**(*)
2+
u sklopu priprema za moje predstojeće predavanje o barkeru na filmu (dom omladine, 13.06. u 19h), naterah se najzad da pogledam ovaj njegov made-for-TV uradak koji mi već 2 godine čuči na disku. nije to nimalo obećavalo još onda, i sad kad ga pogledah, to ispade tek malkice gledljivije nego što sam se bojao. a možda je stvar samo u tome što sam mu prišao sa drastično sniženim očekivanjima?
ovo čudo je zasnovano na serijalu stripova koje je barker začeo 1993. ali nisu najbolje prošli i ubrzo su ugašeni, a po svom osnovnom konceptu (gl. junak ima 'anđela' u glavi koji mu se povremeno obraća) pomalo se naslanjao na PREACHERA. e, sad, film-verzija rađena za sci-fi channel zadržava samo ime iz stripova, i osnovni koncept poigravanja kvazi-religioznom tematikom kao izgovor za uobičajena barkeroidna zezanja sa sexom i smrću na originalne, perverzne načine. na žalost, perverzije su ovde samo začin, ali glavno jelo je poprilično ustajalo, bajato, i nikakvo overdoziranje začinima ne može da od bajate viršle napravi domaću dimljenu kobas'cu!
stvari kreću 1815. u jednom samostanu u kome monasi izgledaju kao da su zakoračili iz nekog gay soft-porn hororčića davida de coteaua. dobro, znam ja da ti monasi ne sede po ceo dan u ćelijama i mole se bogu, valjda malo i okopavaju te bašte okolo i rade poneki fizički posao, ali nabildovani, zategnuti mišići na njima su zaista – smešni! naročito kada već u prvoj sceni vidimo našeg gl. junaka kako razgaćen leži u travi i posmatra sisatu pralju na reci. saint sinner, indeed! barker je oduvek pokazivao jasnu sklonost ka hunky (krupnim, mišićavim, glavatim, koščatim…) muškarcima: pogledajte samo frenka (iz HELLRAISERA), ili onog antitalenta krejga šefera u NIGHTBREEDU, ili pak onu polutku bez trunke harizme koja igra harija d'amura (sic!) u LORD OF ILLUSIONS! po tom principu je i ovde odabran glumac – izgled, a ne talenat…
anyway, on ukrade ključeve od svog kenobita i uđe u zabranjenu prostoriju samostana u kojoj se čuvaju – naravno, zabranjene stvari. u tom kabinetu čuda, u kome monasi čuvaju čak i vremeplov (bukvalno!), on nalazi čudno izvajanu (?) loptu od bjelokosti (lament konfiguracija, anyone?) koja se na dodir i uz pomoć malo krvi njegovog kenobita – rasklopi u dve isprepletene full-sized sukube koje, dok si reko 'imokalatine sestre', skoče u vremeplov i odjezde pravo u – rano XXI stoljeće, u ameriku, i počnu da isisivaju energiju i život iz napaljenih muškaraca. iako nam se u dijalogu kaže da su te sisačice u stanju da unište čitave gradove, kako nam ih film prikazuje, one baš i ne deluju kao naročita opasnost na globalnom planu: sa svojim tete-a-tete modusom operandi, trebale bi im decenije da postignu učinak koji jedna svinjska kuga izvede za par meseci. ipak, naše popče mora da se i samo baci u vremeplov (koji izgleda kao spoj stargate-portala i kičasto-šarenog ruleta) i putem specijalnog noža sredi ove kurveštije pre nego što očiste ameriku od pornićara i kurvopotrošača.
to što usledi je klasična situacija u kojoj nema mnogo vremena za popa čak ni da se načudi napretku tehnologije i ljudskih odnosa tokom dva veka koja su promakla – recimo, ama baš nimalo se ne iznenadi kad ga uapsi i njegov slučaj krene da istražuje crna policajka! ja sve nekako mislim da bi neko ko je do juče živeo u robovlasničkoj americi ranog XIX veka bio bar malo začuđen time da ga apsi žena (!), pa još crna (!!!) – možda joj ne bi baš reko 'e, ajd idi negde i beri pamuk, sviraj u bendžo i doji svoj nakot', ali, bar bi je čudno pogledao. međutim, ne, svi se ovde smesta naviknu i na afalt, i na luna parkove, i na televiziju i automobile… a naročito naše sukube, koje su zapravo najzabavniji likovi filma (naročito jedna koja ima napadno goth image): one muškarce sisaju kroz nešto nalik pupčanoj vrpci i od svojih žrtava prave gomile čovekoidnih blobova.
popče mora da dokaže svoju nevinost pajkanima koji ga uapse na mestu jednog od tih sukuba-sisanja, pajkanka koja je izgubila veru nakon smrti oca nalazi je opet zahvaljujući demonima (ehhh, da, neću da se ponavljam; po 333ći put vidimo tu situaciju…), a zahvaljujući svom how-convenient nožu koji kao kompas pokazuje u kom pravcu se kriju sisačice, hunky monk bez većih skretanja pronađe i manje-više sredi ove dve, od kojih jedna ničim izazvano zatrudni i 'rodi' nekakvo monstrum-žgepče, for the hell of it, eto, da ne zaboravimo da je ovo po barkeru rađeno, i da tu negde obavezno mora da ima (re)birth imagery.
sve je to uslikano solidno, ali nenadahnuto, kao za TV; muzika je izrazito praznjikava, gluma slaba, scenario je gomila klišea oživljena tek mestimičnim barkerizmima (donekle razvodnjenim made-for-cable cenzurom i konvencionalizacijom), ali ritam je podnošljiv, film ne smara i umereno je zabavan i gledljiv, a patrik tatopulos je pristojno mada ne previše upečatljivo odtezgario efekte maske i kreature. može se ovo pogledati, ali čak i nivo slabijih barkerovih filmova (LORD… i …BREED) je za ovo – nedostižan pojam, i najbliža referentna tačka bili bi pozniji, direct-to-DVD nastavci HELLRAISER sage.
