drevnim demonima, i njihove pokušaje da izađu na
kraj sa napašću spolja i opsednutima među sobom. Zaplet je, ako ćemo pravo,
manje bitan i služi samo kao povod za niz originalnih crnohumornih i grotesknih
horor epizoda (baš kao i Necronomicon
koji ovde ima malo veze sa Lavkraftovim i puki je McGuffin).
U glavnoj ulozi je Reimijeva neobuzdana kamera koja juri kroz šumu,
vitla se po bezbrojnim sobama kolibe razbijajući usput i vrata i prozore a u
jednom nezaboravnom kadru nakon duge jurnjave za autom kojim Eš pokušava da
pobegne (i zabija se u drvo) kamera u neprekinutom naletu prolazi kroz zadnje staklo
auta i izleće kroz već probijenu šoferšajbnu...
Doprinos
Brusa Kempbela je savršen pandan režijskim preterivanjima svog druga iz
mladosti: majstor fizičkog humora, on je nenadmašan u dočaravanju borbe sa
svojom opsednutom rukom. U antologijskoj sceni njegova "demonska"
ruka razbije sve što se može razbiti o njegovu glavu, a kad ovaj padne u
nesvest, ruka ga "vuče" po podu ka satari ne bi li ga dokusurila –
samo, Eš se budi, pribada nožem sopstvenu šaku za pod, i odseca je motornom
testerom!
Čak i to je tek početak, jer – za razliku od
Olivera Stouna, koji u RUCI (The Hand, 1980) mrtav ozbiljan tretira
motiv otkinute, zločeste šake – Reimi izvlači maksimum humornih potencijala iz
ove bizarne situacije. U drugoj polovini filma Eš se pretvara u neku vrstu
horor superheroja, kada na patrljak svoje ruke kači motornu testeru i sa
skraćenom dvocevkom kreće u okršaj sa demonima – samo da bi u downbeat kraju,
glavni junak ponovo bio poražen...
I
pored liberalnog korišćenja krvavih efekata, neke scene nisu ušle u finalnu
verziju i postale su dostupne tek na DVD-u: recimo, scena u kojoj odsečena
glava Ešove devojke bljuje na njega, opsednuti Eš koji proždire malu vevericu,
ili eksplicitno komadanje sekirom opsednutog Eda...
Uz sve kvalitete prvog dela, tek je ovaj nastavak
ustoličio Brusa Kempbela kao zvezdu B-filmova
(nedavno je objavio smesta razgrabljenu autobiografiju: If Chins
Could Kill), i naravno učvrstio karijeru Sema Reimija skrenuvši pažnju
još šire publike – i producenata. Nakon nešto slabijeg trećeg dela serijala,
pod nazivom ARMIJA MRAKA, gde je naglasak na humoru i akciji bio još veći, Reimi se oprostio od horora i okušao u
vesternu, trileru, akcionom i sportskom filmu pre nego što ga je SPAJDERMEN
definitivno izbacio u prvu ligu.
Najave mogućeg četvrtog dela ZLIH MRTVACA i dalje
potpiruju nade bezbrojnih fanova, a oduševljenje koje prati svaki (makar i
neistiniti) trač u vezi toga najbolji je dokaz kultnog statusa koji ovaj
serijal i dalje ima. (Edit: za sada,
u najavi je rimejk,
koji ne obećava ništa slično kvalitetima ovog serijala – mada, uz mnogo sreće,
možda bude solidno-gledljiv na neki sasvim deseti način.)
