понедељак, 6. мај 2019.

NOVI HORORI 2018/2019

   

            Ostadoh vam dužan osvrta na novije horore s kraja prošle i početka ove godine. Taj zaostatak se desio delom iz sasvim privatnih razloga (zbog čega mi jedno vreme nije bilo do gledanja horora), a delom, nakon toga, iz razloga prezauzetosti (poslovne, i to pretežno horror-related).  
Ovom prilikom podsećam na dva grupna osvrta na horor u prošloj godini, koja imate OVDE i OVDE.
            Kao što vidite, poslednji je objavljen 22. septembra. Dole ću se osvrnuti na horore viđene od oktobra 2018. pa naovamo. Podsećam i da je nekolicina iz ovog perioda dobila svoje zasebne rivjue na blogu, i to:

**(*)       2+

****          4-

**(*)         3-

            Zbog velikog broja naslova, ovaj pregled sam podelio u dva dela. U ovom sada ostrvljujem se na loše, osrednje i tako bledunjavo slabašne filmove. Ovo dole shvatite kao UPOZORENJE.  
U idućem nastavku slede PREPORUKE.


Hold the Dark
USA, 18
**       2

Užasno glupa smaračina iz novog podžanra: „Netflix daje odrešene ruke dobrim rediteljima da rade šta god požele, a oni isporuče – prerazvučeno kvaziumetničarnje i zaboravljivo, mučno smaranje.“ Ovde vas dva i po sata gnjavi šugejz dramurdom „dal jeste il nije natprirodno“ reditelj precenjene ZELENE SOBE. Bolje gledajte u zid ili plafon dva sata; zabavnije je.

APOSTLE
USA, 18
**           2+

Drugi primer Netflixove nekontrolisane hiperprodukcije predugačkih smaračina. Ovde vas dva i po sata gnjavi XIX-vekovnom tupavom varijacijom na Wicker Mana reditelj odličnog THE RAID. Bolje reprizirajte zimzeleni original sa Kristoferom Lijem!

Bird Box
USA, 19
**               2-

Treće Netflixovo govno iz akcije „Dobri reditelji snimaju sranja jer smo tako u mogućnosti“, podžanr: „I žene prde“. Ovde vas dva i po sata gnjavi rediteljka filma IN A BETTER WORLD svojom patetično neuzbudljivom varijacijom na A QUIET PLACE od koje sam imao toliki transfer blama gledajući je da se moje kolutanje očima verovatno čulo u celom komšiluku. Da se razumemo, prema AQP sam bio nježan jer to je film u kojem se, ako isključite mozak već na samom početku, otprilike u drugom minutu najkasnije, može uživati. Ova KUĆICA ZA TIČICE nema baš nikakav entertejment velju i totalna mi je misterija veliko obožavanje na koje je naišla ova prerazvučena nenamerno smešna orgija imbecilnosti. Vrhunac debilnosti: kad žena (Sandra Buljook) zavezanih očiju krene da se spušta brzom rekom u čamcu, sa dvoje sitne đece, takođe zavezanih očiju, i ne da ne pogine već posle minut-dva, nego... ma, nećete verovati! Ako vam je baš do „nezanimljivi ljudi rade glupe stvari usred totalno neubedljivo usiljene apokalipse“ – bolje još jednom overite TIHO MESTO.

VELVET BUZZSAW
USA, 19
**              2

I četvrti Netflixov abortus iz žanra „Aj' da damo izvikanom reditelju da snima makaršta jer mi smo tako cool, a on će se valjda snaći bez kreativne i druge kontrole“. Ovde vas dva i po sata gnjavi reditelj ionako prehvaljenog NIGHT CRAWLERa svojom prvoloptaškom, pravolinijskom, patetično neduhovitom i neoriginalnom satirom na pomodarstvo „art“ sveta, začinjenom sa dvije žlice krvi. A tu je i Džejk Gilenhal koji proždire scenografju kao da je Sergej Trufo! Bolje gledajte Kormanov A BUCKET OF BLOOD – hell, na ovu temu bolji je čak i H. G. Luisov COLOR ME BLOOD RED!

Knuckleball
CAN, 18
**(*)       2+

Gledljivo ali skroz zaboravljivo ludiranje na nekoj zabačenoj kanadskoj farmi, gde jedan klinac mora da beži od psiha sa susedne farme, a u zavejanoj pustoši nema baš bogzna gde... Još jedna horor varijacija na HOME ALONE, ali nedovoljno duhovita i napeta da bi bila klasik...

TUFTLAND
FIN, 17
**            2-

Nešto nešto Finska nešto redneci komuna šuma nešto. Jebite me ako pamtim bilo šta iz ovoga sem da mi je bilo strašno dosadno, da sam možda zaspao gledajući i da nisam siguran ni da li sam ga završio.

THE RANGER
CAN, 18
**           2

Kvazipankeri zaglave u pogrešnoj šumi, gde vlada mnogo strašni (kad bismo se zezali) rendžer, pa ih onda on jedno po jedno skemba na vrlo neupamtljive načine. Jedan od jadnijih pokušaja da se stvori upečatljiv zlikovac u poslednje vreme. Patetično na svim nivoima, i nimalo pankerski. Prazni pozeraj.

You Might Be the Killer
USA, 18
**           2

Neka kao meta-horor komendija, parodija na slešere (u, al ste našli nešto složeno za zajebavati!), u kojoj se glavni lik nađe zarobljen u slešer filmu, pa se telefonom konsultuje sa žanr-expertkinjom iz video kluba o tome šta da radi i kako da izbegne klišee. Ne puca to od duha dovoljno da bi se gledalo, osim ako niste rešili da pišete dosadni akademski rad o meta-slešeru.

The Dark
CAN, 18
**              2

Zombi cura (ili vrlo materijalni duh?) pripomaže oslepelom dečaku, otetom pa umaklom, usred šume, da se izbori sa mučiteljem i još ponekim zlikovcima... Ovo je mogo biti solidan kratki, od max pola sata, ali ova definitivno predugometražna verzija emo pričice prosto nema potrebe da se rasteže toliko. Maske oboje su napadno fejk.

Anna and the Apocalypse
UK, 18
**              2-

Izrazito neduhovit i odbojan zombi mjuzikl, bez trunke duha. Splater nije tako loš, ako ste baš očajni za još malo zombi kasapljenja, ali treba istrpeti gomilu odurnih Engleza i odsustvo ikakvog nadahnuća u storiji...

Animas
SPA, 18
**(*)         2+

Simpatična emo pričica o dvoje tinejdžera sa sjebanim porodičnim zaleđem i nekakvim nekoherentnim vizijama koje spopadaju nju... Fin kao eye candy i kao atmosferični šugejz „dal je sve san il vizija il je neko ovde sve vreme mrtav il izmišljen“ ali prilično razočaravajuć kao priča.

May The Devil Take You
INDO, 18
**(*)         3-

Neki Indonežani zaglave u pustoj, izolovanoj kući tatka koji je pao u komu (u bolnici): curica mora da se rve sa svojom polubraćom i maćehom, a naročito sa nekim demonskim čudom koje vreba iz podruma. Solidan dalekoistočni pokušaj da se napravi neki kao KONJURING, sa mestimično uspelim scenama strave, pa čak i žešćeg krvoliptanja.

THE HOLE IN THE GROUND
IRE, 18
**              2

Atmosferična, oku lepa ali sto mu muka bar za sat vremena preduga irska smaračina o majci i sinčetu koji odu u kuću u šumi, i o sinovljevoj tajanstvenoj opsesiji velikom rupom usred šume. Treba ceo film da prođe dok se najzad ne odigra neki kao kilavi klimaks u toj rupi. Nije vredan čekanja.

STARFISH
USA, 18
*(*)           2-

Odurna, dosadna dramurda o gubitku: lepa mlada đevojka ostala bez najbolje drugarice, pa se sad neka kao apokalipsa javlja kao objektivni korelat njene ožalošćenosti, i onda imamo neke niotkuda scene kao nekih blink'n'miss čudovišta i ne znam čega (pri čemu je najbolja scena filma, sa divovskim bogočudovištem s glavom u nebesima maznuta iz THE MIST i MONSTERS). Čitajte u RU MORGU moje detaljnije sasecanje.

SLAUGHTERHOUSE RULEZ
UK, 18
**              2-

Budući da ovde glume Sajmon Peg i Nik Frost (obojica u sporednim ulogama, na svu sreću), možete se kladiti (i dobiti!) da se radi o usiljeno neduhovitom bućkurišu – konkretno, smućkano je sat vremena neke kao satire na klasni i školski sistem Engleske, i pola sata neke kakti monster akcije, kad se, maltene pred krah filma, ta neka čudovišta smiluju da izađu iz velike rupe u šumi (reklo bi se da to nije ona ista iz onog irskog filma, al ko bi ga znao, vidite da originalnosti nema nigde ni za lek!) pa prebrzo i prelako raskomadaju pretežno antipatične i/ili nezanimljive likove.
Ovo je najjasnije što ćete čudovište videti, jer u filmu je lukavo skriveno mrakom i prebrzom montažom


U IDUĆEM NASTAVKU: HOROR FILMOVI ZAPRAVO VREDNI VAŠEG VREMENA!