izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 23. децембар 2019.

SERVANT (TV, 2019)



****
4

            Ime M. Najt Šamalana istaknuto je svuda gde se pominje ova serija: ne dajte se time uplašiti, a kamoli odvratiti! Kao prvo, nije on ni pisao, ni (izuzev 1. epizode) režirao ovu seriju. Kao drugo, on joj se, kao jedan od producenata, pridružio tek kad je bila već napisana. Kao treće, ona u sebi oličava sve ono njegovo najbolje, a –za sada!– ne pokazuje nedostatke koji su njegovo ime pretvorili u, eh, više znak upozorenja nego preporuke.
            Ukratko rečeno, da je ovo Š-ov film, najbliži bi po duhu i žanru bio njegovom nedavnom „malom“, namerno komičnom triler-hororčiću THE VISIT.

            To znači da su omašili svi oni rivjueri na netu (a pročitah nekoliko prikaza, čisto da vidim šta veli vox populi, da li još neko u ovome uživa kao ja, i da li iz istih razloga) koji nisu adekvatno žanrovski odredili ovu seriju. Svako ko papagajski ponavlja reči „triler“ i „misterija“ a da, pritom, ne pominje i reč „komedija“ – promašio je temu.
Jer, mada je ovde tvorcima „jezik u obrazu“, i mada humor nije od uobičajene sorte koja se iz aviona vidi (npr. SANTA CLARITA DIET), već je podmuklo pritajen – verujte mi na reč da je ovo nešto najduhovitije što na ekranu videh ove godine: cerio sam se sve vreme a nekoliko puta i glasno zakikotao.
Naravno, treba da imate osoben, excentričan, mračan i pomalo ciničan smisao za humor, ali ako je takav slučaj – samo izvol'te, navalite! SLUŠKINJA će da isporuči! Uz sav sasvim solidan saspens i misteriju, meni je humor bio glavni adut ovde.
Premisa: mladi bračni par (on: umišljeni, cinični expert za vrhunsko kulinarstvo; ona: površna kliše TV novinarka-reporterka) ostao je nedavno bez svoje bebe. Majka, naravno, odlepila zbog toga; nesposobna da se nosi s gubitkom, ona koristi „realističnu“ lutku bebe i ponaša se kao da je to njeno pravo, živo dete – i čak unajmi sluškinju iz naslova, mladu, čudnu, ćutljivu i naizgled religioznu devojku, da joj se stara o tom „detetu“, ponašajući se kao da je sve normalno, „po starom“, beba je živa i život ide dalje.
Uviđate li već potencijal za komediju? Svakako da ovako predstavljeno to ne deluje kao premisa za laugh-out-loud smehotres, a zapravo je upravo to!
Namerno neću da govorim o zapletu kako se on dalje razvija jer zaslužujete da sami otkrijete, tj. da uživate u neizvesnosti i tajanstvu i nepredvidivosti i preokretima (ne gledajte trejler!). Reći ću samo ovo: SERVANT je neverovatno zabavna MYSTERY THRILLER COMEDY, i deliveruje na sva tri nivoa: misterija je tajanstvena i neočekivana; triler je pun napetosti i neizvesnosti; a komedija je crna, smela i subverzivna.
Pored smelosti da komediju grade na jednom užasno tragičnom gubitku – koja (smelost) jeste za poštovanje samo u kontextu drugih postignuća a nikako sama po sebi – hrabrost ove serije ogleda se pre svega u zločestoj dekonstrukciji (i parodiji) muško-ženskih odnosa, još konkretnije: savremenog braka, kroz teme materinstva, emancipacije, odnosa posao-kuća, i kroz motive ženske suštinske iracionalnosti (kroz ženinu snažnije izraženu fiziološku uslovljenost vezanu upravo za plodnost, rađanje itsl – ovde se to vidi, pored ostalog, kroz ženine grudi koje je i dalje bole i još štrcaju mleko, iako njega više nema ko da sisa).

            Ovaj misteriozno-klaustrofobični sitkom, koji se ceo dešava u jednom stanu – ali koristi neke pametne načine da iz njega povremeno „izađe“ –  zapravo ima samo 4 glavna lika (ako ne računam bebu, koja je više gimik nego lik), i kasting je besprekoran: Toby Kebbell je neodoljivo smešan u svojim reakcijama (facijalnim, i otherwise) na ludilo koje se odvija oko njega, pre svega ono koje izbija iz njegove žene (s kojom ima jedva jednosmernu „komunikaciju“, jer ona živi u svom svetu) a zatim i iz „sluškinje“ koju unajme a koja počinje sve čudnije da se ponaša... 

            Lauren Ambrose je izvanredna kao žena koja je odlepila, iz sasvim razumljivih razloga, ali svoju iracionalnost ispoljava na niz gorko-smešnih načina. Posebno je bolno-smešno koliko ona svog muža uopšte ne primećuje, ne čuje, ne vidi, zaslepljena sobom, svojim potmulim i potisnutim bolom, ali i svojom karijerom, i drugim fantazmama.

Nell Tiger Free pruža intrigantnu studiju iz anderstejtmenta sa svojom ćutljivošću, povučenosšću, svedenošću – iza koje ko zna šta se krije... Uspeva da bude istovremeno preteće-jeziva i ranjiva. Žrtva ili zlikovka? Videćemo!

Najzad, Rupert Grint (da, onaj pirgavi iz Harija Potera!) je takođe suptilno duhovit, kao „badža“ našeg glavnog junaka, odnosno brat njegove žene: on je još racionalniji (i još smešniji u tome), on je pravi „bro“, sapatnički i saučesnički kapira muku u kojoj mu je zet (on je, inače, singl, i ima neke cinične opaske o braku) i pokušava da mu pomogne kao muškarac muškarcu u ovoj ženskoj uroti.

Neko dokon mogao bi ovu seriju optužiti za mizoginiju (mada, za sad nisam primetio da je neko to učinio), jer njen prikaz žena i ženskosti nije baš laskav, dapače, moglo bi se reći da je lišen uobičajenog podilaženja kroz idealizovane figure „snažnih žena“ kakve dominiraju u serijama i filmovima danas. Ipak, mora se reći da ni muški ovde nikako nisu idealizovani, Čakšta Više, i oni su groteskni na neke druge načine i nisu pošteđeni kritike. Ipak ovo, kako zasad izgleda, jeste jedna muškocentrična serija, koja svet (i žene) gleda iz vizure muškarca koji sleže ramenima od nemoćnog predavanja snažnijim, dubljim, neshvatljivijim silama s kojima mu je bolje da bude makar i u prividu primirja i kao-neke-saradnje nego otvorenog antagonizma...
Podrazumeva se – već i naslov to sugeriše – da su prisutni i drugi konotativni momenti, a pre svega klasni odnosi: glavni junaci su privilegovani belci iz više srednje klase, dok je njihova sluškinja poreklom iz white trash krajeva, i kroz njihovu međuigru razne zabavne i pametne stvari se ogledaju ovde na nenametljiv, ali rečit i pregnantan način.
Važna napomena: trenutno traje I sezona, sa trenutno vidljivih 6 epizoda. Svake nedelje ide po jedna, u januaru ćemo videti 10. Šabalan je najavio da planira 5 sezona. To istovremeno raduje (ako sve budu ovoliko dobre!) i brine (da li ova priča može baš toliko da se rastegne a da se ne razvodni i ne podriju njeni kvaliteti?).
To znači da priča nije gotova (daleko od toga), i da brojna ključna pitanja ostaju otvorena nakon ovih 6 epizoda; ne očekujte čak ni privid zaokruženosti;  potencijal ostaje otvoren za neki debilni Šamaramalamadingdongovski twist ending koji će da se pokaki na sve ovo, barem u teoriji. U praksi, budući da nije on ovo osmislio niti pisao, ja želim da verujem da do toga neće doći.
Poseban kvalitet: svaka epizoda traje oko pola sata, i sve je to veoma kompaktno, dinamično, zabavno, bez smaranja i nasilnog rastezanja. To ionako ne podnosim i zato retko uopšte i gledam serije koje zgubidani danas gutaju na tone: alergičan sam na fillere – nemam bre ja vremena za bacanje i nervira me kad vidim da me neko zamajava i ono što je mogo u 5 minuta kilavi u 20. E pa, đeco, nema toga ovde: ovih 6 epizoda traje ukupno malo manje od tri sata, dakle kao jedan prosečan današnji bioskopski film. S tim što je ovaj ovde – dobar!
Eto, morao sam u ovom rivjuu da budem sveden i neodređen kako bih izbegao spojlere i kvarenje užitka: videćemo još kuda će ovo da ide i šta tamo da radi, ali možete se kladiti da ću s najvećim nestrpljenjem dočekati i smesta overiti iduće 4 epizode, čim postanu dostupne!
P.S. Da, naravno da sam gledo THE LIGHTHOUSE istog dana kad je procurio: lepa je to, jaka trojka (***), ali prosto manje bitan film od VEŠTICE. Odlična fotografija i ambijenti nude prijatan boravak na jednom sub-linčovskom mestu, kao mekši delovi Eraserheada i tvrđi delovi Čoveka slona, ali prećero je s realizmom u interakciji tih ne preterano zanimljivih likova, i sve mi je to na kraju balade prilično nekonsekventno, tj. previše otvoreno.
Detaljniji rivju stiže u bliskoj budućnosti...