izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 26. април 2012.

OCCULTATION - Laird Barron

             Već sam ovde na blogu pohvalio Barona kao moje najveće otkrovenje u modernom (pisanom) hororu u poslednjih 5-6 godina, i prikazao njegovu prvu zbirku priča, THE IMAGO SEQUENCE. Kao što sam još tom prilikom obećao, evo i osvrta na njegovu narednu (dakle, noviju) zbirku, iz pretprošle godine. Da se ne ponavljam, u prethodnom prikazu već sam istakao Baronove glavne kvalitete, a oni se ovde takođe ispoljavaju, i to još ujednačenije, tako da ovde nema nijedne osrednje, a kamoli slabe priče. Evo čega ima u zbirci pod naslovom OCCULTATION.


The Forest = 8+
            Još jedna (odlična) novela o bizarnim "naučnim" eksperimentima na jednoj izolovanoj farmi – čudno reorganizovano tlo (kao u Lavkraftovoj "Boji izvan ovog svemira"), mnogo buba i satelitski tanjiri okrenuti prema – tlu. Komunikacija sa pra-inteligencijom. Smrt i preporađanje... Pored odlične jezive atmosfere bliskosti onostranog, ono što naročito pleni u ovoj noveli jeste sposobnost da se na vrlo sabijenom prostoru od jedva 30 strana (malo većeg formata) izgradi niz profilisanih likova i njihovih odnosa i slojevitih predistorija – uspelije i življe nego u mnogim romanima koji na takve pokušaje potroše 300 strana, uzalud. Za moj ukus jedino smeta pomalo opskurni završetak – odnosno, ne toliko to što se desilo, koliko zakonitosti delovanja sila koje su tu na delu i poenta "komunikacije" sa njima.

Occultation = 7-
Bračni par naduvan i polupijan u usamljenom motelu usred pustinje: da li tripuju ili se svet zaista raspada oko njih?  Možda ćete se naježiti, a možda ćete slegnuti ramenima i reći "Pijane budale" dok oni pokušavaju da razluče da li stvarno nešto nalik kojotu zavija napolju, da li se čudna mrlja na plafonu zaista širi, da li je čudna "Biblija" na noćnom ormariću zapravo nekakav drevni grimoar, da li se preistorijska bića zaista šunjaju po parkingu...

The Lagerstatte = 8
Žena pokušava da se nosi sa nedavnom pogibijom muža i sina u nesreći (srušio im se privatni aviončić). Ne ide joj lako. Nađe se zaglavljena u praznini između melanholije i košmara gde više ne zna da li joj se raspada psiha ili ceo svet (što na isto izađe). "There are some things you cannot take back. Shake hands with an ineffable enigma and it knows you. It has you, if it wants." Kad se pridruži grupi za ispomoć suicidalnim ženama, sazna za slučajeve srodnih sapatnica koje su iščezle pod misterioznim okolnostima, kao da su ih njihovi mrtvi voljeni odvukli tamo gde su sada. Za njima "ostali samo dugmići"... Odlično, proživljeno i potresno prikazan osećaj gubitka, nezalečenih i nezalečivih duševnih rana i mentalne konfuzije i praznine koja ostaje iza takve nesreće. Tiha, pretežno psihološka strava... 
 

Mysterium Tremendum = 9+
Najduža i najbolja novela u zbirci. Dva gej para idu u planine na kampovanje. U potrazi za tajanstvenim dolmenom vođeni su slučajno nabavljenim, skoro-okultnim raskupusanim vodičem za tajanstvena mesta izvan svih utabanih staza... Baron je najbolji kad opisuje mistično-zlokobni aspekt prirode, divljine daleko od civilizacije, i po tome je sasvim u rangu majstora kakvi su Machen i Blackwood at their best. Ovima bih pridružio i non-horror majstora, Jacka Londona, kome Barron povremeno takođe prilazi na puškomet, ne samo po ambijentima zastrašujuće neljudske pustoši, nego i po mužjačinama (lovci, drvoseče, ratnici, plejboji, detektivi...) kao protagonistima. Takođe, za razliku od pristupa "možda jeste – možda nije, a i ako jeste – ko zna šta je" u nekim pričama, junaci ovde na kraju svog putešestvija naiđu na nešto sasvim konkretno, opipljivo a time ništa manje zastrašujuće. Činjenica da to nešto ima pipke nikako ne može da škodi! Vrhunski horor sa odlično prikazanim likovima, ambijentom i perfektnom atmosferom.
Šteta što se i ovde može naći ne baš dubok research vezan za situaciju u ovdašnjem regionu. Glavni junak je bio stacioniran u "Jugoslaviji" posle sranja na Kosovu – iako se zemlja u to vreme odavno nije zvala Jugoslavija. Još gore, on pominje nekakve izbeglice iz granatiranih sela – pa čak i legende o Baba Jagi povezuje sa ovim krajevima, iako su one endemične nešto istočnije, bliže Rusiji, i ja zaista nisam čuo da su autohtone priče o njoj prisutne među narodima ovih krajeva. Istina, ovo su detalji bez većeg uticaja na srž zapleta, pa su tim nepotrebniji.

Catch Hell = 8
Posle tragične smrti deteta, bračni par dolazi na odmor u starostavni hotel daleko od sveta, u planinama i šumama severozapadne Amerike. To je mesto gde vlada Crni čovek iz šume (znan i kao Đavo). Suprug se u prošlosti baktao magijom a nije mu strano ni "pozajmiti" antikvitete do kojih dođe tokom svojih putovanja širom sveta ("travel writing"). Supruga je opsednuta time da ponovo rodi. Možda će tako i biti. Uz malu pomoć Crnog čoveka. Inače, u ovoj priči začeta je lokacija (Black Ram Lodge) i širi kontekst kome se Baron vratio u priči "Blackwood's Baby", a najavio je da će i dalje širiti sagu o velikoposedničkoj crnomagijskoj familiji i njihovom igranju sa okultnim silama (uvezenim, putem paganskih artefakata, iz Evrope).

Strappado = 6
Odličan set-up, prilično slab, antiklimaktičan pay-off. Dekadentni bogatuni na dalekom Istoku željni su zabranjene, perverzne zabave – ali dobiju više nego što su se nadali za trzanje svojih iznurenih, otupelih nerava... Masovni snuff je ime igre, ali to verovatno zvuči zabavnije nego što je u priči upriličeno. Odlična preteća tuđinska atmosfera ipak ovu priču izbacuje malo iznad proseka.

The Broadsword = 9
            E, ovo je već jedna od najboljih Baronovih novela! Deluje pomalo kao nastavak legendarne, genijalne "Children of the Kingdom" T.E.D. Klajna i govori o starijem čoveku koji stanuje u prastarom hotelu Broadsword, gde mu se čini da kroz zidove i instalacije, odnekud iz dubina, čuje glasove nekih ne baš sasvim ljudskih stanovnika. A onda neko/nešto usred noći zove njegovog sina, sa telefona iz hotela dok ovaj noći kod prijateljice, i šapuće mu jezive koještarije... Vrhunska kosmička strava u atmosferičnom urbanom okruženju.

--30-- = 8
            Opet divljina. Pustinja. I u njoj dvoje ljudi, bivši ljubavnici, sad raskantani, ali zajedno u misiji osmatranja puste oblasti u kojoj je pre par decenija delovala Familija (očigledno po uzoru na Mensonovu, samo mnogo satanističkija) – a za sobom je ostavila masovni zločin, brojne neiskopane leševe i tragove natprirodnog dejstva. Insekti se čudno ponašaju. Nečiji šapat krišom doziva. Kamere postavljene okolo beleže šta ne treba, ne beleže šta treba. Javljaju se otisci stopala tamo gde nikakvih ljudi nema ni iza sedam brda... Tretman kontrakulturnih grupa je previše konvencionalan (Satanisti!) a završetak previše otvoren/nedorečen (samo zbog njega ocena nije veća). Ipak, kao i uvek kad opisuje divljinu i potpuno ne-ljudsku Prirodu, Baron je besprekoran, atmosfera je genijalna, a prilično pomaže intrigantna drama između dvoje vrlo vickastih protagonista, puna memorabilnih ciničnih replika.

Six Six Six = 7-
            Selidba u porodični dom na ivici šume – zaostavština uvrnute familije čiji je patrijarh, izgleda, bio Satanista – ne baš mudra ideja da se isproba fantazmagorični "čarobni fenjer" (prototip filma) sa pokretnim slikama pod naslovom "Lepers of the Black Wood" – rastakanje stvarnosti – mrtvi su živi... Simpatično i podsticajno u svojoj nedorečenosti koja je delom efikasno zlokobna, delom frustrirajuća.

            Sve u svemu, OCCULTATION je još jedna must have knjiga za svakoga koga današnji horor bar malo zanima.
            U međuvremenu sam pročitao još dve najnovije Baronove novele u kasnije izašlim antologijama.
            The Men from Porlock = 8+
(iz antologije THE BOOK OF CTHULHU, ed. by Ross E. Lockhart
Smeštena među drvoseče u nekoj žešćoj vukojebini. Gazda pošalje grupicu njih u lov da nahvataju malo dobre divljači za uglednog gosta koji se očekuje. Međutim, prilično brzo oni naiđu na čudne stvorove koji žive u ogromnom drveću – i u pećinama kraj obližnjeg sela za koje niko nije znao. Njegovi sasvim izolovani stanovnici služe vrlo mračnim silama... Ovo je prilično uspeo spoj atmosferične strave sa možda malkice preteranom akcijom: u sukobu sa meštanima tog sela nastane takav krvopljus i pirotehnika da to malkice odskoči od dotadašnjeg hororealističnog ugođaja.
Evo jedne od košmarnijih deonica:
"He dreamt of falling through the mountain, through the entire Earth, and into the sky, accelerating like a bullet until the light of the sun dwindled to a pinprick. He crashed through the icy, blood-black surface of a strange moon and drifted weightless in its hollow core. The cavern was rank and humid and dark as pitch. He floated over crags and canyons and forests of clabbered flesh and fungus, his body carried upon the updrafts of a warm, gelatinous sea. At the center of this sea a mountain range shuddered and stirred. The colossus writhed and uncoiled with satanic majesty, aroused by the whine of flea wings. It whispered to him."

            Blackwood's Baby = 9
     (iz antologije GHOSTS BY GASLIGHT: STORIES OF STEAMPUNK AND SUPERNATURAL SUSPENSE, edited by Jack Dann and Nick Gevers)
            Sličan ambijent – drevna, mistična šuma u američkom bespuću – ali ovog puta je vreme otprilike u 1920-im, a junaci nisu sirove drvoseče nego uglađeni bogatuni koji su došli u lov. Njihova glavna meta je džinovski (legendarni) jelen iz naslova, bar duplo veći od bilo kog normalnog, i mistično povezan sa pričama o mračnim aktivnostima veleposedničke familije koja, pored ostalog "poseduje" i tu šumu. To je ista ona familija iz priče "Catch Hell", a u šumi se, takođe kao i tamo, skrivaju paganski (?) kipovi uvezeni iz Evrope (kad već Amerika nema tu vrstu niti tu dubinu prošlosti za horror a la Machen, pa mora da uvozi artefakte s druge strane okeana). Super je to, prilazi na momente vrlo blizu učinku Blackwoodove novele "Wendigo", ali je, naravno ne doseže, zbog previše pulpe i popularne akcije a ne baš toliko atmosferičnih deonica.
            Evo finog odlomka:
"Fresh blood is best, the statue said, although it was Luke Honey’s mouth that opened and made the words. Baby blood, boy child blood. Rich red sweet rare boy blood. What, little man, what could you offer the lord of the dark? What, you feeble fly? His jaw contorted, manipulated by invisible fingers. His tongue writhed at the bidding of the Other. A choir of corrupt angels sang from the darkness all around—a song sweet and repellent and old as Milton’s pit and its inhabitants. Sulfurous red light illuminated the fog and impossible shapes danced and capered as if beamed from the lens of a magic lantern."
          Zapravo, ako bih nešto zamerio Baronu, uopšteno a ne samo u ovoj priči, to je što svoje autentično mitske i metafizičke koncepte strave kosmičkih razmera ume donekle da devalvira sa previše feelgood akcije, pucnjave, borbe, tuče, pesničenja, krvoprolića i sličnih katarzičnih radnji – tako da, uprkos mračnim krajevima, finalni učinak ipak nije tako odjekujuće opsesivno uklet i sumoran i dubok kao kad to rade Machen, Blackwood i Lovecraft at their best, nego je bliži, recimo, onome što u stripu radi Mignola i prosto me čudi da za sada još nije napisao nijednu priču o Hellboyu...
            Ali blizu je – vrlo blizu gorepomenutim majstorima horora, najbliže od ijednog savremenog pisca, i zato Barona treba pratiti i čitati ga gde god ga vidite.
            Baš jutros mi je stigao promo primerak njegovog prvog romana, THE CRONING (zvanično izlazi 8. maja). O njemu ću prikaz pisati za RUE MORGUE, ali svoj osvrt ću na srpskom okačiti i ovde. Stay scared... Hoću reći: stay tuned!

3 коментара:

coa је рекао...

volio bi vidjeti ovako nesto i za teatro grotesco. :)

Dejan Ognjanovic је рекао...

biće ovde uskoro još ligotija...

Dejan Ognjanovic је рекао...

po priči --30-- snima se, ili je već možda i snimljen (ali još nije završen) film!