U svom napisu, povodom mog teksta o noveli JEDENJE BOGOVA, Rastislav Dinić je izneo niz tvrdnji, teza i kvalifikacija na koje ovom prilikom odgovaram. Iako je ovo začeto u mejlu, mislim da je šteta da ostane samo između nas dvojice, jer pokrenuta su neka pitanja od javnog, opšteg značaja, pa zato - evo.
Dragi Rastislave,
zahvalan sam ti na prijateljskom tekstu koji si mi uputio, a u kojem si me biranim rečima optužio za "glupost, naivnost, a na trenutke i otvoreni idiotizam", za "život u buretu" (kao Diogen? U potrazi za poštenim čovekom...?), za "tragikomičnu potrebu da svoje iracionalne predrasude zaštitim od refleksije", za prianjanje uz "relikte zastarelih i odbačenih teorija", za "mistični uvid" koji podupire mit o "drekavcu iz tunela", za to da "kao da delim stavove Čučkovićevog junaka"... Dijagnosticirao si takođe i moje "naivno psihoanalitičko tumačenje o hrvatskoj zavisti prema Srbima", da ja "ne razlikujem third person od first person – za mene su „mračni bogovi“ stvarni", uz dopunsku dijagnozu "ozbiljne šizofrenije" (ovo je, za razliku od moje "naivne psihoanalize", valjda produkt tvoje ozbiljne psihijatrijske kliničke prakse?) u kojoj dominira "tvrdoglavo prianjanje uz sopstvene predrasude i iracionalna ubeđenja" koji čak i nisu moji nego su "naplavine nekih loših teorija i RTS-ove propagande iz devedesetih" a onako uzgred si mi kao pod-dijagnozu zabeležio i "detinjastu proklamaciju sopstvene neuslovljenosti". Takođe mi, u tom tekstu, spočitavaš "insistiranje na KOLEKTIVNOM pamćenju i nepraštanju" i pripisuješ mi da se "sprema novi zločin" a ja, navodno, "ovakvim napisima u toj manipulaciji aktivno učestvujem". Takođe iznosiš i smelu tezu "da komunistička vlast jeste zatrla ustaški pokret, masovnim pogubljenjima u Blajburgu", pripisuješ mi da ne vidim tvoje otkrovenje "da Jasenovac nije delo jednog naroda, nego jedne ideologije" te tvrdiš da se "fašizam dogodio bogami i srpskom narodu". Nakon što si na svom telu izmenjao odore filozofa, teoretičara, ozbiljnog psihoanalitičara, književnog kritičara, političkog analitičara i istoričara, ti na sebe navlačiš odoru pesnika i kritikuješ moju "high school goth chick poetry", moja poezija ti je "šuplja i smešna", pa onda gladeći svoje sede vlasi Starca Foče od stotinu ljeta pridikuješ o mojim "pubertetskim metafizičkim uvidima", ali ti ni to nije dosta, nego moraš da opljuneš i moj udruženi zločinački poduhvat, "bezvezni Chetnixploitation" blog, i kritikuješ što sam, kao, dopustio da potpadnem pod uticaj nekakvog "ustashosploitationa". Onda na sebe oblačiš odeždu Vox Populija, pa kroz tebe sam narod progovara: "srpska javnost je prezasićena takvim sadržajima (o Jasenovcu)" kažeš ti, ali ne navodiš kada si izveo to ispitivanje, i na kojem uzorku srpske javnosti. Čisto da ne bude da te nismo shvatili prvi, drugi i treći put, ti opet ponavljaš da ja, navodno, "saučestujem u tom besramnom poduhvatu koji zloupotrebljava žrtve za perpetuiranje mržnje" a da sve to zabiberiš, porediš mene sa jednom od prominentnijih žena sa dva prezimena. Pun brige, ti se moliš za mene "da izađem iz „comfort zone“ eskapističke mitologije koju sam za sebe ko zna kada ispleo", i spočitavaš mi upotrebu citata – ne iz Večernjih novosti nego iz Ekspres Politike, lepo piše u knjizi – u mom romanu NAŽIVO kao moje slepačko prepisivanje ratnohuškačke propagande za koju se tada kad sam to pisao nije zadesio neki Rastislav da mi je kao takvu razotkrije, nego ja onako kao neka EMO tinejdžerka, progutao i plovak i udicu i crva i Ekspres Politiku i napisao svoj pubertetski solipsistički angst roman...
E, pa dobro. Kad si već na mene izručio sve te teške reči, red je da i ja kažem poneku u svoju odbranu – da požurim dok ove tvoje Peščaničke tužibabe ne izveste Haški Tribunal da tamo neki Ognjanović zloupotrebljava žrtve za perpetuiranje mržnje i priziva nove masovne grobnice svojim nekritičkim preuzimanjem RTS-ove retorike iz 1990-ih. Jer, upravo to si mi pripisao.
Iako cenim tvoju zabrinutost, jer slutim da ti zaista misliš sve to što si napisao, i da veruješ kako su tvoje reči možda i poslednja stvar koja čuči između mene i ponora najgrđih i najprevaziđenijih mitova u koje tek što se ne strovalim (ako već i nisam), moram ti reći sledeće: tekst i slike o JEDENJU BOGOVA svakako su nešto najcrnje, najmučnije i najdeprimirajućije što sam ikada ovde postavio, pa ti zato hvala i na tome što si tu mučnu tematiku oplemenio nenamernim dozama crnog humora.
A sad malo ozbiljnosti.
Tvoj tekst iniciran je isključivo tvojim zilotskim krstaškim ratom protiv "srpskog fašizma" a omogućen u potpunosti složenim kolopletom tvojih opsesija, fascinacija, fiksacija i projekcija koje si izručio na krajnje površno i iskrivljeno čitanje mog teksta u kome ti se, prosto rečeno, privideo čitav niz ala i bauka kojih u njemu, naprosto – nema. Konkretno, ti si uzeo moju tvrdnju da Jasenovac nema ni približno ono prisustvo u ovdašnjoj (a kamo li svetskoj) svesti, i da je praktično zaboravljen ili nebitan ili sveden na bednu fusnotu u svesti prosečnog čoveka i na nju si projektovao niz nekakvih motivacija i asocijacija koje ja niti sam prizvao (kakve osvete? kakva pravdanja zločina? kakvo pozivanje na nove?!) niti one nužno (sem u tvojoj svesti) proističu iz toga što sam rekao, i što i dalje tvrdim i potpisujem – da su Srbi krajnje idiotski, na kraju II svetskog rata, dopustili da se Jasenovac i sve oko njega pomete pod tepih, da se ne talasa previše sa pričom o ustašama i njihovom državotvornom projektu, čime je, pored ostalog, omogućeno da se to zlo ne istrebi onako kako je trebalo, niti je ono smešteno tamo gde mu je mesto, na đubrište istorije, nego je plamičak ostao i opstao i rasplamsao se dolaskom HDZ-a na vlast. Ali ne, iz tvoje vizure, Milošević je proizveo HDZ, Milošević je vaskrsao ustaše, RTS je proizveo Tompsona i dao mu udarna mesta za koncerte i termine na HTV-u, Milošević posthumno svojim SPS autobusima organizovano vozi desetine hiljada ljudi na Tompsonove koncerte, dan-danas u Hrvatskoj itd. Svega toga ne bi bilo da Večernje Novosti nisu objavljivale feljtone o Jasenovcu, i da Čučković nije (kao, slučajno, baš sredinom 1980-ih!) objavio JEDENJE BOGOVA! Pošto si ove svoje tlapnje prošarao nizom citata i referenci na imena i naslove, možda si ponekog zasenio relativno ubedljivim prividom "argumentovanog" teksta: međutim, jedan ozbiljan close reading onoga što sam ja napisao o toj noveli i srodnoj tematici pokazaće da sve te reference koje si prizvao, i koje nisu sporne po sebi, ali za neku drugu priču, sa mnom, sa mojim stavovima i sa mojim tekstom koji je bio povod svega ovoga – nemaju skoro nikakve veze, ili tamo gde je imaju, ona je toliko iskrivljena da se to teško može smatrati dobronamernim.
Tvoje nerazumevanje je višestruko: ti ne razumeš horor žanr i njegov odnos prema ekscesu (višku, preterivanju); ti ne razumeš koncept "kosmičke strave" uopšte, niti njegove manifestacije kod Poa i Lavkrafta; ti ne razumeš novelu JEDENJE BOGOVA (jer je svodiš na krajnje simplicističko: "Pouka je prosta i banalno humanistička i „politički-korektna“ – nemojte mučiti i izgladnjivati ljude, i „fascism is bad, mkay?“); ti ne razumeš moj tekst o toj noveli. Poetiku horora nisi ni dužan da razumeš, nije to tvoja oblast stručnosti. Ni koncept "kosmičke strave" nisi obavezan da poznaješ, jer ti nije ni strukovno ni svetonazorno blizak; i to je, što bi reko debeli degenerik, legitimno. Ono što, međutim, nije legitimno a ni u redu, jeste što ti svoje rupe i blatantna nerazumevanja popunjavaš sopstvenim fantazmama, i što taj vakuum napumpan tvojim projekcijama, tovariš meni na leđa i proglašavaš me za nekakvog idiota, pubertetliju, RTS-ovog klona, Bobić-Mojsilovićkinog kolegu, Deksinu srodnu dušu i još koješta. Naravno, sve mazno i glatko i još sa Borhesovim pečatom i nizom drugih referenci.
Zbog tvog ideološkog biasa tvoje su optužbe, uglavnom, gomila neistina ili, u najgorem, poluistina.
Optužuješ me da ja u svojoj prozi, a i šire, legitimizujem koncept "drekavca", odnosno mutne i nejasne mitske zlobe i "mračnih bogova" pri tumačenju recentnih horora. To je eklatantna neistina.
Ako pogledaš ovde na blogu moj tekst o hrvatskom filmu ŽIVI I MRTVI, videćeš u njemu i sledeće rečenice: "On održava u životu užegle stereotipove o tome da su zločini i nasilje neraskidivi deo svakodnevnice na Balkanu, da je to uvek tako bilo i uvek će biti. Film ne pokušava da objasni ili analizira ovo stanje (ako je to zaista stanje) već ga samo registruje, na problematičan i idejno neubedljiv način. To je svakako jednostavnije nego pokušavati da se zaista predoči ko su ustaše, ko domobrani, ko partizani, ko HVO, ko 'balije', ko JNA, ko bosanski srbi, itd. Ovako kako je to Miletić prikazao, rat je samo jedna užasna krvava zbrka sa mnogo iracionalnih i nepojmljivih zbitija tipičnih za 'zemlje iza velike šume'."
A ako se strpiš tri nedelje, sredinom decembra ćeš u FILAŽU br. 6 videti moj prikaz srpskog filma NEPRIJATELJ, u kome – evo, ekskluzivno i pretpremijerno navodim – stoji:
"Potonje je izvedeno sa polovičnim uspehom, jer metaforički aspekti "Đavola" koji je umešao prste u balkansku jakobinsku tragediju (sa shodnim joj elementima splater-horora) nisu dovoljno promišljeni niti sasvim smisleno utkani u zaplet. Više od petnaest godina nakon sklapanja mira u Bosni postaje pomalo prevaziđeno i neozbiljno da i dalje u filmovima sa ovih prostora nailazimo na "objašnjavanje" ratnih užasa kojekakvim drekavcima (začeto u do sada najboljem filmu na temu najnovijih balkanskih ratova, Lepa sela lepo gore, 1996) ili nedorečenim, smutnim kletostima tla i vremena isprepletenog u začarani krug, kao u hrvatskom filmu Živi i mrtvi Kristijana Milića (2007), koji na načim sličan Zečevićevom poseže za motivima horora kako bi "produbio" svoju ratnu priču. Stiče se utisak da je posezanje za drekavcima i Hromim Dabama zapravo linija manjeg otpora, gotovo kukavička, a svakako nedovoljno hrabra da se sa orgijom iracionalnog kakva ovdašnja građansko-seljačka klanica svakako jeste bila suoči na racionalan način, i da krivce ne traži u baba-rogama – odnosno, ukoliko to već čini, da te baba-roge na smisleniji, direktniji način poveže sa mehanizmima i pokretačima koji su do ratne strave i užasa zapravo doveli."
Kao što se crno na belo može videti, ja se odavno zalažem ili da se ti drekavci izostave, ili ako se s njima nešto hoće raditi, da se to radi promišljenije i pametnije i smislenije povezano sa stanjem na terenu nego što je učinjeno u navedenim filmovima. Po meni, ta veza "mračnih bogova" sa konkretnim nosiocima Zla na terenu u konkretnom istorijskom trenutku ubedljivo je i smisleno izvedena u JEDENJU BOGOVA, a verujem da je i u NAŽIVOM (mada će puna slika toga biti jasnija kada budu gotove sve priče i romani iz tog "mitosa"). U svakom slučaju, ti "bogovi", ni kod Čučkovića ni kod mene, nisu nikakav eskapizam, a ni kukavičluk i mutne apstrakcije (kao u navedenim filmovima), nego se, metaforički, ali sa jasnom i smislenom vezom, drevni atavizmi povezuju sa aktuelnim (i neminovno banalnim) zlikovcima. To sam i kazao u svom tekstu, i čak ni ti nisi mogao da ne primetiš, jer i sam citiraš deo u kome govorim o sudaru prizemne i sasvim ljudske motivacije sa mističnim i metafizičkim naklapanjima, ali ga ignorišeš jer ne odgovara tvojoj vizuri i onome što želiš da "vidiš" kod mene, pa nastavljaš sa karikiranjem kosmičke strave i mračnih bogova, čiju FUNKCIJU očito nisi pojmio ni kod Čučkovića, ni kod mene.
Takođe, pripisuješ mi nekritički odnos prema ratnohuškačkoj propagandi, i čak (ne)svesno saučestvovanje u prizivanju novih zločina. To je budalaština.
Da si se potrudio da nabaviš II izdanje mog romana NAŽIVO, u njemu bi video pogovor autora, u kome se osvrćem upravo na famozni citat iz Ekspres Politike, i njegovu funkciju u mom romanu. Citiram taj deo:
"Tekst iz Ekspres Politike, od 09. jula 1995. koji navodim u romanu, autentičan je prepis članka, bez ikakvih mojih intervencija. Ne ulazim u njegovu autentičnost. Nemam nikakvih konkretnih saznanja o tome da li je taj Roberto dela Feve stvarno postojao, i zaista snimao snuff filmove u Bosni i Hrvatskoj, u kojima se muče, siluju i masakriraju srpski zarobljenici. Puno sličnih priča slušao sam i posle toga, od raznih ljudi, ali začudo, do danas još nijedan takav snimak nije isplivao – a verujem da postoji mnogo zainteresovanih strana (pritom ne mislim samo na bolesnike koji bi da onanišu na njih, nego pre svega na svakojake istražitelje, tužioce, novinare, borce za ljudska prava, grupe boraca rata, patriote). Možda je u pitanju urbana legenda, a možda su samo suviše dobro sakriveni (ili uništeni). U krajnjoj instanci, za moje potrebe je savršeno nebitna autentičnost te konkretne vesti i navoda u njoj. Užasi poput tih sigurno su se dešavali, psihologija i mehanizmi iza tih zločina nesumnjivo su istiniti, i to je za moje potrebe bilo dovoljno. "
Ne očekujem od tebe da pojmiš kompleksnost mesta i uloge "kosmičke strave" u mojoj prozi, a očito je previše očekivati od tebe da shvatiš i moj (slobodan, kreativan, nepamfletaški) odnos prema dokumentarnoj građi u stvaranju proznog dela. Ti nisi pisac i to ne možeš da pojmiš. Ti si pamfletaš, koji ima svoju ideologiju, iz čije vizure posmatraš i umetnička dela kao da su pamfleti, i na površan način sudiš o njima u skladu s time da li se i koliko poklapaju odnosno odstupaju od tih vrednosti koje si, ko zna kada i kako, prihvatio kao "svoje". Ja te znam još iz vremena kad si mi neprestano citirao Milovana Danojlića (kad klikneš na ovaj link, idi skroz na dno stranice), a sećam se i kad si sa njega prešao na Type O Negative i Marilyn Mansona, a evo vidim već neko vreme unazad propagiraš tu "peščaničku" ("drugosrbijansku" kako je neki zovu) ideologiju, koju niti znam kako si pomirio sa ovim ranijim (pubertetskim?) opsesijama, niti ko ti je i kako ove potonje usadio u glavu tako da sada veruješ da su "tvoje". Zapravo, imam određene slutnje po pitanju tvoje konkretne šizofrenije i razloga zašto si se okrenuo ovom esktremizmu, ali za razliku od tebe, neću ovde da se igram doktora, i tu svoju dijagnozu ću, za sada, zadržati za sebe (iako sam uveren da jedino ona može da objasni te tvoje vratolomne skokove i naizgled nespojive suprotnosti).
Enivej, sada si se pronašao u patologiji srpskog sadomazohizma, priključio si se tim Kandić-Biserko flagelantima, i koristiš internet umesto javnog trga kako bi sebe bičevao zbog stvarnih i preuveličanih (srpskih, i samo srpskih) zločina, uz neizostavne sine qua non refrene o "srpskim fašistima", o genocidu, Srebrenici, Škorpionima itd. Otud ne čudi tvoja jedva-prikrivena apologija ustaštva i uopšte zločina načinjenih protiv Srba i protivljenje čak i samom govoru o tim zločinima, a još manje čudi da te je bocnuo baš tekst o Jasenovcu – tom zločinu nad zločinima za koji ne postoji pandan u svetu, za koji ne postoji niti presedan (u smislu nekog prethodnog srpskog nepočinstva kojim je "zaslužena" monstruoznost tolikih razmera) niti repriza (jer čak i kada je ustaštvo vaskrslo ponovo, niti je ono, uz sve napore, uspelo da ponovi unikatnu plansku i sistematsku gnusobnost Jasenovca, niti su amaterski, half-assed srpski pokušaji osvete za to i tome slično u Srebrenici bili išta drugo sem nekompetentna bauljanja potpunih početnika, počinjena u afektu, tokom nekoliko dana na samom kraju rata). Ti i tvoji sličnomislioci NE MOŽETE da objasnite Jasenovac, ne uklapa vam se u tu diktiranu sliku "Srbi su sami krivi: sami su to tražili!", ne znate šta s tim da radite, kako da pometete pod tepih nešto toliko odvratno i veliko i tako radikalno suprotno onome što želite da nametnete kao "istinu", pa zato pandan pokušavate, jadno, da nađete u velikoustaškoj golgoti Blajburga (šmrc!) i mnogo kasnijoj Srebrenici (koja po organizaciji, institucionalnosti, trajanju, izvedbi, broju i načinu pogubljenja žrtava, itd itd nema blage veze sa državnom fabrikom smrti i najneljudskijeg iživljavanja koja je svakodnevno klala Srbe i druge nepoćudne pune 4 godine)!
Falsifikati kojima se služiš odvratni su, ali karakteristični za "mistične uvide" koje si pokupio od tih tvojih Žena u Crnom i ko zna koga. "Komunistička vlast jeste zatrla ustaški pokret, masovnim pogubljenjima u Blajburgu"? Ma nemoj! Kako te nije sramota da lupetaš tako strašno? Nikola Popević ti je već odgovorio u komentaru, ali pošto ne znam da li ljudi i koliko revnosno čitaju komentare ispod tekstova, citiraću ga:
"Vrh ustaštva je uglavnom izbegao Blajburg: Ante Pavelić, Vjekoslav Luburić, Ljubomir Kvaternik, na primer. Nekima je, poput Ljube Miloša i Slavka Kvaternika, suđeno pa su pogubljeni. Neke i pamtimo - Šakića, Artukovića i Ašnera. Dožveli su duboku starost. Nije baš jasno na šta cilja Dinić, da li razdvaja "stare" ustaše (jer je ustaški pokret, jelte, ZATRT kod Blajburga) i novoustaše poput Tuđmana? Šta želi da kaže, da ne postoji kontinuitet? Ko je onda 1971. godine izvršio atentat na Vladimira Rolovića? Da li su Miro Barešić i Anđelko Brajević bili članovi neke organizacije ili im tek onako dunulo da ubiju jugoslovenskog ambasadora i to baš Rolovića? Ko je podmetnuo bombu u beogradski bioskop "20. oktobar" 1968. godine, recimo?"
Ne, to je RTS propaganda. To su Večernje novosti izmislile. To je Milošević retro-falsifikovao istoriju: Teslinim tajnim vremeplovom vratio se u '60-te i 70-te i sa grupicom jadnih srpskih glumaca inscenirao neke navodne ustaše?
U tvojim pokušajima da mi pripišeš nešto što niti sam rekao niti sugerisao, koristiš se i prilično jeftinim trikom od sorte "Nije važno ŠTA nego je važno KO". Dakle, pronađeš sličnost nekog mog stava sa nečim što je kazala ili napisala neka osoba sumnjivog integriteta, i to bi trebalo, po sebi, automatski, da poništi validnost mog stava? Pih. Ja ne funkcionišem tako. Inače ne bih imao psa kao ljubimca, jer psa je imao i voleo čak i Hitler! Dakle, ne nalazim nimalo prijateljskim niti dobronamernim tvoje povezivanje mojih nazora sa izolovanim tvrdnjama pojedinaca s kojima nemam nikakve bliskosti. Ali ću te zato zamoliti da apstrahuješ to KO je nešto rekao, i da mi kažeš ŠTA je problematično u proglašenju, npr, Jasenovca za srpsku duhovnu prestonicu? Pogledaj šta Jevreji napraviše sa Aušvicem – zašto ne bi Srbi nešto slično uradili sa tim Zlomestom za koje, zbog našeg misguided bratstva i jedinstva, danas malo ko u svetu zna. Zar misliš da ne bi trebalo da se zna? Zar zato što su neki zloupotrebljavali priču o Jasenovcu od sad pa nadalje o njemu ne treba da se govori, da se ne talasa, jer će time da se priziva opštenarodna mržnja i novi zločini? Da li je zaista to "mudrost" zbog koje tako svisoka pridikuješ o mojoj "eskapističkoj mitomaniji"?
Ili možda ti vidiš nešto netačno u izjavi: "Od nas se u ovom trenutku ne traži samo da se povinujemo svim zahtevima Velikog Brata, od nas se očekuje da svoje ropstvo i zavolimo. Da pevamo o njemu. Da deca pišu pismene zadatke na tu zadatu temu. Da razvaljeni i ucenjeni čekamo svoje mesto u potpalublju Evrope? I upravo u tom detalju leži sva morbidnost projekta mentalne, moralne, političke i ekonomske okupacije koja je na delu." S kojim tačno delom ovoga se ne slažeš? Ja bih ovo potpisao sve i da je to lično Hašim Tači napisao, a kamo li MBM. Ali bojim se da je tebi Soroš isprao mozak u Mađarskoj i ubedio te da svoje ropstvo zavoliš, da saučestvuješ u razvaljivanju i ucenjivanju i samoflagelaciji i da podupireš mentalnu i svaku okupaciju, a onima koji se s tim ne slažu – sleduju etikete i imputacije kao one koje si mi gore nalepio. RTS retorika, je li? Mitomanija? Eskapistička mitologija? Nekritičko mišljenje? Preuzeti mitovi? Bolje se upitaj, Rašo, ŠTA si ti, i od KOGA preuzeo, i kuda te ti mitovi vode.
Toliko za sada.
Pozdrav,
Dejan Ognjanović
