izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 30. јануар 2020.

OKRETAJ ZAVRTNJA i druge priče o duhovima – Henri Džejms


          Počev od 30. januara u srpskim bioskopima prikazuje se film OKRETAJ ZAVRTNJA (The Turning), prema čuvenoj, klasičnoj noveli Henrija Džejmsa.
Ova je novela često ekranizovana, ali odavno nije imala visokobudžetnu i visokoprofilnu verziju kao što je ova: scenario pisali autori KONJURINGA, režirala neka mnogohvaljena rediteljka video spotova, zločestog dečaka igra Fin Vulfhard (STRANGER THINGS, IT, novi GHOSTBUSTERS) a dadilju Mekenzi Dejvis (TERMINATOR: MRAČNA SUDBA, BLEJD RANER 2049).
            Tim povodom najavljujem vam da će Orfelin iduće nedelje raspisati pretplatu za dve nove knjige, od kojih je jedna upravo OKRETAJ ZAVRTNJA i druge priče o duhovima. Pored ovog klasičnog dela književnosti strave, koje sam opširno analizirao u doktoratu, odnosno u POETICI HORORA, u ovoj knjizi naći ćete moj izbor od još tri priče o duhovima, istog autora, manje poznate ali ne i manje vredne, koje na najbolji način svedoče o tome kako je i zašto ugledni mejnstrim pisac Džejms povremeno posezao za ovom tematikom.  
Pored toga, u knjizi će biti i vredan prateći materijal koji će vam približiti značaj i odjeke i tumačenja i trista čuda vezanih za ovu mnogočitanu i mnogoanaliziranu novelu. Evo šta će biti u knjizi.

Sadržaj:

- „Sablasna kirija“

- „Stvarno ispravna stvar“

- „Veselo ćoše“

- „Okretaj zavrtnja“

- Appendix 1: Džejmsov predgovor za „Okretaj zavrtnja“
- Appendix 2: Ključne studije i kritička izdanja posvećeni „Okretaju zavrtnja“
- Appendix 3: Sve sablasne priče Henrija Džejmsa

- Pogovor: Hvatanje neuhvatljivog
Dr Dejan Ognjanović

- Biografija autora

- Džejmsove priče o duhovima na srpskom

            Znači, bilo da pogledate pomenuti film, ili da ste već gledali neku od ranijih ekranizacija ove novele – a daleko najbolja je THE INNOCENTS, 1961 – pa se zainteresujete da pročitate ovo delo, i njemu slična, ovo Orfelinovo će biti ultimativno izdanje.
Novi prevod OKRETAJA ZAVRTNJA uradio je Igor Cvijanović dok je kraće Džejmsove priče prevela njegova žena Arijana Cvijanović Luburić. To su isti prevodioci koji su već za Orfelin radili Hodžsona i Ligotija, a kao i sve prevode u ovoj ediciji tako je i ovaj budno motrio i gde zatreba intervenisao dr Ghoul...
Uzgred, valja podsetiti da je moj roman ZAVODNIK (takođe kod Orfelina) zapravo svojevrsna reimaginacija Džejmsovog OKRETAJA ZAVRTNJA, pa ako vam se on dopao, valjda će vas zanimati, ako do sad niste, da vidite kako izgleda koren i daleki uzor te ideje, u najsuperlativnijem zamislivom obliku koji, pored najtačnijeg prevoda, sadrži i brojne anotacije i prateće materijale, kao i izuzetan vizuelni oblik, zahvaljujući ilustracijama koje je uradila Aleksandra Dević – ista ona koja je za Orfelin već ukrasila UKLETU KUĆU NA BRDU i STANARA.

Korica će biti potpuno genijalna, ali bolje da sad ne kačim radnu verziju: videćete finalno jezivo obličje iduće nedelje, kad raspišemo pretplatu za – ponavljam! – čak DVE knjige istovremeno. Ta druga biće moj izbor preostalih dobrih Lavkraftovih priča koje do sada nisu bile na srpskom, ili jesu, ali u skrnavim prevodima. Više o tome, uskoro...
Dakle, čuvajte novce, manje pušite, ne jedite baš svakog dana, štedite, i budite spremni da iduće nedelje date svoje zlatnike Orfelinu za dva nova bisera strave i užasa...
Do tada, evo i početka mog pogovora...


 Henri Džejms: Hvatanje neuhvatljivog 

„Ova novela je, čisto i jednostavno, jedan komad domišljatosti, hladnog artističkog proračuna, jedna amusette načinjena da uhvati one koji se ne daju lako uhvatiti...“
- Henri Džejms



„Okretaj zavrtnja“ („The Turn of the Screw“, 1898) je tekst koji je, ne samo u opusu Henrija Džejmsa, nego možda i u svekolikoj književnosti na engleskom jeziku, potakao najmnogobrojnija i najraznovrsnija tumačenja, od kojih su neka među sobom dijametralno suprotstavljena. Ovo delo ne samo što se dotiče raznoraznih misterija na nivou zapleta, kako to većina priča o duhovima i inače čini, nego sadrži i dodatnu misteriju o tome šta se, u priči, zapravo desilo – a povrh svega, i šta to dešavanje, uopšte, znači. Do sada su ovom delu već bile posvećene brojne studije knjiškog obima, kao i zbornici radova i kritička, anotirana izdanja novele praćena detaljnim predgovorima, pogovorima i pratećim esejima. Već i puko nabrajanje svih dosad ponuđenih interpretacija ove novele, tokom preko 120 godina njenog aktivnog, neprekidnog književnog života, zahtevalo bi više prostora nego što ovaj pogovor zauzima, a ako bismo se upustili i u analizu svih njih, ili barem najprominentnijih, to bi zahtevalo zaseban rad, odnosno knjigu.  
Kao rezultat takvog izobilja kritičkih napisa o ovom delu, javlja se sledeći problem: „pitanje narativa je sada postalo gotovo u potpunosti metakritičko: čovek danas teško može videti taj tekst drugačije nego kroz skoro sasvim zamagljeno staklo nastalo tokom više od jednog veka profesionalnih kritičkih argumenata.“ (Vincent P. Pecora, „Reflection Rendered: James's The Turn of the Screw”, in: Self and Form in Modern Narrative, Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1989, str. 176.) Od tolikog drveća postaje skoro nemoguće videti poslovičnu šumu. Kako bismo izbegli tu zamku, umesto detaljnog zaplitanja u desetine i stotine nuđenih, tuđih tumačenja, plodotvornijim se čini posvetiti se samoj srži misterije, odnosno onim činiocima autorske poetike, intencijama i konkretnim književnim postupcima kojima je ta misterija bila omogućena.
Ako, recimo, snop našeg interesovanja usmerimo na novelu koju mnogi smatraju najboljom pričom strave ikada napisanom – „Vrbe“ Aldžernona Blekvuda (Videti: Aldžeron Blekvud, Vrbe, Orfelin, Novi Sad, 2015) – kako bismo je uporedili sa dometima i efektima Džejmsove novele, kojoj mnogi takođe pripisuju tu titulu, ustanovićemo da Blekvudova sadrži brojne kvalitete, ali ni izbliza takvu polivalentnost učinaka i značenja kakve nosi „Okretaj zavrtnja“. Blekvudova storija čini se prilično jednoznačnom, budući da opisuje susret i neku vrstu sukoba dvojice protagonista, od kojih je jedan i pripovedač, sa radikalnom, skoro nepojmljivom Drugošću na jednoj adi na pustoj deonici Dunava. Pažljivim čitanjem može se otkriti nagoveštaj i drugačijeg njenog tumačenja, naime, kao sasvim realističke priče o dvojici putnika od kojih jedan iz nejasnih psiholoških pobuda ubije drugoga na osami, a zatim iskonstruiše fantastičnu storiju kao alibi za događaj kojem drugi svedoci nisu prisustvovali. Ova druga mogućnost slabije je naglašena kako od strane samog autora tako i kod njegovih tumača, koji više od jednog veka njene konotacije gotovo uniformno doživljavaju u prvopomenutom ključu, dok onaj drugi ostaje korovom i trskom urasla staza kojom se ređe ide. Pa opet, ta superiorna, svuda hvaljena novela sadrži samo dva moguća čitanja i njima pripadajući skup konotacija: ili je to priča metafizičke, kosmičke strave o susretu sa nepojmljivim silama sveta u kojem je čovek suštinski stranac, ili je, pak, to psihološka studija, iz vizure nepouzdanog pripovedača, koji svoje gubljenje razuma i svoj zločin prikriva neverovatnom ispovešću.
Nasuprot tome, moguća značenja „Okretaja zavrtnja“ nisu samo dvojaka, nego gotovo izluđujuće mnogobrojna: umesto jednostavnog račvanja na dve staze, konkretno: a) dešavanja su natprirodna, duhovi su stvarni, i b) dešavanja su realistična, „duhovi“ su plod psihologije autorke ispovesti, u ovom slučaju staze se razgranavaju i međusobno spajaju u gustišu (ne)mogućeg, gradeći tako zaista unikatni književni lavirint. Hodiocima pravolinijskih staza on može biti frustrirajući, ali onima drugima, verovatno malobrojnijima, ova amusette biće podsticajna za traganja po unutrašnjim i spoljašnjim lavirintima značenja čije staze i bogaze vode sve do samih granica spoznaje.
Za plodonosan pristup priči koja je i sama postala oličenje misterije, neophodna polazna osnova bila bi, pre zalaženja u čestar mogućeg i apstraktnog, prvo definisati nesporne, koliko-toliko čvrste činjenice ovog slučaja koje nam mogu poslužiti kao orijentiri vidljivi čak i iz lavirinta.