izabrana dela

izabrana dela

недеља, 01. април 2018.

NOVI HORORI 2018 – 1. deo

  

Da vidimo šta se novo od horora gledalo u prva tri meseca ove godine. Ukratko: ništa posebno, tek par jedva-gledljivih i gomilica „ne gubiti vreme na ovo“. Paradoksalno-iznenađujuće, najbolje horore za sada videh na FEST-u. O njima uskoro. Do tada, ono što je masovno dostupno.

I REMEMBER YOU
ICE, 17
**(*)         3-

Pomalo nesrećno nazvan film, budući da nije baš preterano memorabilan, ali može da posluži za jednokratno gledanje, ako ste raspoloženi za slowburn triler-horor u slikovitim, pustim islandskim predelima. Solidno slikan i glumljen, mada prespor i nedovoljno eventful, sa zahtevnim pripovedanjem (dva odvojena toka zapleta koji se tek na kraju spoje) i teškom pričom: zlostavljanje i ubijanje dece – bez brige, offscreen, kao i skoro sve ostalo ovde.


Mon Mon Mon Monsters
HK, 17
**             2-

Užasno iritantan film koji mućka tešku, ozbiljnu temu (ugnjetavanje vršnjaka u školi) sa nekakvim divljim beskućnicima-kanibalima koje tinejdž-zlikovci zatvaraju i muče, a do juče kinjeni momak postaje im, kao, saučesnik u tome. Tunjavo koncipirani glavni lik, koji se previše lako pridruži svojim mučiteljima, te kretenski svi ostali likovi i uneventful zaplet, potapaju ovaj hongkonški ničim-opravdano-kurčeviti prerežiran pozeraj.


Tragedy Girls
USA, 17
**             2+

Neuspeo pokušaj pravljenja satire na praznoglave srednjoškolke što vape za popularnošću i pažnjom putem socijalnih medija. Fali tu duha, memorabilnih likova i situacija, više originalnosti i zanimljivosti – mada, ovo je na granici gledljivog, pa ko voli da gleda psiho ćurke kako u krvopljusu nadmašuju psiha kog su uhvatile, nek izvoli.


The Lodgers
UK, 17
**              2

Mumblecore shoegaze less-is-more kvazi-horor smaračina i gnjavaža zaista neočekivana i ničim zaslužena od strane reditelja koji je sasvim fino debitovao filmom LET US PREY (2014). Ako usiljenom zapletu o bati i seki koji ne smeju da napuste svoju staru bogatunsku kuću na selu (jer: porodična kletva, ili tako nešto) dodamo neupečatljive glumce koji bi trebalo da sami, na svojim nejakim ramenima, nose ovaj predosadni, prenezanimljivi, prespori film – dobijamo recept za propast. Ili barem – lek za nesanicu.


Marrowbone
UK, 17
**(*)         2+

Isto to što rekoh gore za The Lodgers važi i za ovu nesrećnost, samo malko manje. Dakle, i ovde imamo napadno usiljen, neubedljiv zaplet (grupa dečurlije i tinejdžera u staroj kućerini na selu, sa mrtvom majkom zakopanom u avliji i tajnom na tavanu), ali je srećom on neznatno oživljen većim brojem likova i time što je fotografija nešto raznovrsnija, pa ima i pomalo svetla i boje, za razliku od skoro monohromatske tmuše u The Lodgers. A i glumci su bolji; recimo, tu je Anja iz VEŠTICE... 
Avaj, zato se ovo čudo može pohvaliti iritirajuće glupim i nepoštenim twist preokretom posle kojeg nisam znao da li da se ljutim ili da slegnem ramenima, pa sam uradio prvo jedno pa drugo.


MUSE (aka MUSA)
SPA, 17
**(*)         2+

A u natjecanju za najdosadniji novi „horor“, evo još jednog ozbiljnog kontendera: sasvim neočekivano, jer Balaguero je do sada uspevao da bude zabavan i zanimljiv čak i kad je imao srednje-tupave scenarije. Još na Grosmanu mi je, onomad, hvalio ovaj roman (na srpskom ga imate pod naslovom TRINAESTA DAMA) i delovao mi je snažno voljan da napravi film po njemu. Nažalost, ispostavilo se da je premisa užasno imbecilna (muze su zle demonice koje nam na kvarno, između stihova, uvaljuju nekakvo neodređeno Zlo) a njena ekranizacija daje sasvim nove nivoe značenja frazi MRTVOPUVANJE. Plus, sebi puca u nogu sa tim naslovom, jer odavno ne videh ovoliko neinspirisan, Muzama nepohođen horor film! Mlitavo, mlako, neubedljivo, šuplje, klinački glupo, mehanički odrađeno, konvencionalno, fletlajn, musavo... Žali bože vremena i truda.


Les affamés [The Ravenous]
CAN, 18
**(*)         3-

Ako ste žestoko izgladneli za novim gledljivim filmovima o zombijima, ovaj se može pogledati. Nije izmislio ni toplu vodu ni rupu na zombijevom čelu, ali je pristojno napravljen. Sastoji se od niza paralelnih likova i radnji koji se ponekad ponegde susretnu: uglavnom po šumama, livadama i zabačenim kolibama. Uspeva u retkom zadatku, da zombije učini ne samo gadnim (da, ima tu finog splatera) nego i – suprajz! u nakoliko navrata prilično jezivim! Šteta što je samo bacio oglodanu kosku, bez elaboracije, sa nagoveštajem da zombiji imaju neku vrstu svoje neo-religije, pošto grade neke kao toteme na livadama, od odbačenog materijala, nameštaja i drugog otpada. Ali, to se ubaci samo kao lepa slika, i ništa više od toga. Možda u nastavku?


The Forest of the Lost Souls (2017)
POR, 17
**(*)         3-

Crnobeli arty portugalski „horor“ sa twistom nakon prvih pola sata, pa što manje kažem – to bolje za vas. Čiča dođe da se samoubije u šumu posebne namene i tamo sretne curu; možda je i ona samoubica-u-najavi? Neko od njih nije to što izgleda. A onda... na kraju balade, nije ovo baš toliko ni pametno ni originalno ni vredno truda, ali na ovu sušu – barem je drugačije, nepredvidivo, ima dašak egzotike, pa ga mogu pogledati oni koji su smoreni američkim klišeima (iako, na kraju, ovo priđe čak i njima).


Pyewacket
USA, 18
**(*)       2+

Pod maskom nešto razrađenije porodične drame i bolje glume krije se, ipak, previše konvencionalni, predvidiv i ravan moralitet o tome kakvo zlo mogu da izazovu previše slušanja blek metala i prizivanja demona u šumi (i to iz običnih knjiga koje imate u svakoj knjižari; ništa grimoari i Nekronomikoni, nego pejperbek iz dragstora ima formulu za prizivanje demona!). Istina, u svetlu raspleta u kojem se –suprajz! – otkrije da nikakvih demona nije ni bilo, da je sve u poremećenom umu, i ovo sa pejperbek-grimoarom ima smisla, iako je kraj (ili bolje reći: prekid) filma razočaravajući. 
Inače, naslov filma je ime demona, a ovaj preuzet od imena mačke iz klasične romantične komedije sa vešticama, Bell, Book and Candle (1958) koja je pak zadahnula Ticijana Sklavija za epizodu NJUJORK, NJUJORK aka Kaljostro, gde se mačka zove, je li, Kaljostro. Barem u Italiji. A ništa od ovoga nema blage veze sa filmom – ni mačke, ni veštice, ni Dilani... Opskurna referenca koja će omašiti 99,96% ciljne grupe, ali i ostatka čovečanstva

Na kraju, ako su vam promakli, zasebni rivjui novih filmova, podsećanje:


  
---U IDUĆEM NASTAVKU: HORORI SA FESTA---

 EGZORCIZAM

HR, 17

MAUS
SPA, 17

O clube dos canibais
BRA, 18

VAMPIRE CLAY
JAP, 17

THE CURED
IRE, 18



8 коментара:

Deveti Putnik је рекао...

Naslovna slika je odlična, šteta što je film nja. Ideja da zombiji imaju neku svoju religiju mi deluje veoma zanimljivo. Da li je to već viđeno negde pre vredno gledanja?

Borisav је рекао...

The Lodgers i Musa velika razočarenja. Ostale nisam gledao. Hrvatski Egzorcizam je dostupan za skidanje, ali saćakaću tvoj rivju. Nadam se da demon nije neki Srbin :)

Барон Ракон је рекао...

Ima neki film 7 Witches jel valja ili je nevaljao?

N Cere је рекао...

Marrowbone je po meni mogao da prodje i i ja bih ga ocenio sa 3-, medjutim Les Affames mi je bio totalno govno od filma i jos jedan zajeb koji sam gledao, jer su ga "cenjeni kriticari" nahvalili...Mrsavo je za sada pocela ova godina, bas mrsavo...

N Cere је рекао...

Барон Ракон:Nemoj se zeznuti kao ja i odgledati ga, ne bih 7 witches nikome preporucio...nije toliko sranje, ali je totalno neobavezno gledanje...

mgw је рекао...


SJ - ni blizu, ali šta je tu je:

Himeanole, V.I.P., Sleep Curse (imaš to i kod gula)
Deep in the Heart, Asura City of Madness, Fires on the Plain 2014

altajm: Zulu, Soylent Green, Encounters of the Spooky Kind I & II ofc.

Borisav је рекао...

Kad će nastavak?

Dejan Ognjanovic је рекао...

nemam pojma, evo čeka me gomila posla što za orfelin što za rue morgue što za ekran i filaž, ne postizavam još i blogom da se bavim. biće nekad ovih dana...