izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 31. мај 2021.

BIO SAM BOG U BOSNI (I WAS A GOD IN BOSNIA)

 

Dok čekate PROKLETIJE (izlaze 20. juna!), savetujem da se podsetite romana NAŽIVO, vi koji ga imate pri ruci – odnosno da ga kupite vi koji ga još nemate. Dok je još dostupan…

A za ulazak u taj svet mraka i zla, jedna od bizarnijih, mračnijih vrata su i dokumentarac pod naslovom I WAS A GOD IN BOSNIA, o jednom italijanskom bolesniku i ludaku koji je svašta gadno radio u Bosni, a to je, navodno, uključivalo i snimanje snuff filmova…

Vest o tome citira se u NAŽIVOM, u celosti, a ja sam već pisao opširno o ovom filmu na blogu, i embedovao ovaj film, okačen na Jutjub. Mnogi su ga gledali, i nedavno mi ga neki čitaoci ponovo tražili (u razmaku od 7 dana dve osobe su mi pisale i tražile nekako da pogledaju ovaj film!). Naime, ispostavilo se da ga je Jutjub uklonio.

Trenutno ga nema nigde – osim tamo gde sam ga pre par dana ponovo okačio: ovog puta na VIMEO sajtu. Valjda će tamo duže da potraje, ali ipak, savetujem da ga pogledate što pre. Još bolje, skinite ga: add-in programčići uz Chrome uglavnom mogu da skinu video striming, uključujući onaj sa Vimea.

Dakle, ko nema blage veze niti pojma o čemu govorim, kakav je ovo film i o čemu, nek prvo pročita moj tekst OVDE.

A onda, nek baci oko na sam film, koji sam samo zbog vas, exkluzivno okačio OVDE: https://vimeo.com/556375379



петак, 28. мај 2021.

A QUIET PLACE, part II (2021)


**(*)
3-

 

            Najzad sam završio i poslednja cinculiranja na romanu PROKLETIJE i poslao ga u štampariju. Izlazi otuda oko 20. juna i smesta se šalje pretplatnicima, onim redom kojim su mi se javljali. U okviru proslave čina oslobađanja od teksta koji nosim i razrađujem u sebi već decenijama, a u kompjuteru godinu dana unazad, kao i u okviru proslave predstojeće SNS-proglašene „Pobede Nad Koronom, 2. deo: Još Veća Pobeda Nego Pred Izbore Prošle Godine“, otišao sam u bioskop po prvi put u poslednjih 15 meseci i pogledao 2. deo TIHOG MESTA.

            I?

            Ukratko: to je jedan dobar „more of the same“ nastavak, sa dovoljno površnih „novotarija“ da nepažljivima ne deluje sasvim kao podgrejan krompir, koji nudi tehnički veštu, natprosečnu egzekuciju svog suštinski gimmick-pristupa, kojeg i ne pokušava da oplemeni većim ambicijama od eksploatacije tog gimika. Drugim rečima, sva ta TIŠINA koju film pažljivo gradi služi samo da se na njenoj pozadini glasnije čuje BUU!!! I to je sve; a u današnje krizno vreme čak i to je NEŠTO.

            Pisao sam već pre dve godine o prvom delu ovog filma, a pošto je nepisano pravilo da svaki nastavak mora da bude bar donekle reciklaža prvog dela, evo sad ću i ja da recikliram samog sebe i podsetim vas na krucijalni pasus, koji se nadovezuje na priču o hrabrosti da se napravi „skoro pa nemi film“ i kao takav pusti u sineplekse koji su sinonim za BUKU:

„I ta hrabrost se isplatila. Pre svega finansijski, tvorcima filma, ali, nažalost, nešto manje umetnički, jer (ozbiljnijih) ambicija kao da nije bilo. Ovo je velika šteta i ozbiljan gubitak jer je potencijalno genijalan koncept protraćen na jedan tek blago natprosečan, skoro-zaboravljiv horor koji će danas, na ovu sušu, delovati bolje i snažnije nego što realno jeste. Ono što je mogla biti velika i pametno realizovana IDEJA ipak je samo svedeno na pristojno realizovan i komercijalno upakovan GIMMICK (iliti dosetku).“

Sve to i još mnogo toga drugog napisao sam o prvom TIHOM MESTU OVDE. I sve to primenjivo je, nažalost, i na nastavak. Što je šteta, jer bilo je i ovde potencijala za nešto veće, bolje, pametnije, slojevitije, a da se čak i ne kompromituju prizemni žanrovski BUU!!! efekti. Da nam je Krejven živ, kao što nije, on bi ČUDA pravio od ovog scenarija (nakon što ga prvo doradi i preradi), i umeo bi da izvede taj genijalni ekvilibrijum PORUKE i STRAVE, lagano i nenametljivo kako je samo on umeo.

Šta je neko PAMETAN mogao od ovoga da napravi?

TIHO MESTO 2 je za okosnicu mogao da ima „survivor’s guilt“ – osećaj krivice preživelih – i to dvojako. Kao prvo, kroz dramu žene/majke koja je pretekla, da se stara o troje đece (dvoje preteen, jedno – bepče-žgepče) nakon što je tatko, glava porodice, stradao žrtvujući se za njih na kraju 1. dela. Kao drugo, i još potentnije, kroz razradu nečega što se ovde pomene uzgred, u dijalogu, i smesta zaboravi – a to su reči jednog drugog survajvora na kojeg ovi naši nabasaju, u napuštenom industrijskom kompleksu. Kilijan Marfi njima kaže nešto, otprilike, kao: „Ovi koji su pretekli – tj. preživeli napade čudovišta do danas – nisu vredni da preteknu: nisu vredni spasavanja.“ Sa implikacijom da su, čineći sve što je bilo nužno da spasu svoje guzice, izgubili ljudskost.

Ovo je užasno velika ideja i tema: njome se, pored ostalog, ja hrvem u PROKLETIJAMA – hej, samo zato što sam roman poslao štamparu ne znači da sam ga egzorcirao iz sebe, niti da je prestalo da me sve što vidim i pročitam i pomislim navodi nazad na njega! Procenićete uskoro i sami koliko sam to uspešno uradio; u svakom slučaju, krivo mi je što tvorci ovog filma nisu imali ambicije da malo dublje razrade ovu ideju (možda zato što nije dovoljno gimikasta, ne nudi priliku za neke set-pisove i spektakle), tim pre što su prišli tome prilično blizu.

Na primer, mogli su to, da su samo pružili BILO KAKVU motivaciju grupici mutavih neprijateljskih ljudi na koje nabasaju naši junaci oko polovine filma, i koji pokušaju da ih – ŠTA? Jebem li ga! Zaskoče ih, u’vate u zamku, ali nejasno s kojom tačno namerom i idejom: da ih pojebu? Pojedu? Žrtvuju čudovištima (ZAŠTO?) Nemam pojma! Nije nam rečeno. Mogli su to da budu podljudi iz neke postapokalipse Krmaka Mekartnija (sic), npr. iz THE ROAD

Mogli su to da budu seljoberi-fundamentoli koji u ovim čudima iz dalekog svemira vide demone koje je bog poslao da ih kazni za grehove, pa ih sad pokušavaju umilostiviti nekom vrstom neoreligije. Mogli su… mnogo toga. Ali sve što s njima ovaj film uradi jeste da od njih napravi NEMOTIVISANO TOPOVSKO MESO za alien-zube i kandže. A pošto je ovo PG-13, ne očekujte tog mesa ni za pod zub.

Na primer 2: mogli su tu i srodne teme da razrade da su se iole potrudili da profilišu komunu survajvora na ostrvu na koje dospeju pred kraj. Bilo je vremena za to (ovaj film traje sasvim skromnih 90 minuta, ne računajući špicu), ali ne i volje i ambicije. SPOJLER: Jedva naši i kroče nogom na ostrvce, jedva stignu jednu pljeskavicu da pojedu, a bez neke bitnije interakcije, upoređivanja iskustava ili ičega smislenog, a ostrvljani postanu samo ono što naši lenji scenaristi najlakše, s najmanje truda, (jedino?) umeju da naprave: topovsko meso za aliene…

            Daleko najbolji deo filma je početak, mini prikvel film-u-filmu, gde vidimo dolazak (da ne kažem ARRIVAL) aliena. Da, u nastavku je potvrđena slutnja, da su ova čuda došla s neba, a ne iz podzemlja ili laboratorije nekog ludog naučnika ili paralelne dimenzije (iako izgledaju ko braća od tetke Demogorgona!). Nažalost, lenji scenaristi se nisu potrudili da zaista pokažu KAKO su čuda doletela: sigurno ne svemirskim brodovima, nego pre će biti nekim kao meteorima – mada je to toliko apsurdna, glupa i (fizički-fiziološki) neizvodljiva ideja da je nisu stvarno ni prikazali, da im se ne smeje narod.

Mislim, ipak ovo nisu ni klice, ni Bodysnatching spore, ni Boja Izvan ovog Svemira, pa da se nađu skriveni u jezgru meteora: ovo su čudovišta visoka bar tri metra i teška sigurno bar po dvesta kila svako: kako su tačno ušla u meteor (!), kako su ih (ko? odakle?) lansirali itd itd… Ma, um se vrti od ovih pitanja. A odgovora nigde: u nastavku ne saznamo o njima AMA BAŠ NIŠTA što (ono malo) nismo već znali u prvom delu.

Ipak, uprkos tome, početak je skoro genijalan u svom minucioznom i zaista napetom prikazu prodora tuđinstva u dotad normalni svet i prve faze njegovog razaranja (avaj, prekratke! Radije bih gledao ceo film o prvim danima invazije!). Na početku vidimo mirnu opuštenu običnost sveta nesvesnog da mu otkucavaju poslednji trenuci „normalnog života“ – a ta normalnost je tim jezivija zato što je gledamo u formi prikvela, tj. u svetlu naknadnog znanja o tome šta sledi. I zato su ovi trenuci pre dolaska čudovišta skoro dirljivi, ne samo u filmskom svetu („uživajte, Zemljani, u toj igri dečačkog bejzbola, jer ona vam je poslednja – mnogima i doslovno!“), nego i u vanfilmskom. Uživajte, Zemljani, u „normalnom životu“ druženja, restorana, odlazaka u bioskop itd. jer, baš u vreme kad je ovaj sikvel trebalo da krene u bioskope – krenula je korona, epidemija, karantin, zatvaranje, maske i ostalo što nam se posralo u „normalni“ život.

Srećom, kako čujem, SNS će putem bilborda i svojih medija ovih dana da proglasi „Pobedu nad Koronom, 2. deo: Novi Talas“, pa zato nauživajte se u „normalnom životu“ za sve pare, dok potraje, dok ga novi cunami zaraze ne odnese – i idite u bioskop, gledajte TIHO MESTO 2, jer ovo jeste lepo snimljen i režiran film ZA U BIOSKOP, sa nekoliko izvanredno napetih, super režiranih scena i sa vrhunskim efektima. Deluje opuštajuće, kao relikt nekih davnih dana, reklo bi se nekog prošlog života, u kojem su nam strašni bili zubati vanzemaljci, a ne krezubi antivaxeri i još podmukliji, skriveni (jer su zdravozubati) vaxosumnjaoci („neka, ne treba, šta će mi vakcina, ja se sam pazim, neće korona na mene, uostalom mlad sam i zdrav, jak, to je samo grip, preboleću na nogama, ihaaaj šta si se uprpao“)…

Pošto me je još prvi deo pripremio na to šta da (ne) očekujem, moja osećanja prilikom gledanja, a i posle, bila su pretežno pozitivna, i to ne samo zato što duže od godinu dana nisam kročio u bioskop. Ovo je jedan fin popkorn flik, i u tom smislu jedina mana mu je što je previše tih, pa svako ko ima bar malo obzira prema drugima (redak kvalitet u Srba!) ne može opušteno da šuška kesama i glasno žvaće kokice, nego mora sve potajno, tiho, oprezno, krišom, ko da ih krade.

недеља, 23. мај 2021.

Na šta liče PROKLETIJE?

 

            Završen je deo pretplate tokom kojeg su pretplatnici mogli da se nađu na spisku onih kojima se zahvaljujem na kraju knjige.

            Tim povodom, evo malo statistike.

PROKLETIJE imaju 275 pretplatnika (s tim što su neki od njih naručivali i za sebi bliske osobe, dakle po nekoliko primeraka).

Ako računam i ono što su naručili PRIJATELJI KNJIGE (kako pojedinci, tako i firme), u ovom trenu već su rezervisana (a dobrim delom i plaćena) ukupno 375 primerka.

zadnja korica knjige


Do izlaska knjige iz štampe, sredinom juna, nadam se da ta cifra bude barem 500. Podsećam, tiraž I izdanja je 1.000.

Najveći broj pretplatnika, po gradovima:

Beograd – 84

Novi Sad – 18

Niš – 16


VAŽNO: Ovo ne znači da se više ne možete javljati i naručivati knjigu, već samo da je ona sada prelomljena, pa više nema vremena ni mesta za ubacivanja i menjanja; za par dana odlazi u štampu, a očekujem da primerke gotove dobijem negde oko 15. juna. Odmah zatim primerci se šalju pretplatnicima, onim redom kojim su se pretplaćivali.

Dakle, ako ste zakasnili, niste mogli ili stigli da se javite, promakla vam je najava ili šta god – I DALJE mi možete pisati na mejl (dogstar666 at yahoo dot com) i sebi naručiti primerak ili tri, po istoj ceni (900 din + ptt).

Hvala svima na interesovanju, tim pre što je ono ispoljeno na osnovu vrlo šturih opisa i natuknica ŠTA je uopšte taj roman, KAKAV je i O ČEMU JE.

Do sada sam o njemu dao samo jedan intervju, i možete ga pročitati OVDE.

Kako bih vam dao malo jasniju ideju o tome šta da očekujete, a opet bez spojlera, malo sam se poigrao i napravio sledeća poređenja (vidi dole).

Stalnim čitaocima bloga ne moram da naglašavam, ali zbog novajlija i slučajnih prolaznika ipak ću reći: ovo dole treba shvatiti u duhu IGRE, kao jedno ozbiljno zezanje, a u svakom slučaju ne kao da ja sebe upoređujem po dostignuću sa velikanima i remek-delima s kojima dovodim u vezu moja dosadašnja tri romana. Sličnosti su negde tematske, negde idejne, negde po drugim, teže opisivim parametrima.

Znači, opustite se – dok brojite dane do druge polovine juna kad će na vaše adrese početi da stiže moj najnoviji roman.

 

Na šta liče PROKLETIJE?

 

 

Da su moje knjige

SALATA

NAŽIVO = ljuta papričica

ZAVODNIK = zelena salata

PROKLETIJE = šopska salata

 

 

Da su moje knjige

MEZE

NAŽIVO = trljanica (s ljutom paprikom) / ljutenica

ZAVODNIK = proja sa sirom / ajvar

PROKLETIJE = pihtije / kavurma

 

 

Da su moje knjige

HRANA

NAŽIVO = leskovačka mućkalica

ZAVODNIK = sukana banica (sa sirom i zeljem)

PROKLETIJE = teleća glava

 

 

Da su moje knjige

PIĆE

NAŽIVO = domaća šljivovica

ZAVODNIK = domaći sok od paradajza

PROKLETIJE = Bloody Mary

 

 

Da su moje knjige

SLATKIŠ

NAŽIVO = princes krofne

ZAVODNIK = palačinke s džemom

PROKLETIJE = ledene kocke

 

 

 

Da su moje knjige

SOKOVI

NAŽIVO = gusti sok od breskve

ZAVODNIK = domaći sok od zove

PROKLETIJE = sok od jagode

 

 

 

Da su moje knjige

LAVKRAFTOVE PRIČE

NAŽIVO = „Danički užas“

ZAVODNIK = „Senka nad Insmutom“

PROKLETIJE = „Zov Ktulua“

 

 

Da su moje knjige

LAVKRAFTOVI ROMANI

NAŽIVO = Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda

ZAVODNIK = Snovita potraga za neznanim Kadatom

PROKLETIJE = U planinama ludila

 

 

 

Da su moje knjige

KNJIŽEVNI KLASICI

NAŽIVO = Mučnina (Sartr) + Sudar (Balard) + Goli ručak (Barouz)

ZAVODNIK = Stranac (Kami) + Lolita (Nabokov) + „Okretaj zavrtnja“ (H. Džejms)

PROKLETIJE = Put na kraj noći (Selin) + „Srce tame“ (Konrad) + Avanture Artura Gordona Pima (E. A. Po)

 

 

Da su moje knjige

KAFKINI ROMANI

NAŽIVO = Proces

ZAVODNIK = Amerika

PROKLETIJE = Zamak

 

 

Da su moje knjige

DELA DRUGOG SRPSKOG PISCA

NAŽIVO = Goran Čučković + Goran Skrobonja

ZAVODNIK = Momčilo Nastasijević + Ilija Bakić

PROKLETIJE = Borislav Pekić + Vuk Drašković

 

 

Da su moje knjige

SF ROMANI

NAŽIVO = Neuromanser (V. Gibson) + Sudar (Balard) + Knjiga lobanja (Silverberg)

ZAVODNIK = Leva ruka tame (Le Gvin)

PROKLETIJE = Dina (Herbert) + Ubik (Dik) + Solaris (Lem)

 

 

Da su moje knjige

HOROR FILMOVI

NAŽIVO = 8 MM, 1999 + Seven, 1995

ZAVODNIK = The Innocents, 1961 + The Haunting, 1960

PROKLETIJE = The Thing, 1982 + Dust Devil, 1990

 

 

Da su moje knjige

NEHOROR FILMOVI

NAŽIVO = Hardcore

ZAVODNIK = Posetitelj muzeja

PROKLETIJE = Apocalypse Now

 

 

Da su moje knjige

SRPSKI FILMOVI

NAŽIVO = Kičma + Srpski film + Život i smrt porno bande

ZAVODNIK = Leptirica + Štićenik + Sveto mesto

PROKLETIJE = Lepa sela lepo gore + Neprijatelj + Variola vera

 

 

Da su moje knjige

KRONENBERGOVI FILMOVI

NAŽIVO = Videodrome + Scanners + Crash

ZAVODNIK = Dead Ringers + Brood

PROKLETIJE = The Dead Zone + Naked Lunch

 

 

Da su moje knjige

LINČOVI FILMOVI

NAŽIVO = Blue Velvet

ZAVODNIK = The Elephant Man

PROKLETIJE = Lost Highway

 

 

Da su moje knjige

TVIN PIKS

NAŽIVO = 1. sezona

ZAVODNIK = 2. sezona

PROKLETIJE = 3. sezona

 

 

 

Da su moje knjige

KJUBRIKOVI FILMOVI

NAŽIVO = A Clockwork Orange + Eyes Wide Shut

ZAVODNIK = Lolita + The Shining

PROKLETIJE = Full Metal Jacket + 2001: A Space Odyssey

 

 

Da su moje knjige

FRIDKINOVI FILMOVI

NAŽIVO = Cruising

ZAVODNIK = The Exorcist

PROKLETIJE = Sorcerer

 

 

Da su moje knjige

FILMOVI R. POLANSKOG

NAŽIVO = Rosemary's Baby

ZAVODNIK = The Tenant

PROKLETIJE = The Ninth Gate

 

 

Da su moje knjige

VESTERNI

NAŽIVO = The Wild Bunch

ZAVODNIK = High Noon

PROKLETIJE = The Good, the Bad and the Ugly / The Searchers

 

 

 

Da su moje knjige

KLASIČNA MUZIKA

NAŽIVO = „Saraband“, Hendl

ZAVODNIK = „Adađo“, Albinoni

PROKLETIJE = „Tokata i fuga“, Bah

 

 

Da su moje knjige

PESME METALIKE

NAŽIVO = „Master of Puppets“

ZAVODNIK = „Unforgiven“

PROKLETIJE = „One“

 

 

 

Da su moje knjige

MUZIČKI ŽANR

NAŽIVO = EBM

ZAVODNIK = neofolk

PROKLETIJE = martial industrial

 

 

Da su moje knjige

SRPSKI POLITIČARI

NAŽIVO = Milošević

ZAVODNIK = Đinđić

PROKLETIJE = Vučić

 

 

Da su moje knjige

MESECI U GODINI

NAŽIVO = avgust

ZAVODNIK = jul

PROKLETIJE = oktobar / maj

 

 

Da su moje knjige

SRPSKI GRADOVI

NAŽIVO = Niš

ZAVODNIK = Novi Sad

PROKLETIJE = Beograd

 

 

Da su moje knjige

EZOTERIJSKE PRAKSE

NAŽIVO = okultizam + satanizam + crna magija

ZAVODNIK = narodna magija (vračanje)

PROKLETIJE = alhemija

 

 

Da su moje knjige

ŽANROVI

NAŽIVO = okultni splater

ZAVODNIK = folk-horor/triler

PROKLETIJE = ratno-akcioni ezoterični filozofski horor