Br. strana: 404 / Kolor
Povez: Meki
Format: 180 x 260 mm
Puna cena: 3.000 din
Baš lepo od izdavača 300 ČUDA što je najzad počeo da na srpskom objavljuje HELBOJA kako valja – o tome sam nedavno već pisao i preporučivao OVDE.
Podjednako lepo od njih što su, paralelno sa Paklenim Momkom, krenuli i sa avanturama njegovih bivših/budućih drugara iz firme koja se na engleskom krije iza skraćenice BPRD (Bureau for Paranormal Research and Defense). Ko čini tu ekipicu? Da vas podsetim:
Šta veli zvanična najava? Evo.
„Biro za paranormalne pojave i odbranu prvi put se pojavio u nagradama ovenčanom serijalu Majka Minjole, a sad se pojavljuje zasebno u kolekciji početnih avantura. Ovaj omnibus otkriva i početke epskog rata protiv žaba (desetogodišnja saga) i priču o poreklu Ejba Sapijena. Predstavljen u luksuznoj ediciji koja sadrži prva tri albuma mekih korica i nov i proširen deo sa skicama, uz stvaralačke talente Džefa Džounsa, Kamerona Stjuarta i Skota Kolinsa i debitovanje laureata nagrade Ajzner Gaja Dejvisa u svetu BPRD-a.“
Šta veli dr Ghoul? Evo.
Ako bismo hteli da budemo strogi i cinični, mogli bismo reći da je ceo ovaj serijal drugorazredan, u smislu da prati kompanjone, sajdkikove, a ne glavnu zvezdu, Helboja, pod čijim okriljem, u čijem stripu, su se rodili i formirali. Iz te vizure, ovo bi bio ekvivalent onih grdnih ČIKOVO DETINJSTVO, INDIJANAC ČIKO, ČIKO ŠERIF, FANTA ČIKO itd. spec. izdanja, u kojima pratimo avanture Zagorovog sajdkika, a bez Zagora (ili sa minimalnim, sporednim, kameo prisustvom Zagora).
Međutim, u slučaju BPRD serijala nema potrebe da budemo cinični: već sudeći prema epizodama sabranim u ovaj pozamašni prvi tom, on je opravdao svoje postojanje kao nešto što ima pravo i smisao samo za sebe, nezavisno od direktne veze sa Helbojem kao likom, mada i dalja spada u njegov univerzum, a povremeno i njega samog vidimo, u flešbeku ili usputnoj pojavi.
Za razliku od gorepomenutih Čiko-avantura, koje iskaču iz duha originala i donose promenu žanra (komedija-parodija-groteska), BPRD ne izlazi iz uspostavljenog spoja palp horora, avanture, arheologije, mitologije i fantastike (i SF i fantasy) koji je proslavio HELBOJA. Očuvano je, praktično, sve što je valjalo i bilo popularno u HELBOJ serijalu, što znači – ako ste voleli, tj. volite HELBOJA, obavezno sebi nabavite i BPRD, jer volećete i njega.
Atmosfera je ta ista, ugođaj je taj: na tankoj liniji između groteske i palp zezanja u stilu drečavih magazina iz 1930-ih, storije na razmeđi Lavkrafta, Roberta E. Hauarda i Klarka Eštona Smita, sa naglaskom na akciji i makljaži s monstrumima i ludim naučnicima i drevnim silama koje nisu sasvim mrtve, nego bi htele da osvajaju svet. Još konkretnije – šta imamo ovde?
Drevna oružja bogova u Himalajima, probuđena za nove zle namere (zajedno s njihovim demonsko-majmunskim služiteljima); vampire i zombije u Veneciji i Moldaviji; fantomske vozove; oživele zle igračke; podvodne duhove udavljenih, nesmirenih crnih robova; i iznad svega, naslovnu mega-avanturu, koja se nastavlja na SEME UNIŠTENJA i koja, pored raznih lepih stvari, donosi i ponovni susret sa ljudima-žabama otuda.
Dakle, tematski je to sve sasvim u duhu onoga što volimo i očekujemo od Helboja, a moram da naglasim da su sve ove epizode, u velikoj meri, u većini slučajeva, i na vizuelnom planu sasvim na nivou Minjolinih crteža, ili dovoljno blizu njima da budemo srećni i zadovoljni pruženim bombonicama za oči. Neki od ovih crtača (jezivo uspešno!) oponašaju Minjolin stil u odličnim avanturama u Himalajima (Rajan Suk) i Veneciji (Majkl Ejvon Eming), vrlo retki odstupaju drastično (meni su to i najslabije priče, srećom – kratke: o vešticama i živom blatu, i o zlim igračkama), dok je naslovna, najduža priča i najređi zver: crtač Gaj Dejvis nije oponašao Minjolu, crtao je nekim svojim stilom, a opet je uspeo da sačuva intonaciju, duh, ugođaj, tako da su hororičnost i monstruoznost na vrhunskom nivou!
Za mene je u stripu uvek crtež bio važniji od priče, odnosno, ako baš mora, može priča i da bude drugorazredna, dokle god je crtež izuzetan i oku primamljiv. U slučaju BPRD, na sreću, priče nisu slabe, uglavno msu dobre, a većinom i više od toga, dok crtež, u 4/5 slučajeva, zaista pleni pažnju i nudi predivne, spektakularne prizore nad kojima ćete dugo meditirati, zagledati ih i – što da ne, sanjati (otvorenih očiju).
Sad, jeste, istina je: ovo su Helboj stripovi – bez Helboja. Neko i nešto tako veće od života tu sigurno fali, i ova grupica horor X-menova i X-vimenova nije TOLIKO zabavna sama po sebi, koliko po onome sa čime se suočava: prosto, nemaju ovi iz Biroa tu harizmu koju Dečkonja ima, niti se rvu sa tako kosmičkim dilemama kao on – ali to ne znači da nemaju nikakvu harizmu ili dileme.
Ipak, rekoh već, ova grupica se izborila za svoje pravo da postoji, i ima šta da ponudi, i narativno, i vizuelno, te stoga preporučujem da se s njom upoznaju svi koje zanimaju horor, fantastika, monstrumi, strip i uopšte mračna umetnost. Prevod je odličan, kao i štampa, papir, povez, tako da ovo svakako vredi imati!
Najpovoljnije je naručiti direktno od izdavača OVDE.
Ako vam moje reči nisu bile dovoljne (!), možete i da Zavirite u biro (prvih 20-ak strana).
A ako ste zbunjeni vezama ovog serijala sa Helbojem, i pitate se kojim redom to sad čitati, evo imate ovde: Hellboy Universe Reading Order.
A ako mislite: „Dobro, sve je to lepo i krasno, nego – kad će PROKLETIJE?“ – odgovor na to goruće pitanje glasi: „Pretplata za PROKLETIJE raspisuje se, na ovom mestu, u ponedeljak, 26. aprila!“
