izabrana dela

izabrana dela

среда, 28. јул 2021.

GROSSMANN 2021: GERI ŠERMAN (Slikoviti izveštaj, 1. deo)

 

Upravo je završeno jedno od najjačih izdanja Grossmanna, najboljeg regionalnog festivala fantastike, horora i vina, u Ljutomeru, Slovenija. 

Stari čitaoci ovog bloga znaju dobro za ovaj festival jer pisao sam i dugačke i iscrpne izveštaje sa njega – kako o filmovima, tako i zgodama i nezgodama oko njih. Pretraga na Guglu savršeno radi, pa ko želi, nek se podseti ili nek pronađe i čita premijerno sad.

Ovog puta neću mnogo da tupim, odnosno pišem: slovima ću samo zabeležiti neke crtice i impresije, dok ću se za sve ostalo poslužiti obilatim slikama koje sam načinio prošle nedelje.

Tačnije rečeno, bar 90% donjih slika načinio sam ja – osim nekolicine onih na kojima se i ja vidim (a nisu selfiji): njih su načinili zvanični Grosmanovi fotografi i fotografkinje (Tina & co.), kojima sam zahvalan.

Najvažnija stvar oko svakog Grosmana, pitanje svih pitanja i glavna motivacija za moj odlazak tamo jeste: ko su (glavni) gosti festivala?

Prošle godine zbog korone nije bilo nikoga sa strane, čak ni iz Hrvatske i Srbije, a kamoli iz beloga sveta, ali je zato to ove godine bilo nadoknađeno, jer došla su čak dva velika i značajna imena!

Pre svega, meni lično veoma željno očekivani Gary Sherman, reditelj jednog od beskrajno mi dragih horora 1980-ih, DEAD & BURIED (a nije za potcenjivanje ni njegov debi, DEATH LINE aka RAW MEAT).

Zatim, bio je tu i kralj exploatacije, William Lustig (MANIAC, MANIAC COP 1 & 2), za čijim filmovima ne otkidam baš toliko, ali respektujem ih i volim na neki način.

Bio sam pred put u ogromnim gužvama oko slanja PROKLETIJA pretplatnicima i u drugim obavezama, pa sam pred polazak jedva nekako stigao da se podsetim Gerijevih filmova.

Pored Gerija je Severin Fiala, austrijski horordžija

Evo kratkog mog osvrta na njegovu nažalost skromnu filmografiju (bar što se tiče dugometr. igranih filmova).

DEATH LINE: Zanimljiv koncept, veoma vredan film u pogledu svojih ambicija da pruži društvenu kritiku unutar, za svoje vreme, neuobičajeno eksplicitnog splatera, ali ne bih rekao da je toliko uspeo u tome koliko će vam većina kritika na netu, a i šire, reći. Pre svega, dvoje glavnih likova (student i cura) su mlaki, mlitavi, antipatični. 

Zatim, što je još gore, scene sa policijskom istragom su preduge i repetitivne: u prvih pola sata uglavnom se prepričava ono što smo već videli ili što su likovi već ranije kazali, a komične idiosinkrazije Donalda Plezensa, koji igra polic. inspektora, nisu mi bile baš toliko zabavne da bi iskupile teret minutaže tih scena, koje filmu premalo doprinose. S druge strane, kad nakon pola sata blebetanja dođe red na šokantno niotkuda uvedenu, spektakularno zamišljenu i izvedenu scenu u jednom neprekinutom kadru, u trajanju od 8 minuta, ovaj FLAT LINE naglo oživi, drmne se iz čamotinje, i postane mnogo zanimljiviji – mada, nakon te scene, i dalje ne dosegne puni vrh svojih ogromnih potencijala… Iako koketira sa simpatijom za monstruma, film zadržava dozu distance od svega i svih, što proizvodi blago otuđujući učinak... Od mene: mlaka trojka (3-).

DEAD & BURIED: Apsolutno predivan atmosferičan komad horor nadrealizma, kao najbolja epizoda ZONE SUMRAKA razvučena (smisleno) na filmsko trajanje, i obogaćena nekim, za tu seriju netipično explicitnim, krvavim scenama. 

Budući da, uz rečene kvalitete, poseduje i snažan egzistencijalni naboj, te suptilno nenametljiv podtekst društvene kritike, kao i neodoljivo unikatan zločesti crni humor od najlepše sorte, nije nikakvo čudo da je upravo ovaj film poslužio kao temelj za jednu od najnadahnutijih, jedako memorabilnih metafilmskih reinterpretacija u okviru DILAN DOG serijala – konkretno, za preljepu epizodu ZONA SUMRAKA i za njene brojne nastavke i varijacije. Od mene: 4-

VICE SQUAD: Dobro snimljen triler (od strane Kjubrikovog DP-a, Džona Alkota!) koji, istina, naslovom i početkom ukazuje na drugi žanr i pravac – naime, krene kao gritty police procedural + drama, a onda se, srećom ubrzo, razvije u psiho-triler na ivici horora, kad psihotični makro Ramrod (Vings Hauzer) zapne po svaku cenu da se osveti jednoj kuravi koja mu se zamerila time što ga je umalo dala uhititi. Od mene: mlaka trojka (3-).

WANTED: DEAD OR ALIVE: Jedva natprosečan akcioni triler, sa rutinskim klišeima o arapskim teroristima (u to vreme, sredinom 1980-ih, oni su Holivudu bili „Dežurni Srbi“), donekle oplemenjen glavnom ulogom Rutgera Hauera, iako, ako ćemo pravo, njegova gluma u tom filmu više je „greatest hits“ njegovog manirizma iz drugih mu filmova tog doba negoli što je nov i svež lik izgrađen baš za ovaj film. Ipak, to je bilo Hauerovo zlatno doba, zlatna dekada, pa je i njegov relativno autopilotski rad još uvek zabavan za gledanje. Ipak, 2+/3-

POLTERGEIST III: Geri se ovde maximalno zabavljao čitavim nizom zaista interesantnih vizuelnih trikova, pretežno rađenih „u kameri“, na setu, bez oslanjanja na vizuelno-kompjuterske efekte, i posmatran formalistički, on nudi neke WOW scene (nažalost, Gerijevo predavanje o tim efektima obavljeno je u predsoblju festivala, u Ormožu, kad većina gostiju nije ni bila prisutna!) – ali nedovoljno je to da iskupi užasno glup scenario i previše transfera blama zbog stvari koje se tu (krindž krindž) govore, a još više zbog stvari koje se (krindž krindž) rade… Ocena: (Je)DVA.

Geri se, inače, pokazao kao vanredno toplo i humano ljudsko biće blagog i tihog glasa s kojim je bilo milina razgovarati, kako u ćaskanjima na ručku i večernjim zezanjima u letnjoj bašti lokalne gostionice, tako i tokom javnog razgovora, na ljutomerskom trgu, koji sam sa velikim zadovoljstvom vodio sa njim.

Zahvaljujući hronično i poslovično neorganizovanim organizatorima, taj razgovor je kasnio čitavih pola sata, iako smo i Geri i ja bili spremni, i na vreme prisutni.

Na samom početku tog javnog intervjua ja sam se zahvalio Marcelu Štefančiču JR, vodećem (?) slovenačkom filmskom kritičaru, na tome što je odjebao šefa festivala, Tomaža, koji je njega preferirao kao voditelja ovog razgovora, zbog čega je meni, u poslednji čas, pripala čast+obaveza+dužnost da mu izigravam zamenika, o čemu sam bio obavešten, tipično za Grosman, onda kada sam već bio krenuo na put – tačnije, na rajačkom starom groblju stajao sam kad mi je javljeno da, eto, imam Juniorove cipele ispuniti, i to smesta, u zadnji čas, par dana uoči razgovora. Zato sam WANTED gledao kod jednog druga u Negotinu, a SQUAD kod domaćina u Beogradu dan potom, tik pred polazak u Sloveniju...

Naravno da sam povereni posao, kao i svih godina do sada, obavio uspešno: ali, zbog kašnjenja s početkom Master klasa, i zbog moje želje da razgovor s Gerijem bude što sadržajniji, priča se razvila duže nego što je mogla i smela, pa smo pred kraj – tj. nakon oko 75 minuta razgovora – od strane dezorganizatora upozoreni da to malo zbrzamo i prekinemo, iako je bilo vidno da i Geri uživa i da publika hoće još.

Da sam imao još 20-ak minuta bilo bi to sasvim zaokruženo i idealno, ali i ovako kako jeste ja sam zadovoljan, a on još i više, što imam i napismeno: vidi sliku.

Moj odavno nabavljeni poster i moj odavno kupljeni special DVD

Naravno da organizator to nije snimao, kao nijedan javni razgovor s ijednim gostom do sada, ali naravno da jesam ja, na mom diktafonu, pa će se transkript i prevod toga naći, pre ili kasnije, ovde ili onde. Verovatno prvo u FILAŽU…

Od stvari koje mi je rekao off the record, napomenuću to da je Geri uspeo da naljuti Dena O’Benona time što je iz scenarija za DEAD & BURIED izbacio više stranica na kojima se naširoko objašnjava kako je tačno doktor oživljavao mrtve, a što je imalo neke veze sa Lavkraftovštinom (doktor je, kako se u filmu čuje, došao iz Providensa). 

Prgavi Den zbog toga nijednom nije svratio na snimanje i ostao je drkadžija po tom pitanju i docnije, pokoj mu napaćenoj, egomanijačkoj i nezgodnoj duši. Takođe mu je, kaže Geri, smetao crni humor u scenariju, a naročito oko starog doce – to uopšte nije kapirao…

Inače, Geri nije znao za DILAN DOG varijaciju svog filma, prijatno se iznenadio, a Grosmanovci su mu obećali da mu nabave i pošalju tu epizodu.

Posebna poslastica bila je sledeća: naime, Geri ima u filmografiji nešto što se zove 39: A FILM BY CAROLL McKANE. Malo toga se zna o njemu, sem da je o serijskom ubici koji sa više kamera snima svoje zločine, i da sem par prikazivanja po festivalima, nikad nigde nije pušten narodu, iako je nastao još pre 15 godina.

Kopkali su me razlozi za to, a naročito kad mi je Geri, za ručkom, tet-a-tet pričao da je glavni razlog tome to što je, navodno, preterao sa uznemirujućim tonom, da je to film koji publiku ostavlja bez reči, šokira i udara na nezgodna mesta itsl.

Srećom, nije ga mnogo trebalo ubeđivati da se upriliči spec. projekcija, samo za odabrane goste festivala, ali i oko toga je bilo tehničkih problema (njegov Mac nije mogao da se poveže s projektorom koji je bio slobodan) i uz malo saspensa i povuci-potegni, oće-biti/neće biti, na kraju smo taj film odgledali, desetak nas, u jednom mračnom potkrovlju, na velikom TV-u.

Sad, imajući u vidu neoficijelnu i polutajnu prirodu te projekcije, nisam baš siguran da li i koliko smem da otkrivam. Reći ću samo ovo: film vredi pogledati, ali bez preteranih očekivanja. Možda će uskoro najzad biti dostupan i široj publici, jer ima interesovanja da se izda na blu reju. Ako se to desi, dajte mu šansu. 

Da sumiram: gledano kroz brojke i ocene, stiče se utisak da su ovo sve neki srednje-slabi filmovi, pa zato moram da naglasim: nakon što sam ih sve odgledao u malom razmaku, mogu reći i potpisati da se u svima njima vidi, negde više, negde manje, jedan izuzetno talentovan i nekonvencionalan reditelj, formalno potkovan, majstor zanata i pripovedanja slikom, koji je, u trenucima nadahnuća izvodio čuda, koji je i sa problematičnim scenarijima proizvodio vredne učinke, a onda kad je imao u rukama odličan tekst, kao u DEAD & BURIED, umeo je da dosegne i do skoro remek-dela. Nije slučajno Gerija hvalio veliki kritičar Robin Wood, niti je slučajno on nadahnjivao i na omaže inspirisao ljude u rasponu od Giljerma del Tora preko Edgara Rajta do Ticijana Sklavija. Bila mi je čast i zadovoljstvo što sam ga upoznao, razgovarao s njim, družio se, šalio, i posvete na poster i DVD dragog mi filma dobio. A posle svega toga još više me intrigiraju najave njegovih novih projekata - jer Geri nije još u penziji, i nadam se da ćemo vrlo uskoro čuti i zvaničnu obznanu vezanu za njegovu predstojeću horor TV seriju...

"Čuj, Tomaž, nije ti loš onaj Srbin koji me je propitivao - za nekoga ko je upao sa klupe za rezervne igrače..."

 

---NASTAVIĆU SE---

четвртак, 15. јул 2021.

PROKLETIJE – šta je bilo, kako jeste, šta će biti

             Ovca mi se jagnji, na daleke se pute spremam, pa zato – nema vremena za Tuluz!

 

šta je bilo

 

            1) PROKLETIJE su izašle iz štampe. Prve primerke dobio sam negde oko 20. juna. Ostatak od štampara dobijam u „nastavcima“. Ide to malo sporije nego što je bilo planirano, ALI to je samo zato što sam insistirao da se ova knjiga uradi maksimalno profesionalno i bez ikakve greške. A takva se ne može naštancovati u hiljadu primeraka (koliki je tiraž Prokletija) za par nedelja.

 

            2) Premijerna promocija PROKLETIJA u Beogradu, u Poletu, bila je, blago rečeno, spektakularna!

            Više desetina ljudi – neki tvrde i celih stotinak! – došlo je po svoje knjige, a veći broj nego što sam očekivao kupio je knjigu na licu mesta, i skoro svi su ostali da odslušaju razgovor o njoj.

            U dosadašnjoj spisateljskoj karijeri nisam još imao to iskustvo da se red za potpisivanje proteže nekoliko desetina metara, niti da u jednom cugu potpišem sigurno bar stotinak knjiga (ne samo PROKLETIJA, jer neki su uzimali i NAŽIVO sada, a drugi su od kuće donosili primerke mojih drugih knjiga, ranije kupljenih, za potpis).

            Bilo je tu i ljudi znanih i neznanih, a posle nekog vremena počeo je i mozak da mi trokira, pa su znani počeli da prelaze u tabor neznanih („znam ovoga sto posto, ali… kako se ono zvaše?!“). Nemojte mi zameriti, starim!

            Sve u svemu, atmosfera je bila super-pozitivna i prijatna, uprkos mentalnim i fizičkim naporima, i oko transporta knjiga (hvala i drugaru Milošu M. koji ih je dovezao iz Niša u Bg, i sačuvao do promocije, pa doterao i do Poleta; hvala i fanovima iz Vršca koji su pripomogli oko teglenja paketa…) i oko njihovog potpisivanja.

            Bilo je nešto stresa i oko promene u zadnji čas. Elem, dan uoči promocije dvojac voditelja razgovora sa mnom (Grbić & Stanojević) naprasno je razvio visoku temperaturu, i kad smo, u nedelju oko podneva, shvatili da verovatno imaju nešto zarazno (ne koronu, nego neku vrstu gripa), morali smo da ih otkažemo, a ja da u minut do dvanaest nađem zamenu.

Na svu sreću, višestruko dokazani drugar Marčelo (ujedno, čovek koga sam potpisao kao urednika knjige PROKLETIJE, jer je veoma pomogao da finalni text bude tako pismen i čist) uskočio je, 

iako usred nekih svojih ludila, i obavio razgovor sa mnom tako slatko i glatko kao da smo se ne znam koliko pripremali! A nismo UOPŠTE!

Zbog ogromnog reda za potpisivanje početak promocije je kasnio punih 40 minuta, ali sve je proteklo u najboljem redu i, kao što sam i planirao, bez remećenja ostatka manifestacije, tj. festivala Art-Anima (zbog čega sam i odabrao, inače nepopularan, raniji termin).

Ovaj post ilustrovan je fotkama koje su načinili organizatori, zatim Andrej Bjelaković (crnobele) i, naročito, Bane, uvek pouzdani posetilac i reporter!


 

kako sada stoje stvari

 

1) Do današnjeg dana, 15. jula, uspeo sam da pošaljem knjige skoro svim pretplatnicima.

Nažalost, nisam uspeo nekoj tridesetorici, otprilike: nekima nisam jer su ovih dana na moru ili drugde van kuće, a nekima jer, prosto, nisam fizički stigao da to uradim do polaska na put.

Pošto su PROKLETIJE izazvale i daleko veće interesovanje od ijedne moje knjige do sada, bio je veliki izazov srediti pakovanje, adresiranje i nošenje do pošte nekih tristotinak knjiga (računajući i NAŽIVE i KULTOVE GULA i poneku ORFELINKU koji su bili, zajedno sa PROKLETIJAMA, naručivani).

I tu je bilo raznih logističkih izazova, ali pripomogli su oko prevoza tih stotina i stotina knjiga od moje kuće do pošte pre svega moja sestra (u jutarnjim terminima), a zatim i drugari Žarko, Miloš, Goran i još poneki, popodne, po najvećoj vrelini…

Sad, uzdam se u razumevanje ovih tridesetak pretplatnika – koji su se kasnije javili, i bili pred sam kraj spiska – jer, eto, nije bilo izvodljivo do danas im poslati knjige, a već sutra krećem na daleke pute (vidi dole), i vraćam se tek za 10 dana. Molim za još malo strpljenja!

Preostale, do sada neposlate knjige, biće u pošti tokom poslednje nedelje jula, odnosno imaćete ih svi pre 1. avgusta!

 

šta će biti

 

1) Promocija PROKLETIJA u Negotinu dešava se u petak 16. jula u 20 h, u Paviljonu u Gradskom parku. Pozivam sve negotinjane i ostale u bližoj i daljoj okolini da dođu i uveličaju ovaj događaj!

Ovom prilikom moći će da se kupe PROKLETIJE, ali budite brzi i uporni jer sa sobom imam vrlo malo primeraka! Biće i par NAŽIVIH, za one koji to još nisu nabavili do sada.

Razgovor sa mnom vodi Saša Skalušević Skala, dobar poznavalac mog rada i uopšte znalac književnosti.

 

2) A onda, pravo iz Negotina idem u Beograd, i otuda – u Sloveniju, na jedini „odmor“ koji ću imati ovog leta. Pogađate, idem na najbolji regionalni festival fanta-horora, GROSSMANN!

Tamo ću imati prvu inostranu promociju PROKLETIJA, i to u Ljutomeru, u petak 23. jula, u 18 h, na gradskom trgu!

Razgovor sa mnom vodi Nenad ŠOK KORIDOR Bekvalac! Dođite – biće šokantno!

Pitate se kako zvuči najava romana na engleskom? Evo kako sam je sročio:

 

Prokletije (literally, The Damned Mountains) is the name of the actual mountain range betwen Serbia, Montenegro and Albania. High peaks, deep dark valleys and unexplored caves may hide nasty surprises even for a team of Serbian war veterans who are sent there in the spring of 1998 to sneak upon a secluded village where apparent Kosovo-Albanian terrorists have their lair. But terror has many faces…

 

Uzgred, gosti ovogodišnjeg Grosmana su Gery Sherman, reditelj odličnih filmova RAW MEAT (DEATHLINE) i DEAD AND BURIED i William Lustig (MANIAC, MANIAC COP). Pošto apsolutno ne znam gde mi je glava ovih dana, i nemam vremena za detaljne najave, koga to zanima neka se sam obavesti o filmskom i ostalom programu ovog divnog festivala, OVDE.

 

prve reakcije na knjigu PROKLETIJE

 

Prošlo je 20 dana otkako su prvi srećnici došli do svojih primeraka, i neki su je do sada već pročitali. Prve reakcije su upravo onakve kakvima sam se nadao.

 Prva i za sada jedina javna, oficijelna, obavljena, jeste kratka ali sadržajna prikaz-kritika i mini-tirada iz pera dr Vladimira Kolarića, OVDE:

https://www.art-anima.com/prokletije-dejan-ognjanovic-prikaz/ 

Mnoge sam dobio privatno, na mejl ili u mesendžeru. Bezveze je da to obznanjujem javno – nadam se da će ti i drugi čitaoci ipak osetiti potrebu da svoje impresije i ocene podele i u javnosti, na blogu u komentarima, na fejsbuku, na gudridsu, na forumima i drugde.

Načiniću samo dva izuzetka, i ovde okačiti nekoliko odlomaka iz predivnog mejla koji sam dobio od Vanje P. iz Novog Sada:

 

„Ako je “Naživo” bio pank - rani Barker, Brajtova-Martin, buka i bes, “Prokletije” je/su? rafinisani post-pank roman. 

Dovoljno žestok da zagreje krv, i do ključanja ako mu se dopusti, a odeven u elegantno odelo - sa sedim vlasima iskustva i godina na putu. 

Sa pričama iz Raja i Pakla, skrivenim u mnogobrojnim borama.“

 

„Najbliže i najbolje što mogu, preko muzike, prateći osvrt na pank/post-pank - “Naživo” je “The Birthday Party”, “Prokletije” su (rani) “Nick Cave & the Bad Seeds”.

//“Zavodnik” je divlje čedo, “Current 93” koji sviraju “Gusta mi magla…”.//

Jezik pitak, (prirodno) razvijeniji i finiji od onog u prvencu, sličan “Zavodniku” no ipak svoj. 

Deskriptivno sve sposobniji.

Stilski se sustižemo u, nikad međusobno poređenom ili izrečenom, ukusu i očekivanjima.“

 

„Akcija je živa i filmska, teče. Nisi razočarao na tom polju, kao što veoma često i mnogo stariji i mudriji pisci to umeju. 

Usudio bih se da kažem da ti prilično leže akcione scene, što čini fenomenalan paket sa tvojim talentom za onostrane momente kosmičkog horora.“

 

„Dao si nam skoro pa klasičnog “Baronovskog” junaka (je li čudno za tako “mladog” pisca reći ovako nešto?) - žestokog (ili barem žešćeg) momka, progonjenog (zamalo ukletog), neprirodno načitanog (no uvek poštujući radnju i služeći joj), suprotstavljenog tvom sopstvenom spinu čudnog, potom veoma opipljivog i zverskog i, konačno, kosmičkog, utemeljenog u postojećim mitologijama, i (da budem iskren) samim tim nešto jezivijeg.“

 

Kraće i konciznije izbacio je Nikola U.

 

„Auuuu znači ona mema sa "i will break you" koju pisac ima na umu sa Prokletijama uopšte nije bila metafora, sa poslednjih sto stranica načisto si me izbacio iz ležišta, no o tome u iscrpnom osvrtu na Prokletije kad se vratiš sa Grosmana!!“ 

„Naklon do poda za ovakvu gromadu od romana, ovo bi moralo da izađe iz kulta posvećenih hororista.“

 

Preporučujem vam da pratite GUDRIDS stranicu ovog romana: kao prvo, dajte ocenu i sopstveni rivju tamo!

Zatim, pratite šta su drugi ljudi napisali. Do ovog trena tamo se mogu naći tri odlična rivjua, podugačka ali sadržajna i pronicljiva. Okačiću ovde samo manje odlomke iz njih:

 

Danko Kamčevski je, pored ostalog, napisao:

 

„A postoji i druga vrsta tajne. A to je tajna ličnog iskustva, uske, strme, opasne staze, koju simbolizuju Prokletije. Kako se sa junacima ove metafizičke avanture penjemo uz Prokletije, sve više shvatamo da je ta druga tajna upravo ona koja se tiče ličnog iskustva, neponovljivog, jedinstvenog, koje se ne može preneti rečima. Ali se o njemu može govoriti kroz jezik simbola, metafora, slika i zbivanja. Jer, kako napredujemo sa čitanjem, tako vidimo da teorije raznoraznih profesora, pesnika, doktora, vojnika, isuviše sklone fantaziranju, zamenjuju konkretna iskustva koja u njih ne mogu da se uklope. Junaci najpre čitaju o kultovima prošlosti - a onda ih susreću na delu.

„Ova knjiga je jedan od najsnažnijih uvida u prirodu takozvanih 'arhajskih verovanja' koji sam ikada čitao. Štaviše, za svaku je preporuku ne samo čitaocima koji vole da čitaju knjige koje prepliću filozofiju, duhovnost, istoriju, politiku, stravu, već i proučavaocima religija.“

 

Srđan Jelinek, između ostaloga, kaže:

 

„Ako je to ikako spojivo, ova knjiga me je u isto vreme i umarala i terala da je citam. Ovo drugo, iako ne deluje, je ogromni kompliment sa moje strane, jer nakon decenija citanja svakojake literature (ponajvise fikcije i svih vrsta fantastike), retko mi se desava da naletim na nesto sto mi vrati onaj stari osecaj kada ne zelim da ispustim knjigu iz ruke. Apropo "umarajuce" atmosfere, autor je savrseno uspeo da docara sumornu atmosferu konstantnih gubitaka 90ih godina kroz glavnog lika, njegova razmisljanja i mesta koja posecuje. Knjiga vas jednostavno uvuce i pruza vam uvid u ogoljen svet bez ruzicastih naocara, tacnije, predstavlja vam svet kakav jeste, sto bi autor rekao, nazivo. Sjajno je opisan i prezir prema vestackoj sreci sa kojom se neprestano srecemo u sopstvenoj okolini, tako da je lako i povezati se sa glavnim junakom.

„Kako bih izbegao spojlere, reci cu jos samo da je ovo knjiga koja se cita zbog putovanja, ne zbog cilja. To ne znaci da je kraj los, ili nedorecen, vec samo da je je glavna snaga ovog romana u atmosferi koju nudi i teranju citaoca da okrece stranice.“

 

Žarko Milenković je i moj drugar i povlašćeni čitalac rane verzije rukopisa, koji je i doprineo na razne načine da on ispadne baš ovakav, pa stoga teško da je „objektivan“ oko ove knjige. S tim na umu, ipak, primite ove reči:

 

„Dva segmenta romana, meni veoma bitna, prikazuju dve sasvim različite crte, kako pisca, tako i čitaoca za koga je ovo delo (u dobrom delu) i napisano. Prvo bih pomenuo bolnicu u Toponici koja je, i pored toga što je dobro poznato mesto Nišlijama, ipak mesto strave, zamagljenog horora, mesta o kome se razgovara u poluglasu i prokleta avlija kraj koje se nerado prolazi. Drugi deo je vezan za Dejanovu naučnu delatnost koja isijava iz stranica koje kreira kao autentična dokumenta koja implementira u tkivo romana, i koja sa jasnoćom pokazuju da se pisac u svom radu jeste bavio analizom i teorijskim aspektom umetnosti, kao i stvaranjem značajnih dela iz te oblasti. Naravno, mnogi su to pokušavali i pre njega ali pokušaji su ostajali jedva ubedljivi onima koji su se u životu bavili, možemo reći na taj način, makar samo čitanjem teorije o „bilo kojoj oblasti“ nauke. Tako da i ako se ovo delo svrstava u žanrovsku književnost, može stati rame uz rame i mnogim klasicima koji su jasnim jezikom zalazili u sfere koje pokrivaju ljudsku prirodu, strahove i sva psihološka stanja koja formiraju čoveka kao autentičnu životinju.“

 

            Izuzetno me raduje i fidbek od dr Ljiljane Pešikan-Ljuštanović, retkog domaćeg stručnjaka za književnost, naročito domaću, a da se do sada dubinski bavila fantastikom i hororom. Za sada su njeni komentari bili upućeni samo meni, ali s njenim dopuštenjem citiraću ovde nekoliko dragih delova, dok sačekamo da u javnosti sroči nešto više…

„Hronotop je fascinantan, zlo i užas deluju kao crnohumorna protivteža banalnosti.“

„Ovo je na samom početku dobro pisano. Uvlači. Devedesete su u hororu našle primeren žanr.“

„Ovo je, koliko god to nezgrapno zvučalo, visoko relevantan horor. Pravi žanr 90-tih. Okrutno, ali duboko ljudski.“

„Možda sam izvitoperena, ali ovo i nije radikalnost radi radikalnosti, već senzibilna, razboljena reakcija na realni užas sveta.“

„Zamisao zapleta, koliko je zasad slutim, je moćna. Zlo iskonsko, izmaknuto iz domena moralnog.“

„Prokletije – Vragobije su genijalni prostor za horor. Čak mi ni krvoprolića ne smetaju. Jovan je izvanredan fokalizator, Mladen kompleksan lik, a epizoda s Njomzom izvanredna.“

 

Toliko za sada.

Malo li je?

 

PROKLETIJE i dalje možete naručiti od mene po ceni od 900 din + ptt, na mejl dogstar666 at yahoo dot com.

Ko ne želi da dolazi u dodir sa mnom, kome ne treba moja posveta itsl, a hoće ovu knjigu, može je kupiti u knjižarama DARKWOOD, naživo (možda im je zaostao i koji moj NAŽIVO i KULT?) i u onlajn Knjižari Roman (gde se mogu kupiti i NAŽIVO i KULT GULA).