Uskoro stiže 24. knjiga u ediciji „Poetika strave“, u kojoj vam najveće bisere horora bira i predstavlja dr Ognjanović a štampa i nudi uvek pouzdani Orfelin. U pitanju je naša treća (a Ligotijeva četvrta, i poslednja) punokrvna zbirka priča – dakle, pošto smo već objavili PISARA TAME i DNEVNIK NOĆI, na red je došao TEATRO GROTTESCO!
„Zašto ste
preskočili prvu mu zbirku, PESME MRTVOG SANJARA?“ – pitate vi. „Zato,“ kažem
ja, „što sam se bojao da njenim eksperimentalno-neobičnim pristupom ne šlogiram
na takvu prozu nepripremljenu publiku, pa sam rešio da Ligotija premijerno
prikažem sa nešto maaalkice normalnijim horor pričama u PISARU TAME, kako ne
bih proizveo preveliki kultur-šok.“
„Da li ćete uopšte ikada
objaviti PESME MRTVOG SANJARA?“ – pitate vi.
„Naravno!“ – kažem ja.
„Ako dobro odreagujete na ovu knjigu i ako se brzo rasproda.“
„A ZAVERU PROTIV
LJUDSKE RASE?“
„Da, hoćemo,
naravno, ali dosta o tome. O tom potom. Da vidimo sad šta ima u ovoj knjizi i
kakva je.“
Ukratko rečeno, ovo
je poslednja prava, velika Ligotijeva zbirka. Posle nje je skoro sasvim zanemeo
– iz spisateljskog stupora i blokade oglasio se tek mini-zbirčicom, sačinjenom
od samo dve priče, na manje od sto strana, THE SPECTRAL LINK, ali posle TEATRA
nije više nikad sačinio pravu, punokrvnu zbirku od trista strana, sa tucetom
priča.
TEATRO GROTTESCO sadrži 13 priča, i to:
1. Čistoća
2. Upravnik varoši
3. Sporedna atrakcija
4. Lutka Pajaca
5. Crveni Toranj
6. Moj osnov za odmazdu
7. Naš privremeni nadzornik
8. U stranoj varoši, u tuđoj zemlji
9. Teatro Grottesco
10. Karnevali pri benzinskim pumpama
11. Bungalov
12. Severini
13. Senka, tama
Zbirka TEATRO
GROTTESCO predstavlja vrhunac Ligotijevog pisanja – nije ni čudo da je posle
nje zanemeo, rekavši (skoro) sve što ima u najboljem mogućem obliku. Kad čovek
dosegne ovakav vrh, možda je i bolje da zaćuti, dok je na njemu… Ovde su sve
njegove teme i motivi predstavljeni u njihovim najvrhunskijim izdanjima: karnevali,
cirkusi, sporedne atrakcije, klovnovi, lutke-marionete, zlokobne zabite varoši
i varijacije neživota u njima, kafkijanski užas korporativnog života, fabrike
košmara, dubiozna uloga umetnika u proživljavanju i predstavljanju
jedva-opisivog užasa, itd.
Od priča iz ove zbirke, „Bungalov“ je bila nominovana za najvažniju nagradu u horor književnosti, Bram
Stoker Award for Best Short Fiction, dok je priča „Crveni Toranj“ ovu prestižnu nagradu i dobila (1996).
Što se tiče još
važnije nagrade, „Ghoul’s Seal of Approval“, nju od ovih 13 priča ima najmanje
njih 10. Pa vi vidite…
Dakle, mislim da nema potrebe mnogo pisati o ovome: ko zna, znaće, ko je Ligotija čitao do sada, čitaće ga i dalje. A ako ga neko slučajno, nekim neoprostivim previdom, do sada nije čitao – ovo je prava zbirka da se s time započne.
Autor ove, čak i za
Orfelinove uobičajeno visoke standarde, zaista izuzetne naslovne strane je Nikola Uzelac. Do sada ste njegove
izuzetne horor ilustracije mogli videti u ultimativnom Ghoul-Orfelinovom
NEKRONOMIKONU.
Ovo je njegova prva
korica za ediciju „Poetika strave“ – ali nikako i poslednja, dapače. Videćete
ga VRLO uskoro ponovo, na korici jedne zbirke koju ja prevodim.
Do tada, evo šta mi
je Tom Ligoti pre neki dan napisao
kada sam mu poslao Nikolinu koricu:
Dear Dejan,
I love the cover
illustration. The shadowy corridor leading toward a vanishing point conveys an
infinite distance and a claustrophobia entrapment. It’s paradoxically cozy and
suffocating at the same time. The menacing shadow in the doorway really
completes the effect. That effect is one I always value in the work of others
and attempt to create in my own work: To create a place where you don’t want to
be, yet can’t help finding attractive at the same time. Please extend my praise
and gratitude to Nikola Uzelac.
 |
| Zadnja korica ove knjige |
Zanimljive su ove reči, „To create a place where you don’t want to be, yet can’t help finding attractive at the same time“ utoliko što se savršeno poklapaju i sa mojim ambicijama, npr. u opisu sela Špaj u ZAVODNIKU i u opisu planinskog lanca Prokletije u istoimenom romanu… Ukratko, i po ovoj bliskosti u nazorima vidi se da je Ligoti u najboljim mogućim rukama, barem što se tiče srpskog izdavaštva.
Sve ostalo oko ove knjige se podrazumeva – tvrdi povez, nadahnute pregradne strane, forzec, dizajn, stranice poprskane sa strane u krvavocrveno, i naravno, stručan pogovor kourednika ove edicije.
Pretplata za ovu knjigu biće raspisana u ponedeljak, 20. septembra, zajedno sa najavom & pretplatom na KNJIGU EJBONOVU Klarka Eštona Smita i šestu Peregrinku. Dakle, štedite svoje novce, jer trebaće vam uskoro za najnoviju mega-dozu horor i fantasy lepotica u izdanju Orfelina.
A za psiho-mentalnu pripremu za novo overdoziranje Ligotijevom metafizičko-pesimističkom stravom, preporučujem vam da pogledate odličan kratki film In a Foreign Town, slobodno inspirisan nekolikim pričama upravo iz ove zbirke. Evo ga ovde:
