ROBOCOP (1987) by BOB

            U okviru akcije "Dobrosav glumi filmskog kritičara" ovde na blogu sam već prikazao nekoliko rivjua koje je nakucalo poznato spadalo, crtač i još koješta – Dobrosav Bob Živković, poznat kao najbolje nešto što je stiglo iz Pirota još od čuvenih "Tigrovih" gumenjaka! Njegove rivjue SF i horor filmova, izvorno objavljivane u magazinu ALEF, možete sada exkluzivno čitati OVDE.

            A sad je kucnuo čas da vidimo šta je dobri Bob pre četvrt veka (pa i malo jače...) napisao o nedostižnom remek-delu Pola Verhovena (iliti Ferhufena) koje se odavno okitilo najprestižnijim nagradama kao što su "Ghoul's *****", "Ghoul's Seal of Approval" i "Ghoul's Top-20 Ever"! Dakle, ukratko, eve ga ROBOBKAP!

KNJIGA DA PUKNEŠ OD MONSTRUMA – Bob Živković i Zoran Penevski

             Ovoj knjizi ne treba prikaz: dovoljna je obznana da postoji. Ko zna šta valja – znaće, a ko ne zna – neznaće!

            Šta je ovo? Podnaslov kaže: "Prva duhovita zbirka strašnih viceva". Jeste. Vicevi o čudovištima i srodnim čudima, podeljeni u sledeće kategorije: Duhovi, Vampiri, Vukodlaci, Veštice i Monstrumi (razni, uključujući Ktulua). 

            Dakle, horor vicevi. Za decu. Ovo valja naglasiti, da ne očekujete ovde neke bezobrazne, gnusne, morbidne šale. Istina, neizbežno je, s ovim junacima, očekivati (i dobiti) crni humor, ali takav koji je prilagođen uzrastu 5-10 godina. (Npr. "Zašto su otpustili vampira iz bolnice? – Uhvatili su ga kako pije na poslu!" A na slici, vampir se naliva iz kese za transfuziju...)

            Da li to znači da je ovo knjiga samo za decu? U principu, ovo je knjiga za SVE, uključujući i tzv. odrasle – tj. za sve one koji nisu ubili, ugušili, zgnjavili dete u sebi. 

            Bob, očito, nije. Njegove komične horor ilustracije glavni su razlog da ovu knjigu u svoju biblioteku smesti SVAKA osoba od ukusa, nevezano za stepen odraslosti i horor-naklonosti. Odraslima neki od ovih viceva (koje je sakupio i obradio istaknuti domaći pregalac /uglavnom kao scenarista/ na polju vizuelnog horora i groteske, Zoran Penevski) neće biti preterano duhoviti – ali zato genijalni, nadahnuti Bobovi crteži sigurno hoće!

            Zato i kažem: ovoj knjizi ne treba prikaz. Šta tu ima da se analizira, filozofira, secira...? Dovoljno je reći: 70 strana sa 70 horor karikatura u punom koloru by Bob. Pametnima – dovoljno.

 

            Lepo je što kroz većinu ovih šala provejava naklonost prema "čudovištima": često su ljudi (i deca) ovde prikazani kao veća čudovišta. Lepo je to videti u kontekstu zemlje u kojoj osnovno- i srednjoškolci u anketama ispoljavaju zabrinjavajuće-deprimirajuće doze netolerancije prema svakom obliku različitosti. Knjiga DA PUKNEŠ OD MONSTRUMA, dakle, ima i vaspitnu dimenziju. Baš lepo. Ghoul approves!

            Takođe, još lepše je to što Bob ovom knjigom uliva mladim naraštajima ljubav prema hororu, i tako ih priprema za Kult Ghoula. Prvo trava – onda strava. Prvo Bob, onda Ghoul. Hihihihiiii...

            Dakle, deco: KNJIGU U ŠAKE!!!

            PS: U ovom postu korišćene su Bobove ilustracije iz knjige DA PUKNEŠ OD MONSTRUMA, kao i neke rađene za POLITIKIN ZABAVNIK, gde ovaj umetnik svake nedelje, već decenijama, radi na vaspitanju mladih naraštaja.

            PPS: A na kraju, da se pohvalim: ovako izgleda crtež-posveta na mom primerku ove knjige, gde Bob izražava svoju (dvostruko nepotrebnu!) bojazan prema tome kako će Ghoul tretirati njegovo čedo:

PREDATOR (1987) by Bob Živković

            U okviru akcije razotkrivanja mračne prošlosti Boba Živkovića (poznatog pod nezvaničnom, ali Ghoul-approved titulom Najbolji Živi Srpski Ilustrator) nastavljamo sa ogoljavanjem njegovih mladalačkih pokušaja da se bavi jednom od najnezahvalnijih delatnosti u univerzumu – filmskom kritikom!

            Istina, donji tekstovi su manje kritike a više najave, reklo bi se zasnovane na inostranim časopisima (retkim, i masama nedostupnim u vreme kada je ovo objavljeno u magazinu ALEF, krajem 1980-ih). U ova dva napisa, o filmovima PREDATOR i LEGENDA, nažalost, ima malo manje Bobove trejd-mark vrcavosti i zajebanstva nego što smo navikli (za bolje primere videti ranija izdanja u ovoj rubrici, pod tagom BOB), ali to su još uvek sasvim OK tekstovi o odličnim filmovima, vredni da ih se i danas podsetimo...

 

 

THE LOST BOYS (1987) by Bob Živković

             U okviru akcije "BOB kao filmski kritičar" otkrivam javnosti njegove grehe iz mladosti, pre nego što je postao superstar, tj. dok je još čamio u SF-getu zvanom Boban (ko zna – znaće...).

            Do sada sam ovde plasirao njegove afirmativne, oduševljene prikaze filmova EVIL DEAD II i ALIENS i HELLRAISER. Za slučaj da se neko prevario pa pomislio da je Bob uvek bio sladak, fin i oduševljen baš svime – varate se! Evo njegovog naličja: The Dark Side of Bob – pljuvačina po filmu THE LOST BOYS!

            Iskren da budem, iz današnje perspektive čini mi se da je Boba malko ponela emocija ili potreba za zajebancijom pa se ostrvio na film koji ipak nije ni blizu tako loš kako iz donjega zvuči, ali... s druge strane, mogu da razumem njegov sentiment. U svakom slučaju, sećam se koliki mi je šok bio kada sam po prvi put ovo čitao u ALEFU pre četvrt veka (!!!) – pre interneta, pre blogova, pre nego što je baš svako postao kritičar... i mislio: "Jebote, zar se ovo sme? Ovo je neko (Boban!) pustio da se objavi? Zar se i ovako mogu pisati filmske kritike?!" 

Od tog oštećenja do danas se nisam oporavio: ako vam nekad zasmeta neka moja "pljuvačina" ovde na blogu, znajte: pored ostalih, i Bob je za to kriv!!!

            Evo zašto:

 

            A evo i jednog dodatka – jer sa Ghoulom uvek dobijate VIŠE! – jer, kad smo već kod Bobovog iživljavanja nad nedužnim filmovima, evo i jednog sasvim prigodno zabavnog napisa o minornom Kopolinom filmčetu PEGI SJU SE UDALA. 

Film možda ne vredi gledati, ali ovaj tekst o njemu svakako vredi pročitati!

EVIL DEAD II (1987) by Bob Živković

            Na ovom blogu se već puno pisalo o prva dva (odlična) dela EVIL DEAD trilogije. O trećem - ARMY OF DARKNESS -  nije, niti će; nisam njegov ljubitelj, a ni nedavna repriza nije poljuljala moje davnašnje nedopadanje prema njemu.

            Dakle, imate ovde moje kritike (klikni na naslov pa čitaj): original, THE EVIL DEAD (1982), nastavak/reimaginacija, EVIL DEAD II (1987), lavkraftovsko-nekronomikonske veze, THE EVIL DEAD NECRONOMICON, knjiga o prvom filmu, THE EVIL DEAD – Kate Egan, i najzad – nedavni promašeni "rimejk", EVIL DEAD Remake (2013).

            Pošto sam rekao šta sam imao o prva dva Raimijeva splatera, kucnuo je čas da sada i ovde ekskluzivno razotkrijem još jedan tipično napaljujuće entuzijastični tekst Boba Živkovića, ovde u manje poznatoj ulozi filmskog kritičara. Tekst o "Zloj smrti 2" (sic) objavljen je u magazinu ALEF 1988. godine. Klikni da ga vidiš čitkog.

            Inače, u tekstu Bob pominje nekakvog Kojčinskog. Nemam pojma ko bi to mogao da bude. Citat na koji Bob aludira potiče iz romana THE TENANT Rolanda Topora, a prenet je i u izuzetnoj filmskoj adaptaciji Romana Polanskog. Lik kojega Polanski tu igra zove se Trelkovski. Znači: Topor, Polanski, Trelkovski. Nema nikakvog Kojčinskog. A evo i te genijalne deonice (u romanu je nešto duža):

"Tell me... At what precise moment... does an individual stop being who he thinks he is? Cut off my arm. I say, “Me and my arm." You cut off my other arm. I say, “Me and my two arms." You… take out .. take out my stomach, my kidneys, assuming that were possible … and I say, “Me and my intestines." Follow me? And now, if you cut off my head… would I say, “Me and my head" or “Me and my body"? What right has my head to call itself me? What right?"

HELLRAISER (1987) by Bob Živković

Na blogu sam prošle godine započeo omaž likovnom umetniku, Bobu Živkoviću, kroz izbor njegovih fanta-horor ilustracija rađenih za ALEF, a zatim i kroz neke njegove bezobraznije radove. Zatim sam otpočeo sa razotkrivanjem manje znanih njegovih mladalačkih aktivnosti – iz vremena kada je, krajem 1980-ih, ne samo ilustrovao SF magazin ALEF, nego u njemu čak glumio i filmskog kritičara! Njegov rivju filma ALIENS već se nalazi ovde, a evo njegove ilustracije za koricu prvog broja ALEFA:

             Ako ćemo pravo, Bob se u toj ulozi snalazio s promenjivim uspehom: bilo je tu i lupetanja, i promašaja, i preterivanja (mnogo preterivanja!) i mestimične lenjosti i ni u čemu utemeljenog bezobrazluka – kao, recimo u ovom olakom, mrzovoljnom i prilično besmislenom otpisivanju svekolike neameričke produkcije, gde se u istom potezu u kantu za đubre odbacuju i klasici i trešeri i dokazani autori, samo zato što su Italijani, Španci ili Kinezi, a ne Holivuđani! Evo, dakle, kako Bob komentariše filmove prikazane na (danas pokojnom, a nekad slavnom) festivalu fanta-horor filma u francuskom gradu Avorijazu:

            Ipak, ovakvi propusti su maleni u svetlu kvaliteta Bobovih tekstova koji nisu ni pretendovali da budu "ozbiljne" filmske kritike. Meni su, u to vreme, pre četvrt veka, njegovi rivjui bili značajan dah svežine – moj prvi susret sa drugačijim načinom pisanja o filmu: oštro, ljuto, strastveno, podsmešljivo, cinično... Ja sam južnjak, isto kao i naš dobri Dobrosav (koji je, podsećam, rodom Piroćanac!) i stoga pre svega emotivac. Dakle, ako nemaš emociju i stav, nemaš ništa. U njegovim tekstovima najviše mi je imponovala upravo autentična emocija: najbolji među njima bili su oni u kojima je Bob ili bio oduševljen, pa svršavao po filmu koji mu se strašno dopao, ili oni gde je bljuvao i pljuvao i kenjao najstrašnije po filmovima koje je smatrao promašenim budalaštinama (i gore od toga)!

            Evo, ovom prilikom, jednog od najuticajnijih Bobovih tekstova, barem za mene lično. Ovaj rivju dole bio je moj prvi susret sa imenom i delom Klajva Barkera. Bob je ovim kratkim tekstom uspeo da me apsolutno napali i na KNJIGE KRVI i na njihovog autora, a naročito na njegov tada predstojeći film HELREJZER. Evo kako:

            Videvši ovaj Bobov tekst, i druge njemu slične, smesta sam pomislio: hej, voleo bih i ja ovo da radim! Do tada sam znao samo za suvoparne, opisne i blago kritičke kritike; Bob je bio prvi koji mi je pokazao da to sve može i sočnije i zabavnije. Ostatak je istorija - i mada još nije dospeo na History Channel... evo ga, donekle, na ovom blogu.

             Inače, nekoliko godina posle pisanja gornjeg rivjua, Bob je bio u prilici da ilustruje Barkera: prvo je to bilo na korici Košmarevog izdanja KABALA, a zatim je uradio i IV, V i VI  KNJIGU KRVI (za prve tri izdavač, Znak Sagite, kretenski je odabrao inferiorne inostrane radove i moronski neadekvatnu čistu plavu farbu za pozadinu)! Uporediti to sa jednostavnom genijalnošću Bobovih radova:

         Velika je šteta što doktor Zoća nije angažovao Boba da mu ukrasi korice za UTKANI SVET, VELIKU I TAJNU PREDSTAVU i EVERVIL - ali ta notorna škrtica je radije za dž. upotrebila takođe inferiorne, bezveznjačke američke korice (OK, ona za UTKANI SVET još i nije loša; ove druge dve su bledilo i ništavilo) nego da plati domaćeg autora. Ali, to je neka druga priča...

ALIENS (1986) by Bob Živković

            Na blogu sam nedavno postavio mali omaž likovnom umetniku, Bobu Živkoviću, kroz izbor njegovih fanta-horor ilustracija rađenih za ALEF, a zatim i kroz neke njegove bezobraznije radove.

            Ono što je manje poznato, možda i među njegovim zagriženijim fanovima (neupućenim, ili površno upućenim u fantastiku) jeste da je Bob jedno kraće vreme pisao i objavljivao nešto nalik filmskoj kritici, i to za isti taj već pominjani magazin ALEF. Nisu to, naravno, bili tekstovi sa ambicijom da pariraju "ozbiljnim" kritičarima tog vremena, ali neki od njih bili su zaista nadahnuti, vrcavi i zabavni kako se od Boba može očekivati.  

Pojedini među njima bili su veoma značajni u mom životu i imali su izvesnog uticaja na profilisanje mog ukusa, ne samo u smislu odabira filmova, nego još i više u smislu otelovljenja ideala opuštenog, nesmaračkog, zabavnog, sočnog izraza – u vreme kada još nisam imao ni najmanje pretenzije da jednog dana i sam pišem o horor filmovima. Zapravo, ako sam uopšte imao nekakve uzore, a naročito za svoje opuštenije i bezobraznije pisanje na blogu, onda su to bili upravo Bob i Tirke (Bogdan Tirnanić). Svojevrstan omaž Tirketu već postoji na ovom blogu, u dva dela, pa ko to nije overio, neka to sad učini na ovim linkovima: Bogdan Tirnanić (1) – Horor-kolaž omaž i Bogdan Tirnanić (2) – Kronenberg i ja. Zapravo, imao sam i trećeg uzora – Aleksandra Žikića, koji je u TAJNAMA, u isto to vreme kada sam se ja formirao (kraj SFRJ, uspon Slobe) imao rubriku "Hororskop" u TAJNAMA. Uskoro će i ti tekstovi biti predstavljeni pratiocima Kulta, ali prvo – Bob!

            Predstaviću ovde neke od Bobovih najboljih filmskih tekstova jer oni zaslužuju da ih vide i čitaoci koji ne spadaju u SF-geto i koji, krajem 1980-ih i na samom početku 1990-ih, nisu kupovali ALEF. Pošto je još uvek aktuelan film PROMETHEUS, evo šta je Bob napisao u vreme pojave Kameronovog nastavka Skotovog ALIENA.

            PS: Odmah da kažem da je ovo jedan od njegovih manje nadahnutih tekstova: pravi biseri tek slede u idućim nastavcima, kada na red dođu hvalospevi HELLRAISERU, MUVI, PRINCU TAME itd, ali i još zabavnija pljuvačina po LOST BOYS i drugima...

Alien Sex za DAN ZAGUBLJENIH, by BoB

             Već sam ovde na blogu prikazao izbor najboljih SF-horor ilustracija koje je Bob Živković radio za ALEF.

            Međutim, jednu izvanrednu DUPLERICU sa te gomile sačuvao sam za posebnu priliku, a današnji 'praznik' (Dan Zaljubljenih?!) sasvim je dobar izgovor da narodu prikažem i ovaj masterpis SF-HORROR-SEXY-HUMORA!

            U pitanju je ilustracija inspirisana humorističkim tekstom (neću baš reći pričom, jer priče tu nema, samo niz dobrih dosetki) PANGALAKTIČKO SVINGERSKO ODELJENJE Stivena Atlija – ali, kao i obično, BoB isporučuje mnogo više od puke 'ilustracije'. Ovo je remek-delo samo po sebi koje parira tekstu, pa ga i nadvladava. Na kraju se čini da je tekst oko crteža samo alibi i dopuna za crtež, umesto da bude obrnuto. 

            Bob je danas širokim narodnim masama poznatiji po humorističkim i karikaturalnim crtežima (rađenim za MAXIM, PLAYBOY itd) ali u to vreme, krajem 1980-ih, kada je ovo izašlo u ALEFU, bilo je to prilično groundbreaking! 

Nažalost, ljudi koji su skenirali ovu duplericu obavili su vrlo loš posao, i deo gde se dve stranice spajaju izgubljen je, tako da ovde nedostaje primetno parče sa sredine slike. Čak ni sam Bob, koga sam pitao za dopuštenje (i uncut verziju) ne može da iskopa original, i teško da ćemo nju videti za njegovog života. Moraćete da upotrebite svoju prljavu maštu da ovu rupu popunite sami!

            U svakom slučaju, verujem da će ovaj prilog raskraviti sve one pratioce bloga kojima su ljubav i sex sinonimi za SF i/ili horror!

(Click or Save to see BIGGER!)

 

BOB Živković: SF i HOROR radovi

 

           Magazin ALEF (R.I.P.) bio je posvećen pretežno SF pričama, ali sa mestimičnim uplivima fantazije, pa čak i horora, što je tipično za urednika Bobana Kneževića, a nije nimalo tipično za druge zadrte (neko bi, s pravom, upotrebio i strožu kvalifikaciju) urednike časopisa i knjiških edicija, koji su protežirali samo, jedino, militantno i isključivo tzv. "tvrdi" SF, sa vanzemaljcima, svemirskim brodovima, laserima i robotima. Zato nikada nisam kupovao SIRIUS, PILOT i sl. ali jesam, od prvog broja – ALEF.

           Jedan od glavnih razloga što sam kupovao taj magazin bili su filmski rivjui koje je pisao najznačajniji (beogradizovani) Piroćanac koji je ikada svoje ruke stavio u službu horora: Dobrosav Bob Živković. Njegove pisane radove ću ovde takođe predstaviti uskoro.  

Pored njih, Bob je bio zaslužan i za nadahnut vizuelni ugođaj unutrašnjosti – odnosno za originalne ilustracije priča. Nažalost, magazin je pokrenut pred sam kraj tadašnje SFRJ, i izlazio je 1987-1991, dok ga kriza i ludilo nisu pojeli kao i toliko toga dobrog što je u to vreme pokušavalo da se koprca. Od ukupno 26 brojeva, Bob je svojim delima ukrasio samo prvih desetak – u narednima je bilo jeftinije "pozajmiti" tuđe (inostrane) crteže, najčešće bez primetne veze sa samom pričom, nego plaćati originalnog (u svakom smislu) ilustratora.

Otprilike u to vreme Bob je izlazio iz senke Bobana i njegovih malotiražnih, maloplaćenih, žanrovskih, geto izdanja, i postajao je sve poznatiji i traženiji, pa mu se verovatno više nije ni isplatilo da za siću, i uz mnogo gnjavaže, radi ono što voli, kad mnogo unosnije može da crta – neke druge stvari po kojima ga široke mase danas bolje poznaju.

Za one koji ga znaju samo po mejnstrim radovima, evo dela njegove biografije koji se tiče njegovih fanta-horor doprinosa:

His illustrations were published on the covers of novels in editions Znak Sagite, Science Fiction and Fantasy Almanac Monolith and magazine Aleph. Three times he won Lazar Komarčić Award, the greatest Serbian award for working in the Sci-Fi field, for the best illustration– 1985, 1986 and 1988. The same year, 1988, he received a Diploma of Science Fiction Society Sfera (Povelja društva za znanstvenu fantastiku Sfera) from Zagreb, Croatia. During his career he has illustrated more than fifty novels and short story collections of the most popular writers of Science Fiction and Fantasy and his illustrations are often considered to be the most significant factor in popularizing certain authors in Serbia. As a Sci-Fi illustrator, he is best known for his majestic work on Tolkien’s Lord of the Rings novels, as well as his illustrations of Stephen King’s and Clive Barker’s novels, Roger Zelazny’s and many others.

Što se mene tiče, među srpskim ilustratorima koji su se bavili (pored ostalog) hororom, on nema premca niti prave konkurencije. Ljubitelje horora zauvek je zadužio izvanrednim koricama za prvo kolo edicije "Košmar" Gorana Skrobonje (PREŽIVEO, KABAL i naročito, posebno, izvanredna korica za Kingovo TO - naslovna u ovom postu). 

Takođe vredi istaći naslovne strane za KNJIGE KRVI 4-5-6. Nažalost, iz nekih vrlo glupih razloga, prva tri toma objavljena su sa nakaznim inostranim ilustracijama uokvirenim odurnom, elementarnom drečavom plavom bojom! Srećom, naredna tri su bar donekle iskupila taj nečuveni promašaj.

 Naravno, baš on je uradio i legendarnu morbidnu koricu prevratničke zbirke priča HOROR (Lavkraft * King * Barker) sa zombi devojčicom i njenim raščupanim medom... Za Barkera kao i za HOROR takođe je zaslužan pionir promovisanja ovog žanra u SFRJ/Srbiji, Boban Knežević.

Najzad, ali ne najmanje važno - mogu reći da sam počastvovan time da je Bob ilustrovao i jednu moju priču – "Nemrtvi", objavljenu u "Politikinom Zabavniku". Evo te vrlo fine sličice:

Njegove ilustracije za ALEF odlikuju se nadahnutim kompozicijama, efektnim kontrastima crnih i belih površina, hororičnošću čak i tamo gde je žanr priče "tvrdi" SF, kao i povremenom smelom (homo)erotikom. Uostalom, nema potrebe za mnogo priče kad slike govore više od reči. Evo, ekskluzivno ovde na blogu, mog izbora od 20-ak najboljih Bobovih radova za ALEF, pa – uživajte!