izabrana dela

izabrana dela

среда, 8. децембар 2021.

MAD GOD (2021)


****(*)

5-

 

            MAD GOD je daleko najbolji film koji sam video ove godine, i ne očekujem da će bilo šta drugo da ga pomeri sa prvog mesta, i to ne samo na ovogodišnjoj listi.

            A još manje očekujem da ću ikada videti nešto što će uopšte moći da se upoređuje i meri s njim. Ovako nešto nastaje samo JEDNOM (ako i tad)!

            Po čemu da se meri, pitate? Za početak, po količini košmarne, nakazne, morbidne, kosmičke gnusobnosti.

            MAD GOD je horor, barem što se mene tiče, ne toliko po žanru, usko gledano: jer, nećete ovde naći klasične scene horor saspensa, ono prikradanje, vrebanje monstruma.

            A nema ni mnogo horor akcije, u smislu: ONO me juri, ja bežim, dal će da me uvati il ću mu umaknem, kuku lele. Horor se ovde dešava očas posla, dok si trenuo.

            Monstrum te skemba toliko brzo – kao i u životu! – da ti ne pruža čak ni onu auru posebnosti, značaja žrtve, kao u klasičnom hororu, gde te svi, od Đavola do Majkla Majersa, zavode, titraju, paze, jure, proganjaju, akaju se s tobom, znoje se oko tebe.

            Ne i ovde: ovde te Ludi Bog i njegovi brojni odvratni minioni sjebu za tren oka, onako ovlaš, uzgred, kao vašku. Jedva i primete da su te zgromili a već hitaju sledećoj žrtvi, koja je samo nebitni broj, nebitna recka na raspadnutom, oljuštenom zidu Pakla.

            MAD GOD je, dakle, horor po svetonazoru: umesto da se žrtvama prikradaju, monstrumi ovim svetom VLADAJU, svuda su i svemoćni su.

            Klasičan horor za polaznu osnovu uzima tzv. normalni svet, a žanrovski efekat se pravi INTRUZIJOM nenormalnosti (monstruma) u taj svet.

            Ovaj ovde, metafizički, kosmički horor u MAD GODU, kaže: to što si nekad zvao i navodno znao kao tzv. normalni svet, to ne postoji.

Postoji samo PAKAO nenormalnosti, odnosno nove normalnosti u kojoj su tvoji koncepti i merila bezvredni. Ovo je PAKAO zato što si TI izuzetak, a MONSTRUMI su pravilo.

            Zato, čudovišta ovde nemaju zašto da se kriju. Oni izlete niotkuda, i zgaze, spljeskaju, smlave, zgnjave, ili prepolove, saseckaju, usitne, samelju, svare i poseru kroz svoj gnusni digestivni trakt sve živo na šta naiđu, a manje je i slabije od njih.

            Nijedan film u istoriji nije nam do sada pružio ovoliko direktan, nerazblažen ekvivalent PAKLA – koji to ne bi bio da nije sveopšti i neizbežan.

            Ako u ovom užasu ima nekog tankog svetla, i neke krhke nade, oni su tu samo zato da bi se mrak oko njih još jače ocrtao, da bi njihovo gaženje i zatiranje sve okolo učinili još bolnijim, groznijim.

            O, da: svet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj. S tim što tih duša blagorodnih ovde nešto i ne vidimo. Svi su ovde odavno pali, ako je u njima uopšte imalo šta da padne, i monstrumi i njihove žrtve: a većina je već na dnu dna.

I baš kao sa paklom SNS-a i Srbije danas, tako i u ovom filmu: taman kad pomisliš da nema gadnije, gore, niže – oni i na dnu kace prosvrdlaju rupu, i otkriju šljam ispod šljama, đubre ispod đubreta, gadost posle prividno poslednje gadosti, Vučića ispod Šešelja, Tomu Monu ispod Sline, Bokana ispod Rističevića, Vulina ispod Sime Spasića.

Nego, neću mnogo da filozofiram niti analiziram: pustiću da slike govore same za sebe, jer kome one nisu dovoljne, ni moje reči mu neće mnogo pomoći.

MAD GOD je animirani film: pretežno stop-motion, uz nešto malo lajv akcije s par glumaca, i sa minimumom pametno odmerene CGI-animacije.

Scenario i režiju, kao i ceo vizuelni dizajn, koncipirao je Fil Tipet, veliki genije specijalnih efekata. Između ostalog, blisko je sarađivao sa Polom Verhovenom u njegovim SF-horor filmovima, treba li još šta dodati?!

Ove divne makete, lutke, maske, kostimi, metalne konstrukcije, bolje nego išta ikada dokazuju superiornost MATERIJE pred bestelesnom, praznom kompjuterskom animacijom.

Daj mi lutku, daj mi masku, daj mi maketu, drvenu, metalnu, glinenu, šta god; daj mi tkaninu, daj tečnost, sluz, prašinu, blato – jer, kao što reče Kronenberg u MUVI, kompjuter ne razume MESO…

Ove teksture, ova taktilnost, osećaj rđe, prašine, zemlje, osećaj vlažnih stena, krtih cigli i maltera koji se roni, ove kreature tako mesnate, gnjile, sluzave, ova krv koja ponegde štrcne i pljusne – STVARNI su, opipljivi, pravi, nisu nacrtani, a to kako svetlo i senke padaju na njih, kako nose svoju težinu i masu, kako stupaju u interakciju sa stvarima oko sebe – to ni HAL-3000 još uvek ne može da zameni svim svojim CGI govancima.

U ovom izuzetnom filmu naći ćete vizuelne ekvivalente i atmosferske odjeke nekih od najvećih filmskih, likovnih i literarnih genija kao što su

 

Robert Wiene

Tsukamoto

 

Corben

 

Quay bros

 

Luetke

 

Bekšinjski

 

Giger

 

Ligotti

 

Lovecraft

 

            Ovo je ultimativni bad trip – ali, uprkos svojoj skoro nihilističkoj gnusobi i paklenoj bezizlaznosti, učiniće da se osetite LEPO kao što uvek, uvek, uvek velika umetnost čini, samim svojim postojanjem, a nevezano za to šta prikazuje.

            Remek-delo uvek vozdiže duh, pa makar prikazivalo najpaklenije, najogavnije stvari – ako to čini na genijalan način.

            MAD GOD to čini. Vrhunski talenat, vrhunska vizija, i zamisao i izvedba na zavidnom (neuporedivom!) nivou, film kakav jednom nastaje.

Decenijama pravljen! za dušu! vrlo crnu, ali dušu, ipak…

Pred ovim zastaje dah, reči gube smisao, i previše ih već nakucah ovde.

O čemu se radi? Nemojte me zajebavati! Da, postoji neki tanki, krhki kostur zapleta, slobodno shvaćenog, ali ako hoćete PRIČAM TI PRIČU, to zaboravite.

Ovo je čist KOŠMAR, i zapleta ima tek toliko kao neki ružan san. Šta će vam više od toga?

A zašto petica nije čista? Iz dva relativno mala razloga: 1) jer je prvih 28 minuta takvo neprejebivo savršenstvo besprekorne genijalnosti da ovo što usledi zatim nije baš na tom nivou, bar ne sve vreme - mada često prilazi.

2) Zato što je morao (a nije morao) da ubacuje bilo kakve ljude od krvi i mesa (glumce).

Samo još ovo: ako niste poslušali moju preporuku, ovde na blogu u komentarima nedavno, ili na Fejsbuku, na mojoj stranici ili na onoj za Cult of Ghoul, da MAD GOD obavezno overite na nedavno završenom Festivalu Autorskog Filma u Beogradu – jedino vam preostaje da ga sad pogledate na netu.

Jedno moguće mesto gde ga ima je, recimo, OVO OVDE.

Kao i obično, Ghoul prosvetljava i deliveruje. Gledajte LUDOG BOGA, divite se do imbecilnosti, sanjajte, pa ako baš morate – i zahvaljujte. Kad pogledate.

Jer, ako je bog lud, ne budite vi.