THE CREEP TAPES (2024)

***(*)

3+

S popriličnim uživanjem odgledao sam svih 6 epizoda serijičice THE CREEP TAPES, koja je spin-off po konceptu (FFF) i glavnom liku iz filmova CREEP (2015) i CREEP 2 (2017). Oba ta filma bili su natprosečni primerci svog podžanra, kao i brutalno crne horor komendije, a nešto slično može se reći i za seriju.

            Koncept je u suštini isti: šarmantni psihopata privuče k sebi nekakvog snimatelja (uglavnom za pare, mada ne uvek: jednog ptico-posmatrača namami na samotnu plažu dojavom da se tu vrzma krajnje retka leteća kokoška), onda se neko vreme poigrava njime ili njom, a na kraju – suprajz: utepa gi!

            Vidim neki smarači po netu kenjaju da je serija razočarenje jer ne donosi ništa ovo, ne lomi novo tlo, ne izmišlja toplu vodu, nego podgreva staru itsl. Pih, to je ista vrsta debila koja bi verovatno i za PETAK 13-ti, 4. deo rekla to isto (ništa novo, već viđeno, bla bla), ne primećujući koliko je to genijalna varijacija, i ultimativna iteracija, te formule!

            Dobro, poštenja radi, ja neću reći da je ova serija vrhunac ovog koncepta – to bi ipak bio CREEP 2 – ali ovo svakako JESTE vrlo dobro izvedena, mega-zabavna varijacija i elaboracija te formule.

            Šta ovu seriju čini vrednom?

            1) Iznad svega, ono što sam već rekao u mom rivjuu za CREEP 2: „Ovaj lik jedna je od najvećih kreacija Zlikovca u horor filmu 21. veka: ovako genijalno koncipiran i savršeno odigran lik PSIHOPATE, koji je uz to šarmantan, duhovit, pametan, zabavan – na filmu nije skoro viđen.“ A kad kažem „kreacija“, time mislim i na scenarističku koncepciju lika, i na njegovu izvedbu kroz glumu Marka Duplasa, koji je i ovog puta besprekoran: pametan, duhovit, nepredvidiv, preteći, zastrašujući, patetičan, lukav, jadan, i šta sve ne.

            2) Format: svaka epizoda traje oko 25 minuta, i svaka je za sebe, tj. posvećena novoj žrtvi. To znači, da je svaki od ovih likova dobio zaseban film od sat i po, onda bi imalo smisla kenjati: „Ua, dosadno, ponavljanje, deža vi!“ Ali u manje od pola sata ima ovde sasvim dovoljno varijacija, dodataka, zezanja, taman da ne ugnjavi, nego da se sasvim pitko privede (predvidivom) kraju.

            3) Predvidivom? Htedoh reći – NEpredvidivom! Mislim, Ok, na početku svake epizode mi znamo da će na njenom kraju Krip biti živ i trijumfujući, a njegova žrtva – mrtva. Pa šta? Nemoj da ste babe koje gledaju pornić do kraja da vide dal će da se uzmu na kraju! Uživajte, umesto toga, u pozama, glumcima, uglovima, energiji, money-shotovima… Na tom mikro-planu ima ovde itekako šta da se vidi.

            4) Ovu seriju pišu i glume PAMETNI ljudi. I ja ne mogu da dovoljno naglasim ovaj sve reći, izumirući kvalitet: PAMET.

Ako pogledate šta se sve hvali u hororu u poslednje vreme kao nekakav vrh – te LONGLEGS, te LATE NIGHT WITH THE DEVIL, te CUCKOO, te STRANGE DARLING… te MAXXXINE… ništa od toga ne bih nazvao PAMETNIM. Neki od njih su možda DOVITLJIVI, u smislu DOSETKE, FORE ili FAZONA kao koncepta, ili neke izolovane scene, ali NE u celosti, ne kao nešto pametno i promišljeno od početka do kraja. Ja čak ni SUBSTANCE ne mogu nazvati PAMETNIM filmom: njegove ideje, postupci, nisu toliko PAMETNI koliko su DOVITLJIVI, i pojačani ljutim začinima i preterivanjima da deluju pametnije nego što jesu. Znači, ima tu kvaliteta, ali oni nemaju koren u tome da je neko PAMETAN to osmislio i napisao.

A vidite, u THE CREEP TAPES pametan čovek prepoznaje svoje kolege, ne može ne osetiti da je u rukama pametnih ljudi koji znaju šta rade i lepo su to sve promislili i obavili, i na nenametljiv, vickasto-subverzivan način kazuju svašta nešto relevantno o aktuelnom trenutku i manama i vrlinama u medijima, a naročito video-zasnovanim, s početka 21. veka: o opsesiji kamerama, o snimanju svakog trenutka života, o video-narcisima na sve strane, o opsesiji dosezanja slave (i para!) nekim efemernostima, o ambiciji da se dobije leba bez motike preko nekog viralnog video snimka, podkasta, vidkasta, jućuba, ne znam čega.

5) NOVINE: O da, ima ovde i ponešto novo da se sazna o našem glavnom junaku – nije baš sve samo repeticija mater studiorum, ima i dosad neviđenih stvari. Recimo, u pretposlednjoj epizodi vidimo Kripa u motelskoj sobi gde, dok čega okasnelu žrtvu, doživljava MELTDAUN sam sa sobom, odnosno sa onom vučjom maskom, jer čovek je čoveku vuk – a kad u blizini nema drugoga, onda je i samome sebi!

A u poslednjoj (nadam se samo za sada, a ne ikada!), 6. epizodi, upoznajemo i Kripovu kevu. I da li će iko biti zapanjen ako otkrijemo da je ona na neki način i luđa od njega, a u svakom slučaju da je glavna odgovorna za njegovo ludilo? Okej, psiho s ludom kevom, to još nikad nismo videli, bla bla truć; u redu, ali ovde, u tih 25 minuta, i to je izvedeno sasvim zabavno, otkačeno i morbidno, taman kako treba.

Ukratko, ne slušajte svaku budalu na internetu, nego budite pametni u svom izboru: ova serija ima moju snažnu preporuku, a vi vidite šta ćete i kako ćete!