izabrana dela

izabrana dela

среда, 28. јул 2021.

GROSSMANN 2021: GERI ŠERMAN (Slikoviti izveštaj, 1. deo)

 

Upravo je završeno jedno od najjačih izdanja Grossmanna, najboljeg regionalnog festivala fantastike, horora i vina, u Ljutomeru, Slovenija. 

Stari čitaoci ovog bloga znaju dobro za ovaj festival jer pisao sam i dugačke i iscrpne izveštaje sa njega – kako o filmovima, tako i zgodama i nezgodama oko njih. Pretraga na Guglu savršeno radi, pa ko želi, nek se podseti ili nek pronađe i čita premijerno sad.

Ovog puta neću mnogo da tupim, odnosno pišem: slovima ću samo zabeležiti neke crtice i impresije, dok ću se za sve ostalo poslužiti obilatim slikama koje sam načinio prošle nedelje.

Tačnije rečeno, bar 90% donjih slika načinio sam ja – osim nekolicine onih na kojima se i ja vidim (a nisu selfiji): njih su načinili zvanični Grosmanovi fotografi i fotografkinje (Tina & co.), kojima sam zahvalan.

Najvažnija stvar oko svakog Grosmana, pitanje svih pitanja i glavna motivacija za moj odlazak tamo jeste: ko su (glavni) gosti festivala?

Prošle godine zbog korone nije bilo nikoga sa strane, čak ni iz Hrvatske i Srbije, a kamoli iz beloga sveta, ali je zato to ove godine bilo nadoknađeno, jer došla su čak dva velika i značajna imena!

Pre svega, meni lično veoma željno očekivani Gary Sherman, reditelj jednog od beskrajno mi dragih horora 1980-ih, DEAD & BURIED (a nije za potcenjivanje ni njegov debi, DEATH LINE aka RAW MEAT).

Zatim, bio je tu i kralj exploatacije, William Lustig (MANIAC, MANIAC COP 1 & 2), za čijim filmovima ne otkidam baš toliko, ali respektujem ih i volim na neki način.

Bio sam pred put u ogromnim gužvama oko slanja PROKLETIJA pretplatnicima i u drugim obavezama, pa sam pred polazak jedva nekako stigao da se podsetim Gerijevih filmova.

Pored Gerija je Severin Fiala, austrijski horordžija

Evo kratkog mog osvrta na njegovu nažalost skromnu filmografiju (bar što se tiče dugometr. igranih filmova).

DEATH LINE: Zanimljiv koncept, veoma vredan film u pogledu svojih ambicija da pruži društvenu kritiku unutar, za svoje vreme, neuobičajeno eksplicitnog splatera, ali ne bih rekao da je toliko uspeo u tome koliko će vam većina kritika na netu, a i šire, reći. Pre svega, dvoje glavnih likova (student i cura) su mlaki, mlitavi, antipatični. 

Zatim, što je još gore, scene sa policijskom istragom su preduge i repetitivne: u prvih pola sata uglavnom se prepričava ono što smo već videli ili što su likovi već ranije kazali, a komične idiosinkrazije Donalda Plezensa, koji igra polic. inspektora, nisu mi bile baš toliko zabavne da bi iskupile teret minutaže tih scena, koje filmu premalo doprinose. S druge strane, kad nakon pola sata blebetanja dođe red na šokantno niotkuda uvedenu, spektakularno zamišljenu i izvedenu scenu u jednom neprekinutom kadru, u trajanju od 8 minuta, ovaj FLAT LINE naglo oživi, drmne se iz čamotinje, i postane mnogo zanimljiviji – mada, nakon te scene, i dalje ne dosegne puni vrh svojih ogromnih potencijala… Iako koketira sa simpatijom za monstruma, film zadržava dozu distance od svega i svih, što proizvodi blago otuđujući učinak... Od mene: mlaka trojka (3-).

DEAD & BURIED: Apsolutno predivan atmosferičan komad horor nadrealizma, kao najbolja epizoda ZONE SUMRAKA razvučena (smisleno) na filmsko trajanje, i obogaćena nekim, za tu seriju netipično explicitnim, krvavim scenama. 

Budući da, uz rečene kvalitete, poseduje i snažan egzistencijalni naboj, te suptilno nenametljiv podtekst društvene kritike, kao i neodoljivo unikatan zločesti crni humor od najlepše sorte, nije nikakvo čudo da je upravo ovaj film poslužio kao temelj za jednu od najnadahnutijih, jedako memorabilnih metafilmskih reinterpretacija u okviru DILAN DOG serijala – konkretno, za preljepu epizodu ZONA SUMRAKA i za njene brojne nastavke i varijacije. Od mene: 4-

VICE SQUAD: Dobro snimljen triler (od strane Kjubrikovog DP-a, Džona Alkota!) koji, istina, naslovom i početkom ukazuje na drugi žanr i pravac – naime, krene kao gritty police procedural + drama, a onda se, srećom ubrzo, razvije u psiho-triler na ivici horora, kad psihotični makro Ramrod (Vings Hauzer) zapne po svaku cenu da se osveti jednoj kuravi koja mu se zamerila time što ga je umalo dala uhititi. Od mene: mlaka trojka (3-).

WANTED: DEAD OR ALIVE: Jedva natprosečan akcioni triler, sa rutinskim klišeima o arapskim teroristima (u to vreme, sredinom 1980-ih, oni su Holivudu bili „Dežurni Srbi“), donekle oplemenjen glavnom ulogom Rutgera Hauera, iako, ako ćemo pravo, njegova gluma u tom filmu više je „greatest hits“ njegovog manirizma iz drugih mu filmova tog doba negoli što je nov i svež lik izgrađen baš za ovaj film. Ipak, to je bilo Hauerovo zlatno doba, zlatna dekada, pa je i njegov relativno autopilotski rad još uvek zabavan za gledanje. Ipak, 2+/3-

POLTERGEIST III: Geri se ovde maximalno zabavljao čitavim nizom zaista interesantnih vizuelnih trikova, pretežno rađenih „u kameri“, na setu, bez oslanjanja na vizuelno-kompjuterske efekte, i posmatran formalistički, on nudi neke WOW scene (nažalost, Gerijevo predavanje o tim efektima obavljeno je u predsoblju festivala, u Ormožu, kad većina gostiju nije ni bila prisutna!) – ali nedovoljno je to da iskupi užasno glup scenario i previše transfera blama zbog stvari koje se tu (krindž krindž) govore, a još više zbog stvari koje se (krindž krindž) rade… Ocena: (Je)DVA.

Geri se, inače, pokazao kao vanredno toplo i humano ljudsko biće blagog i tihog glasa s kojim je bilo milina razgovarati, kako u ćaskanjima na ručku i večernjim zezanjima u letnjoj bašti lokalne gostionice, tako i tokom javnog razgovora, na ljutomerskom trgu, koji sam sa velikim zadovoljstvom vodio sa njim.

Zahvaljujući hronično i poslovično neorganizovanim organizatorima, taj razgovor je kasnio čitavih pola sata, iako smo i Geri i ja bili spremni, i na vreme prisutni.

Na samom početku tog javnog intervjua ja sam se zahvalio Marcelu Štefančiču JR, vodećem (?) slovenačkom filmskom kritičaru, na tome što je odjebao šefa festivala, Tomaža, koji je njega preferirao kao voditelja ovog razgovora, zbog čega je meni, u poslednji čas, pripala čast+obaveza+dužnost da mu izigravam zamenika, o čemu sam bio obavešten, tipično za Grosman, onda kada sam već bio krenuo na put – tačnije, na rajačkom starom groblju stajao sam kad mi je javljeno da, eto, imam Juniorove cipele ispuniti, i to smesta, u zadnji čas, par dana uoči razgovora. Zato sam WANTED gledao kod jednog druga u Negotinu, a SQUAD kod domaćina u Beogradu dan potom, tik pred polazak u Sloveniju...

Naravno da sam povereni posao, kao i svih godina do sada, obavio uspešno: ali, zbog kašnjenja s početkom Master klasa, i zbog moje želje da razgovor s Gerijem bude što sadržajniji, priča se razvila duže nego što je mogla i smela, pa smo pred kraj – tj. nakon oko 75 minuta razgovora – od strane dezorganizatora upozoreni da to malo zbrzamo i prekinemo, iako je bilo vidno da i Geri uživa i da publika hoće još.

Da sam imao još 20-ak minuta bilo bi to sasvim zaokruženo i idealno, ali i ovako kako jeste ja sam zadovoljan, a on još i više, što imam i napismeno: vidi sliku.

Moj odavno nabavljeni poster i moj odavno kupljeni special DVD

Naravno da organizator to nije snimao, kao nijedan javni razgovor s ijednim gostom do sada, ali naravno da jesam ja, na mom diktafonu, pa će se transkript i prevod toga naći, pre ili kasnije, ovde ili onde. Verovatno prvo u FILAŽU…

Od stvari koje mi je rekao off the record, napomenuću to da je Geri uspeo da naljuti Dena O’Benona time što je iz scenarija za DEAD & BURIED izbacio više stranica na kojima se naširoko objašnjava kako je tačno doktor oživljavao mrtve, a što je imalo neke veze sa Lavkraftovštinom (doktor je, kako se u filmu čuje, došao iz Providensa). 

Prgavi Den zbog toga nijednom nije svratio na snimanje i ostao je drkadžija po tom pitanju i docnije, pokoj mu napaćenoj, egomanijačkoj i nezgodnoj duši. Takođe mu je, kaže Geri, smetao crni humor u scenariju, a naročito oko starog doce – to uopšte nije kapirao…

Inače, Geri nije znao za DILAN DOG varijaciju svog filma, prijatno se iznenadio, a Grosmanovci su mu obećali da mu nabave i pošalju tu epizodu.

Posebna poslastica bila je sledeća: naime, Geri ima u filmografiji nešto što se zove 39: A FILM BY CAROLL McKANE. Malo toga se zna o njemu, sem da je o serijskom ubici koji sa više kamera snima svoje zločine, i da sem par prikazivanja po festivalima, nikad nigde nije pušten narodu, iako je nastao još pre 15 godina.

Kopkali su me razlozi za to, a naročito kad mi je Geri, za ručkom, tet-a-tet pričao da je glavni razlog tome to što je, navodno, preterao sa uznemirujućim tonom, da je to film koji publiku ostavlja bez reči, šokira i udara na nezgodna mesta itsl.

Srećom, nije ga mnogo trebalo ubeđivati da se upriliči spec. projekcija, samo za odabrane goste festivala, ali i oko toga je bilo tehničkih problema (njegov Mac nije mogao da se poveže s projektorom koji je bio slobodan) i uz malo saspensa i povuci-potegni, oće-biti/neće biti, na kraju smo taj film odgledali, desetak nas, u jednom mračnom potkrovlju, na velikom TV-u.

Sad, imajući u vidu neoficijelnu i polutajnu prirodu te projekcije, nisam baš siguran da li i koliko smem da otkrivam. Reći ću samo ovo: film vredi pogledati, ali bez preteranih očekivanja. Možda će uskoro najzad biti dostupan i široj publici, jer ima interesovanja da se izda na blu reju. Ako se to desi, dajte mu šansu. 

Da sumiram: gledano kroz brojke i ocene, stiče se utisak da su ovo sve neki srednje-slabi filmovi, pa zato moram da naglasim: nakon što sam ih sve odgledao u malom razmaku, mogu reći i potpisati da se u svima njima vidi, negde više, negde manje, jedan izuzetno talentovan i nekonvencionalan reditelj, formalno potkovan, majstor zanata i pripovedanja slikom, koji je, u trenucima nadahnuća izvodio čuda, koji je i sa problematičnim scenarijima proizvodio vredne učinke, a onda kad je imao u rukama odličan tekst, kao u DEAD & BURIED, umeo je da dosegne i do skoro remek-dela. Nije slučajno Gerija hvalio veliki kritičar Robin Wood, niti je slučajno on nadahnjivao i na omaže inspirisao ljude u rasponu od Giljerma del Tora preko Edgara Rajta do Ticijana Sklavija. Bila mi je čast i zadovoljstvo što sam ga upoznao, razgovarao s njim, družio se, šalio, i posvete na poster i DVD dragog mi filma dobio. A posle svega toga još više me intrigiraju najave njegovih novih projekata - jer Geri nije još u penziji, i nadam se da ćemo vrlo uskoro čuti i zvaničnu obznanu vezanu za njegovu predstojeću horor TV seriju...

"Čuj, Tomaž, nije ti loš onaj Srbin koji me je propitivao - za nekoga ko je upao sa klupe za rezervne igrače..."

 

---NASTAVIĆU SE---

Нема коментара:

Постави коментар