NOVI HORORI 2018 (2. DEO)

            Nou tajm Tuluz, busy as Hell, ali jbg prođe 2/3 ove godine a još se ne osvrnuh na novije horore onako na gomili, pa zato, evo – ukratko!

            Pre svega, podsećam na moj osvrt na to šta se novo od horora gledalo u prva tri meseca ove godine; to imate OVDE. 

            Takođe, podsećam na one naslove koji su zaslužili i dobili zasebne, razrađenije osvrte – klikni pa čitaj detaljno:

Terrifier

NOVEMBER

HEREDITARY

THE ENDLESS

BOARDING SCHOOL

TERRIFIED (Aterrados)

Puppet Master: The Littlest Reich

A sad, sve ostalo što se stiglo do kraha istrpeti.

The Cleanse

USA, 18

**             2

Prvoloptaška „horor“ komedijica sa solidnom premisom ukradenom iz THE BROOD: dajte telesni oblik svom gnevu, ali ne na svom telu, nego kroz gremlinoliko čudo koje ćete da „rodite“ u povučenoj sektaškoj zajednici, daleko od sveta. Avaj, to nije razrađeno ni u šta vredno pomena i pažnje, sem baš ako ste mnogo očajni, i baš vam se gleda jeftini creature filmić u kojem je puppet-kreatura vrlo malo viđena, ali je zato tu – suprajz!- Anđelika Hjuston u važnoj epizodi! Školski primer „scenarija“ snimljenog direktno sa salvete. Pešački koncipirano, pešački izvedeno, linearno, predosadno, predvidivo, završava se onde gde je maltene trebalo tek da počne, a jedva sakarabudžili dugometražno (80’) trajanje.

Who's Watching Oliver

USA-THAI, 18

**             2

O ovome sam pisao za RUE MORGUE, pa ću biti slobodan da citiram samog sebe iz te kritike: Who's Watching Oliver is as schizophrenic as its protagonist, constantly alternating between heavy(handed) drama and outrageous humour. While drama is unconvincing and clichéd (Oliver is just like every serial killer ever, mixed in a blender but come out just bland), all the stuff relating to his potty-mouthed mama is genuinely disturbing and, at the same time, outrageously funny – that is, if you have A-Serbian-Film-level sense of pitch black, morbid humour. Yes, at times it’s that sick (though, no babies involved)!

The uneven tone is especially jarring in the gorily realistic, misogynistic torture and murder scenes of nude, humiliated girls, overlaid with big bad mama’s highly stylized Troma-level of acting and dialogue. Also, the storytelling is too linear and predictable, with patience-testing touristy scenes related to Oliver’s dating in Thailand, where this US-Thai co-production takes place.

THEY REMAIN

USA, 18

**             2+

Prema konfuznoj priči -30- Lerda Berona, o kojoj sam svojevremeno ovde napisao:

Opet divljina. Pustinja. I u njoj dvoje ljudi, bivši ljubavnici, sad raskantani, ali zajedno u misiji osmatranja puste oblasti u kojoj je pre par decenija delovala Familija (očigledno po uzoru na Mensonovu, samo mnogo satanističkija) – a za sobom je ostavila masovni zločin, brojne neiskopane leševe i tragove natprirodnog dejstva. Insekti se čudno ponašaju. Nečiji šapat krišom doziva. Kamere postavljene okolo beleže šta ne treba, ne beleže šta treba. Javljaju se otisci stopala tamo gde nikakvih ljudi nema ni iza sedam brda... Tretman kontrakulturnih grupa je previše konvencionalan (Satanisti!) a završetak previše otvoren/nedorečen (samo zbog njega ocena nije veća). Ipak, kao i uvek kad opisuje divljinu i potpuno ne-ljudsku Prirodu, Baron je besprekoran, atmosfera je genijalna, a prilično pomaže intrigantna drama između dvoje vrlo vickastih protagonista, puna memorabilnih ciničnih replika...

Avaj, ovo je dosadni, uninvolving slow burn sa slabo odabranim glumcima: kad imaš film koji doslovno nose samo dvoje aktera, uloži bre neki dinar i trud da nađeš ljude koji mogu da drže pažnju i interesovanje publike. Previše je ovo prenadrkano nadobudno u svojoj ubeđenosti da pravi gustu atmosferu, a zapravo vrlo malo tu postiže, i sasvim skromnim rediteljskim i uopšte vizulenim sredstvima.

Satan's Slaves

INDO, 17

**(*)        2+

Klasični folklorni horor iz sirotinjskih azijskih krajeva koji bi hteli da budu Japan ali su daleko, predaleko od njega u svakom smislu. Istina, ako ste baš očajno gladni J-horora, a budući da Japanci i Korejci već godinama zabušavaju na tom planu, ova za moj groš konvencionalna i cheesy pričica može poslužiti dok čekamo nešto bolje, ali ne padajte na hajp koji ovo, ničim izazvan, prati.

PARTY HARD DIE YOUNG

/ DIE LETZTE PARTY DEINES LEBENS

AUS, 18

**(*)   3-

Malo je falilo da preskočim ovaj austrijski slešer, ali drago mi je što sam ga ipak overio na Grosmanu: mogao bi se zvati Znam šta ste radili prošlog leta u Hrvatskoj (dešava se na nekom ostrvu gde drogirana i pijana belosvetska omladina orgija uz tehno NC-NC-NC). Jeste, lokalni kolorit je mogao i morao snažnije da zaigra (kako čujem, izvorno je trebalo da se dešava u Turskoj, pa u zadnji čas uskočili Hrvati; ali mesto je praktično nebitno), i jeste, ovo je bar 15-ak godina zakasnilo za post-Scream trendom, ALI – ALI, režirano je fascinantno dobro, čak zadivljujuće na nekim mestima (besprekorno logistički uklopljeno sa mega-party dešavanjima) a likovi i gluma su, baš kao i režija, mnogo bolji nego što ova vrsta priča zahteva – ili nudi. Ubistvo iznad bine gde se upravo odigrava „koncert“ je odličan set-pis, a ima ih još nekoliko. Fora s flašom u ustima je super, ali ono s flašom u dupetu moralo je detaljnije da se razradi: if you go THERE – go all the way!

UNSANE

USA, 18

**(*)        3-

Simpatičan horor-triler o ženi bezveze zatočenoj u ludaru – gde, da sve bude još zanimljivije, medicinskog brata izigrava njen stari psiho-stalker koji ’oće da je ženi. Čiča oće, strina neće, didu-lidu di. A tu su i neki prijateljski i neprijateljski pacijenti, i njena keva koja misli da će tako lako da je iščupa iz kukavičjeg gnezda, ali psiho je luđi i opasniji nego što izgleda... i tako... Soderbergov in-your-face tretman ove duboko B-premise daje nešto neposrednosti i impakta inače prilično staromodnom zapletu, i da nije slikan maltene dokumentaristički, nekakvim Aj-fonom ili tako nekim džepnim andrmoljem, lako bi se zamenio za nešto iz ranih 1990ih. Nije to loše, drži vodu, može se gledati, ali ne očekujte čuda od te i takve priče.

Ghost Stories

UK, 18

**        2

Najneshvatljivije precenjeni horor u istoriji precenjenih horora! Dižu ga u nebesa, hvale ga i levo i desno, meću na vrhove godišnjih lista, bio na korici Ru Morga... a ja jebeno ne znam šta uopšte da kažem o ovoj glupoj, praznoj, nezanimljivoj, nekonsekventnoj omnibus (tri priče) budalaštini! Ali doslovno ne znam šta bih rekao o ovom bućkurišu u kojem nijedna od tri pričice nema smisla ni poente, kao što ih nema ni twist na kraju.

Our House

USA, 18

**             2+

Simpatična mlađarija (a naročito klinac koji igra mlađeg brata – javlja mi se da će od njega nešto da postane!) čini ovu detinjastu priču prijemčivijom i gledljivijom nego što zaista jeste. Dva brata i seka naprasno postanu siročad, ali stariji bata u garaži napravi neko bedno sokoćalo koje se vrti i svetli i doziva mrtve, ali umesto da dozove tatu i mamu – u kuću im dovede neke izrazito nezanimljive i nemaštovite duhove koji ne urade ništa vredno pomena a kamoli pamćenja do kraja filma. Da li sam pomenuo da je ovo PG-13 materijal?

DON’T LEAVE HOME

USA, 18

**(*)       2+/3-

Ukratko, mlada žena specijalizovana za izradu diorama pozvana je u staru kuću u Irskoj da tamo radi svoj posao za čoveka sa čije je slike svojevremeno nestala nekakva curica. Lepo je to, atmosferično, ali vrlo tanko na dešavanjima, presporo. Iza svega toga leži zabavna premisa ali ništa se od nje nije uradilo: niz intrigantnih idejica stoji tu (o stvaranju, o ženskosti, o umetnosti koja proždire život...), ali bez čvrsto i ubedljivo osmišljene veze. O ovome sam pisao za RUE MORGUE, pa tamo čitajte malo detaljniji rivju.

What Keeps You Alive

USA, 18

**(*)       2+

Dve lezbo ljubavnice odu u kolibicu na jezeru, za jednu se ispostavi da je psiho, pokuša da ubije ovu drugu gurnuvši je s litice, ova preživi, i onako gegajući beži ostatak filma od ove. Slede neki manji tvistovi (i to ne samo na člankovima). Ako ne računamo blatantne fizičke neizvodljivosti toliko velike da spadaju u „what the fuck were they thinking“ – tipa, osoba koja je upravo pala s visine od desetak metara, uganula jednu nogu, sjebala ruku i kuk, istog časa uskače u čamac i fucking prevesla celo jebeno jezero; alo, veslanje, naporna aktivnost koja zahteva zdravo i jako telo, a ne poluslomljeno! plus je ta fizička neizvodljivost praćena nenamerno apsurdno-smešnom „napetom“ scenom, u kojoj psiho-ljubavnica krene da je juri po jezeru, takođe veslajući, u jedinoj veslo-jurećoj sceni u novijoj istoriji koju sam video – ono što ostaje je jedan gledljiv, mada ni po čemu naročit triler-hororčić na temu „pazi s kim se u krevet i u vezu vezuješ jer lako može biti psiho-ludača“!

MARA

USA, 18

**            2-

Ovo je toliko generičko, by the numbers, pešački osmišljeno i režirano i glumljeno da me reči da izdaju da uopšte prenesem verbalno koliko je isprazno, konvencionalno, otrcano, predvidivo i – što je najgore – nestrašno. Moraću da pribegnem analogiji: ova MARA je rođena sestra filmu MAMA.

A bavi se potencijalno jezivom idejom o demonici Mari koja stoji iza fenomena „paralize sna“, i koja, poput nekog neupečatljivog i nemaštovitog, ženskog Fredija Krugera spopada grupicu prinudnih insomničara i zavrće im šije. Zeeeev. Ako hoćete „paralizu sna“ upotrebljenu za vrhunski morbidnu i mračnu priču od koje ćete se ježiti i košmare sanjati, bolje čitajte „Veliku Svinju“ Vilijama Houpa Hodžsona koju sam preveo i metnuo u zbirku GLAS U NOĆI.

The Devil’s Doorway

IRE, 18

**(*)       2+

Solidna premisa o opsednutoj curi koju opatice čuvaju u ćeliji u jednom irskom katoličkom „samostanu“ za posrnule djevojke i o dvojici popova, matorom i mladuncu, koji dođu po nalogu Vatikana da to istraže pokvarena je pre svega formom FFF-a, koja je izrazito neubedljiva i nevešto, usiljeno, bez prave potrebe (sem trenda) upotrebljena. Naime, dešava se 1960. godine, i od nas se očekuje da poverujemo da popče na ramenima tegli 16mm kameru, ili tako nešto kabasto i teško, i snima sve to što gledamo, uključujući razna jurcanja po hodnicima i tunelima... što nema teorije da je slučaj. Šteta; da je „normalno“ snimljen, bio bi ovo jedan okej, atmosferičan, fino glumljen, creepy hororček bez naročitih tematskih i idejnih ambicija da šta ozbiljno prozbori o veri i njenoj zloupotrebi, o Katoličkom Zlu (TM), o Đavolu i „đavolima“ u mantijama, itd.

He's Out There

USA, 18

**(*)        3-

Mama i dve male ćerke dođu u udaljenu kolibu u šumi na odmor, pre tatka koji je zaostao na poslu; dok on dođe, one su već na meti ubilačkog manijaka. Da li će njegovo odocnelo pristignuće pomoći majci („Ona da rađa, on da brani“) ili će mama sve morati sama – pogledajte u ovom sasvim pristojnom horor-trileru. Solidno režirano, ekonomično pripovedano, dobro napisano i odlično glumljeno, sa likovima čije je ponašanje (naročito uključujući decu!) primetno realnije i ubedljivije nego što inače u generičkim produktima ovog tipa i plota imamo priliku da vidimo. Ništa tu novo ni posebno nema, ali lepo je napravljeno za jedno gledanje.