Inicirao
sam i napisao veliki temat o Lavkraftu u magazinu RUE MORGUE. Možete ga
naći u aktuelnom, novembarskom 161. broju najboljeg svetskog horor magazina.
Lavkraft se ovih dana nalazi usred kontroverze oko kukavičkog uklanjanja
njegovog lika sa Svetske nagrade za fantastiku (više o toj kontroverzi pisao
sam OVDE),
ali povod za ovaj temat zapravo je obeležavanje 125 godina od njegovog rođenja. Zgodno se poklopilo da ovaj broj
izađe baš ovog meseca, jer njegov sadržaj bolje nego bilo kakve klevete i
podmetanja govori o VEČNOSTI i trajnoj
vrednosti ovog pisca. I to ne kazujem samo ja, nego i pisci, kritičari,
urednici i proučavaoci svetskog ranga koje sam intervjuisao ovom prilikom.
Šta
ima u ovom broju?
Pre
svega, tu je članak pod naslovom „THE
GREATEST OLD ONE”. U njemu, pored mog uvodnog slova, možete čitati pametne
reči o Lavkraftu koje su mi imali reći: pisci Thomas Ligotti, Simon Strantzas, Charles Stross i Brian Hodge, te stručnjaci, proučavaoci i priređivači S. T. Joshi, Stephen Jones i Jeffrey
Weinstock.
Oni
odgovaraju na sledeća moja pitanja:
-From
yur perspective, why is Lovecraft important?
-What
do you feel is a quintessential Lovecraft story, or even Lovecraftian moment in
one of his tales, and why?
-Why
is he more popular now than ever before?
-Who
are some of the key people keeping the Lovecraftian universe alive?
-Why
do so many writers want to expand on his mythology?
Ali
to nije sve: tu je i moj članak „BEYOND
THE WALL OF MEN“: Female voices, silent in Lovecraft’s tales, are
resurrected to rewrite the old gent’s world. Dakle, bavim se temom
prisustva/odsustva ženskih likova u HPL delima, i time kako HPL izgleda iz
ženskog ugla. Povod su mi dve nove antologije u kojima žene-pisci obrađuju
lavkraftovske teme: Dreams from the Witch House: Female Voices of Lovecraftian Horror
i She
Walks in Shadows. Moje sagovornice u ovom članku su urednice Ellen Datlow i Silvia Moreno-Garcia, te spisateljica Gemma Files. Njih sam pitao kako iz ženskog (neeuklidskog) ugla
izgleda Lavkraftov svet u kojem je žena portal ka demonskom.
A ni
to nije sve: jer tu je i moj članak o nesvodivosti Lavkrafta u filmski medijum,
bar za sada. Zove se „FILMING THE
UNNAMABLE“: we ask director Richard
Stanley and H.P. Lovecraft Film Festival organizer Brian Callahan why it’s so tough to bring Lovecraft to the big
screen. Sve ukupno, sedam velikih strana nakrcanih lavkraftovskim biserima.
Ali
ne – ni to nije sve! Jer u istom broju, u rubrici za prikaze knjiga, možete
naći čak dve moje kritike lavkraftovskih knjiga. Jedna je antologija Cthulhu
Fhtagn (ed. Ross Lockhart), sasvim solidna, a druga
je studija The Rise, Fall, and Rise of
the Cthulhu Mythos by S. T.
Joshi, odlična, uz par ograda... To zauzima skoro celu jednu stranu.
Međutim,
ima još! U ovom broju je i moj prikaz nemačkog filma Die Farbe koji je, pod
engleskim naslovom The Color Out of Space, nedavno izašao na Blu Reju. O njemu sam
još odavno pisao, recimo, ovde.
No,
ako mislite da je to sve od Lavkraftijane u ovom broju, varate se! Tu je,
recimo, nadahnuti uvodnik NOTE FROM UNDERGROUND: „The craft of Lovecraft“ u
kojem glavni urednik magazina RUE MORGUE, Dave Alexander, vrlo lepo piše o
HPL-u. Između ostalog, kaže: „cosmic horror might be the antidote to the
selfie-stick”!
Ni to
nije sve: u osvrtu na horore premijerno prikazane na Toronto Film Festivalu je
i 1/3 strane posvećena nečemu što se zove PORTAL TO HELL; to je poslednji film
Rodija Pajpera koji se u njemu rve sa pipcima.
Ima
još! U rubrici LAST RITES, Last Chance Lance pokriva tri HPL-ovska filma: THE
FESTIVAL, THE THING ON THE DOORSTEP i CALL GIRL OF CTHULHU.
Najzad,
rubrika THE FRIGHT GALLERY posvećena je ilustratorima HPL-ovskih vizija,
troje njih ukupno: Nick Guckner, Michael Bukowski i Liv Rainey Smith.
Sve u
svemu, ima ovde tuce stranica posvećenih ovom velikanu horora, i radujem se i
ponosan sam što sam bio u prilici da iniciram ovaj temat, i sve što se iz njega
razvilo, a što sveukupno ubedljivo svedoči o večitoj vrednosti i
inspirativnosti i, nažalost, aktuelnosti Lavkraftove horor proze.
