izabrana dela

izabrana dela

субота, 31. октобар 2020.

ŠTA IMA NOVO OD HORORA?

 


Ukratko, ništa posebno, uz nekoliko izuzetaka. Sve nešto oko sredine… Ali, hej, ko voli srednjačke filmove, poneke sa dobrim idejama nerazrađenim do kraja, ili prosto ko nije suviše probirljiv - biće zadovoljan!
Evo čime sam odmarao mozak u prethodnim mesecima dok sam radio na PROKLETIJAMA.

  

KOKO-DI KOKO-DA (2019)

***

3+

Da krenem odmah od najboljeg horora koji videh u poslednje vreme: jedini problem (za rivju) jeste baš u tome što je ovaj film toliko dobar da je najbolje da o zapletu ništa ne kažem jer zaslužujete da ne znate NIŠTA o njemu. Zato je bolje da i ne gledate trejler, da ne čitate tuđe rivjue po netu, hell čak i neki posteri otkrivaju previše! Ako meni verujete, nek vam moj pečat bude dovoljan: biće bolje ako u film uđete što neviniji, više ćete uživati u neočekivanostima i ludilima koja, čak i kad jednom otkriju svoj patern, i dalje ostaju mračnozabavna.

Liči to na folk horor, ali baš i nije, ima elemente torture porna, ali nije to zaista; podseća na neke filmove drugih žanrova (koje neću imenovati, jer i to bi vodilo ka spojleru) ali je sasvim svoja zverka. Liči čak i na jedan od boljih novijih američkih horora, na nivou osnovnog koncepta, ali čak i to da imenujem, stvorio bih sasvim pogrešan nagoveštaj. Ukratko, gledajte i uživajte u mraku i neizbežnosti propasti u univerzumu-paklu iz kojeg nema bežanja. Ups, da li je to spojler?

 

 

RELIC (2020)

**(*)

2+

Mnogohvaljena horor drama mene je ostavila ladnim: ćera srednjih godina dođe u udaljenu kolibu da se stara o staramajci koja postaje senilna, dementna i opasna po samu sebe – a možda i po ćeru. Za moj groš, drama-horor stvarnog života (posmatrati roditelja kako polako postaje tuđ, ne-svoj) nije adekvatno srođena sa žanrovskim elementima, naročito pred kraj, kad Metafore postanu Macole, kad kuća poludi i kad ova krene da ljušti kožu s majke…

 

 

LA LLORONA (2019)

**(*)

3-

Nepokajani ratni zločinac negde u Južnoj Americi, u kućnom pritvoru, zaštićen obrazom od đona i familijom koja veruje da je nedužan po pitanju genocidnih radnji sproću nekakvih Indijanaca, dobija novu služavku koja je iz istog sela kao seljani koje je pobio… Centralna je ovde zlikovčeva matora žena koja ga sve vreme brani i štiti, i njeno polagano shvatanje s kakvim zlotvorom je krevet ceo vek delila… Solidna hororoidna drama, ok za jedno gledanje.

Za razliku od The Curse of La Llorona (2019) koji je generička bljuzga za ljubitelje NUN, CONJURING, ANABELLE i sl. masovnih produkata bez duše.

 

IMPETIGORE (2019)

**(*)

3-

Najbolji deo ovog indonezijskog filma je slasher-prolog, na naplatnoj rampi (!): zaista vrhunski saspens odavno neviđen ovako spektakularno dobro izveden.

Posle toga to, avaj, ide utabanijim i zaboravljivijim stazama, u pravcu folk-horora, kad devojka iz prologa ode s drugaricom u zabačeno selo svojih roditelja, usred džungle, da istražuje neke ruralne zatucanosti i gluposti. Ima i dalje tu i strave i torture i krvi, vredi pogledati, ali prema kraju je sve manje zanimljivo, a sam kraj je – meh. Dakle, skroz naopačke sve okrenuto, kako to najčešće u novijim hororima biva: umesto BUM da su metnuli na kraj, oni ga ispucali u prvih 10 minuta.

 

 

HOST (2020)

**(*)

2+

Pet mladih žena, preko zooma, uz pomoć medijumke, prizovu nekog kao duha, ali nešto zajebu, pa on krene da ih tamani jednu po jednu dok ove to, i dalje preko zooma, gledaju. Solidna varijacija na FFF fore i fazone, ali ništa više od gimika za nekoliko kvazirealističnih kvazidokumentarnih trepni-i-propusti zaginuća pred kamerama. Sam kraj (poslednji kadar i otkriće ’zla’ iza svega toga) naročito je uvredljivo tupav. BU!!!

 

 

AMULET (2020)

**(*)

3-

Ima ovde uvrnutosti na lopate, u izolaciji (zasebne scene), ali je to sve u jednoj prilično nekoherentnoj i uninvolving priči sa nezanimljivim likovima i sa iritirajuće zamumuljenom pozadinom. Glavi lik je bio neki kao vojnik u nekoj kao Bosni (neimenovanoj) gde mu je bilo dato da sam samcit čuva rampu na nekakvom pustom putu usred jebene šume dok okolo rat besni – što je toliko imbecilno neubedljivo fejk da mi je sve što iz te situacije proistekne samo bilo još više fejk. Ko bre usred rata šalje jednog jedinog čoveka s puškom da dreždi sam samcit u šumi i da diže i spušta rampu usred fucking šumetine dok svuda okolo ljudi kolju i upucavaju jedni druge, i ZAŠTO? A kad dođe u Englesku, mučen tim iskustvom, nastani se u kući na čijem tavanu se dešava nešto još besmislenije i đavolskije… Da, proliva se i neka krv, režu se vratovi, otkrivaju se penisi gde im mesto nije, vide se neke kakti demonske vizije i svašta nešto, ali sve konfuzno i nekako meh na kraju.

 

 

THE OWNERS (2020)

**(*)

2+

Grupica apsolutno nepodnošljivo iritirajućih engleskih imbecila upadne u navodno načas-napuštenu kuću nekakvih matorih bogatuna da ih orobe, ali ovi se vrate pre vremena, i nastane „igra mačke i miša“ (yaawn!) jer matorci su, tko bi se pak tomu nadal, prilično sposobni da uzvrate udarac. Zeeev! Nije to negledljivo, ako izuzmem nakazne likove (glavna je ona ogavna patuljica iz GEJMOTRONZA), ali, pih, isti ovaj zaplet, zabavniji, s više duha i sa (za promenu) simpatičnim akterima, imate u filmu VILLAINS, o kojem sam već pisao OVDE.

  

I’M THINKING OF ENDING THINGS (2020)

*

1+

Nikad prikladniji naziv nekom filmu nije bio dat: mrzeo sam svaki minut ove više nego dvočasovne torture umišljenog balavog kvazifilozofiranja i neke kao dramurde i patetike toliko otužnih i transfer-balamantnih da sam se sve nekako nadao da se radi o parodiji, a onda i o trolovanju naivne publike, ali ne, kako se na krahu ispostavi, ovo su sve zaozbiljno mislili. Pa, nisu dovoljno. ĐUBRE!

 

 

THE BABYSITTER: KILLER QUEEN (2020)

*(*)

2-

Simpatični klinja iz OK prvog dela izrastao je u odbojnog tinejdžera, a ono malo duha i zabavnosti iscurelo je i ukiselilo se u ovom vulgarno-odvratnom nastavku koji toliko smrdi po ružnodušju svojih tvoraca da me mrzi i da tražim prave reči kako bih opisao koliko mi je ovo sve škripalo po živcima tokom celog besmislenog trajanja.

 

 

ALONE (2020)

**(*)

2+

Jedna mala dama uvek šeta sama, šta je to, ko je to – i čemu sve to? Iz čista mira na jedno usamljeno ženče dok vozi po zabačenim putevima Amerike ustremi se neki brkati ludak i počne da je prati kolima, a zatim je i otima, muči, ona beži u šumu, on je jurca po šumi, ona beži, on je juri, on je stigne, malo se bore, ona ga ubije, kraj. I šta s tim? Čemu sve to? Eto tako. Solidno ali neupečatljivo gaženje utabanim stazama, nije sasvim nepreporučljivo za jedno neambiciozno gledanje. Šteta što je zlikovac jedan od najjadnijih, najneharizmatičnijih, najobičnijih u istoriji MEH zlikovaca, a vala ni curetak što mu bega ne ističe se ničim sem svojom totalnom običnošću.

 

 

THE MANSION (2017)

**(*)

2+

Grupa nesnosnih Francuščića partija u pustoj gotskoj kućerini u šumi a onda ih neko ubija. Otrcano, da, ali živahno režirano, ima stila i nije sasvim bez duha, može se pogledati.

 

 

ANTEBELLUM (2020)

**

2

Gromopucatelno najavljivani angažovani horor samo je još jedno u nizu woke belačkih samobičevanja po pitanju rasizma sproću crnaca. Tema je legitimna i aktuelna, šteta samo što to nije upriličeno u dramaturški zanimljiviju i ubedljiviju celinu, jer: a) nehoror deonice su negledljivo dosadne (sadašnjost, neke crnkinje sat vremena ogovaraju i kenjaju za večerom), b) „horor“ deonice su srednje-žalosne, slabo napete i još slabije stravične ("prošlost", plantaža), a c) preokret, u kojem se otkrije da ćete od blata praviti Šalabanovu SELENDRU, je napadno debilan, a zadnjih 20 minuta wish fulfillment fantazije o osveti crnaca belcima su prosto, što bi naš narod reko, KRINDŽ. Jebo vas Ante. Koji Ante? Ante Belum!

 

BOYZ IN THE WOOD / GET DUKED (2019)

**(*)

2+

Ne umem da objasnim zašto mi je ovaj mali filmić o nekolicini problematičnih i pretežno antipatičnih tinejdžera u divljini bio gledljiviji nego što bi trebalo, ali tako je: možda su likovi debili, ali ima neke proživljenosti i autentičnosti u njihovim dijalozima i ponašanju, ima malo vrcavosti i simpa zezanja, a i reditelj –inače videospotdžija- ima štofa da malko oživi inače otrcanu storiju o ludim velmožama u pustarama Engleske, ili beše Škotske, koji jure mladunce da prinesu na žrtvu, il’ tako nešto. Više crna komendija nego horor.

 

 

12 HOUR SHIFT (2020)

**(*)

2+/3-

Zamislite da je naš Doktor Smrt (ministar zdravlja) bio buljooka medicinska sestra, a da mu dođe neko sa mentalnim sklopom Palme iz Jagodinu, samo u plavušastom telu Darije Kisić Tupavčević, i da oni u nekoj maloj kliničici Amerike treba da pod hitno nabave extra bubreg za prodaju na crnom tržištu, i dobićete ovu vrlo crnu, grotesknu, mestimično baš zabavnu i smešnu brutalnu komendiju, koja bi bila mnogo bolja da je dobro režirana i da joj je završna trećina žešća, pametnija, jača. Ovako, u rukama te neke ženice koja je režirala, sve ostaje poludupasto. Eh, od blata ćemo da pravimo Stjuarta Gordona, koji bi ČUDA napravio od ovog scenarija.

 

 

HIS HOUSE (2020)

**(*)

2+

Migrante iz Afrike koji su se jedva domogli Engleske bace u nekakav bednički stambeni kompleks kao iz Barkerove priče „Zabranjeno“ („Kendimen“), gde počnu da ih progone demoni prošlosti od koje su (mislili da su) pobegli, a koji ih stavljaju na nova iskušenja. Ima tu par okej horor scena, ali celina je previše repetitivna i razvučena (ovaj materijal bi bio idealan za neku 45-50 min. epizodu serije, npr. Tvajlajt Zoun), simbolika svega preočigledna, nesuptilna, engleska ravnodušnost i neprijateljstvo previše karikirani, tako da se ovo svodi na još jedan angažovani horor-dramoid koji svoj horor nije umeo dovoljno dobro da artikuliše. Gledljivo je to, ali jedva.

 

*

 

I tako, deco draga, malo ćete horora (strave i užasa) danas naći, ali zato kolko ’oćete filmova o tome JAO KOLKO PATE OVE ŽENE OD TOXIČNE MUŠKOSTI, JAO KOLKO PATE OVI CRNCI OD BELAČKOG RASIZMA, JAO KOLKO PATE OVI MIGRANTI, JAO KOLKO PATE BELI KRETENI U VEZAMA KOJE NEMAJU MUDA DA PREKINU, JAOOO…

 

*

 

BONUS: Slobodno preskočite ove orgije osrednjosti:

 

THE GRUDGE 2020

**

2

 

MARIONETTE 2020

**

2

 

THE MORTUARY COLLECTION 2019

**(*)

2+

 

 

1BR 2019

**(*)

2+

 

Z 2019

**

2

 

 

 


четвртак, 29. октобар 2020.

SAJAM KNJIGA 2020 – GHOULISH EDITION

U ovoj virtuelnoj godini i Sajam knjiga mora biti virtuelan, na distanci. Dok čekamo lepe stvari (Noć Veštica) i dok nam dolaze i ružne (Treći „pik“ talasa korone), evo malo kvalitetne literature da se podnošljivijim učine predstojeći sivi i samotni dani izolacije i mraka.

Ukratko, SAJAMSKI SHOP.

            Ako vas neke od ovih knjiga zanimaju, pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com radi dogovora.

            Napomena: dole su iskazane čiste cene knjiga, bez poštarine.
            Poštarina, naravno, zavisi od broja odabranih knjiga, i od načina slanja koji želite.

            Imate tri opcije:
obična tiskovina = 70
preporučena tiskovina = 130
post expres = 200

Navedene su približne cene za pošiljku JEDNE knjige težine manje od 500 g. Za više knjiga i veću težinu cene su, naravno, nešto veće...
A evo šta ima u ponudi.


DRAKULIN GOST - Brem Stoker


900 din


UKUS PELINA, Popi Z. Brajt
Ako još niste nabavili najnoviju, 19. knjigu edicije „Poetika strave“, možete to i kod mene, ukoliko požurite.
Detaljnije o ovoj odličnoj, savremenoj zbirci priča strave i groze imate OVDE.
Cena: 1.000


OKRETAJ ZAVRTNJA, Henri Džejms
            Detaljnije o ovoj odličnoj zbirci klasičnih priča o duhovima imate OVDE.
900


BEZIMENI GRAD, H.F. Lavkraft
            Detaljnije o ovoj zbirci manje znanih, a pažnje vrednih Lavkraftovih priča imate OVDE.
900

 
MORE POPUT VINA TAMNO - najbolja Ejkmanova zbirka


Cena: 1.000 din


NEKRONOMIKON, H.F. Lavkraft
Najbolje priče jednog od velikana horora, Biblija Užasa, sa odličnim originalnim ilustracijama, pratećim tekstovima itd.
Detaljnije o sadržaju imate OVDE.
2.300

  

NAŽIVO – D. Ognjanović
Kultni horor roman, 3. izdanje, tvrd povez: užas Srbije 1990-ih danas nikad aktuelniji... Detaljnije o sadržaju imate OVDE.
690 (samo do 2.XI)


KULT GULA – D. Ognjanović
Najbolji moji prikazi horor knjiga i filmova, liste, izveštaji, itd.
Detaljnije o sadržaju imate OVDE.
790 (samo do 2.XI)



            A DARKE PHANTASTIQUE – ed. Jason V. Brock PRODATO
            Antologija mračno fantastičnih i horor priča, na 700 stranailustrovano unutra. Evo odlomka iz mog rivjua ove knjige za Rue Morgue:
There is a solid collection to be found here, comprised of the following stories: "The Last Witch" by William F. Nolan, a witty, blackly humorous fable, "The Claim" by Erinn L. Kemper, a psycho-supernatural tale set in Alaska during the Gold Rush, "Lovecraft's Pillow" by Don Webb, about a modern scribbler comickly turn'd into an old-fashioned gent by sleeping on ye pillow Lovecraft died on, 
"Dust Made of Words" by Cody Goodfellow depicting the dire consequences of books literally coming to life, "The Case of the Four-Acre Haunt" by Joe R. Lansdale, a haunted-house themed master-class on storytelling, "Creaking Earth" by Richard Gavin 
and "Down the Hatch" by Jonathan Thomas about horrific things coming from beneath your feet, "Kudzu" by Lucy A. Snyder, a devastating tale of family abuse creating corroding poison of unhealed pain and "In the Wardrobe" by Nickolas Furr, a fine old-fashioned story about a goblin-haunted closet. 
"Genius", never produced screenplay for the TV show Outer Limits, by Greg Bear, about beings from another dimension and an autistic boy who may open or close the gates into our world, is also very good.
1.300



PLUTO IN FURS: TALES OF DISEASED DESIRES AND SEDUCTIVE HORRORS – Scott Dwyer, ed.
Stories here aim for transcendence, “delving deep into the stuff of the flesh and its tenebrous existence.”
U mom rivjuu ove knjige za Rue Morgue naročito sam istakao ove dve priče:
“The Tangible Universe” by Jeffrey Thomas is worthy of Barker’s Books of Blood in its brave, stomach-churning depiction of fetishism related to cancerous growths and various other body’s anomalies, while John Claude Smith’s “It’s Hard to be Me” is a quietly haunting portrayal of a man who literally assumes the physical features of those closest to him because he has no real identity of his own.
980


            WORMWOOD – Poppy Z. Brite
            Hoćete ovu izvrsnu zbirku da čitate u originalu, na engleskom, da vam Poppy peva direktno na uvce bez Ghoulovog posredovanja? Hoćete da proverite da li je negde Ghoul omašio u svom prevodu? Samo izvol'te! Imam jedan extra primerak, pa ko želi – nek požuri!
            666



            ROMAN JEDNE MUMIJE – Teofil Gotje
            Klasični istorijski roman sa elementima fantastike, smešten u stari Egipat. Staro izdanje iz 1950-ih, veoma retka knjiga.
            350



DORUČAK ŠAMPIONA – Kurt Vonegat - PRODATO

U Doručku šampiona, jedan od omiljenih Vonegatovih likova, ostareli pisac Kilgor Traut, na sopstveni užas shvata da jedan trgovac automobilima sa Srednjeg zapada doživljava njegovu prozu kao istinu. Ishod ovog zapleta je ubistveno duhovita satira i Vonegatov osvrt na rat, seks, rasizam, politiku i zagađenje u Americi, kojim nas on podseća na to kako da sagledamo istinu.

Tvrd povez – zašt. omot:

600 din

  

FIKCIJA KAO SVEDOČANSTVO – Dunja Dušanić

 

Iskustvo Prvog svetskog rata u prozi srpskih modernista po svemu sudeći predstavlja najbolju analizu u našoj savremenoj nauci o književosti, odnosno naratologiji, kad je reč o tome da se osvetli problem odnosa istoriografije i dela književne umetnosti kao svojevrsnih utvrđivanja, objašnjenja i tumačenja smisla (ili besmisla) takvog istorijskog događaja kao što je Prvi sveski rat. Veliki rat je istorijski zalom, može se reći i zaokret u dotadašnjoj istoriji ratovanja, sa ni do danas sagledivim posledicama, ne samo na život evropskih naroda, već i celog sveta. To nije moglo ostati bez uticaja na književnu umetnost srpskog modernizma, kao, uostalom, ni na književnost drugih evropskih naroda, naročito u periodu između dva svetska rata. (Prof. dr Dragan Stojanović) 

Napisana jednostavnim i preciznim jezikom, pristupačnom i običnom čitaocu, monografija Dunje Dušanić predstavlja izuzetan doprinos srpskoj nauci o književnosti, a u meri u kojoj rasvetljava teorijska pitanja u vezi sa odnosom između fikcionalnog teksta i istorijskih činjenica, i nauci o književnosti uopšte. (Dr Adrijana Marčetić)

 600 din

 

 

GRADINA: BEČKI AKCIONISTI - PRODATO


Specijalni broj časopisa Gradina, u potpunosti (168 strana) posvećen najekstremnijoj grupaciji umetnika (ili bolesnika?) u istoriji.

Bogato ilustrovan zaista hororičnim fotografijama performansa koji uključuju mnogo golotinje i još više krvi i iznutrica. I još krvi!

A sve to povodom umetničkog pravca koji je, pored ostalog, istraživao poetiku ružnog i body horror.

 Odlični prateći tekstovi o estetici i filozofiji ružnog i degenerisanog.

Vrlo retka stvar, samo za prave inicijante!

666 din

 

            OBJAVA BROJA 49 – Tomas Pinčon PRODATO
            Odličan savremeni roman, bizarno crnohumorni apsurd. Tvrd povez, bez omota.
            550


            FORWARD – Slobodan Vladušić
            Domaći angažovani SF roman (više mejnstrim nego žanr).
            350


            POSLEDNJA KNJIGA – Zoran Živković
            Najprevođeniji naš pisac, doktor Zoća, oprobao se u postmoderno-začudnom polufantastičnom krimiću! Tvrd povez.
            350


            LEGENDE O NESTANKU – Mirjana Detelić
            Dr Mirjana Detelić se godinama bavi naučnim radom u književnosti. Iskoristivši izuzetno poznavanje mitova i legendi, predanja i književnih dela, čaroliju mašte i veštinu pisanja, izgradila je neobičnu priču.
Nit pripovesti uvezala je za legendu o dorkasima i njihovom misterioznom nestanku, da bi zatim isplela priču kroz vreme i prostor da današnjih dana. Dorkasi su bili učitelji u staroj Grčkoj koji su sami birali svoje učenike, one koji su pokazivali izražene sklonosti ka arkanama, ezoteričnim ili okultnim veštinama. Predmet interesovanja dorkasa bila je magija, tajne veštine, božanski principi i njihovi skriveni zakoni. Odabrani učenici su zauvek napuštali roditeljske domove i potpuno se predavali životu u hramovima gde se odvijalo školovanje koje njihove roditelje nije koštalo ništa. Zaštitni znak dorkasa bio je gazela.
350


CRNE CIPELE – Oto Oltvanji
„Tvrdi krimić“ nekadašnje nade domaćeg horora.
350


LOW LIFE – Dejan Stojiljković
Nikad prikladniji spoj naslova i imena autora: Deksa Pantalejski piše „urbanu prozu“! Uživajte! Prvo izdanje, pre nego što mu je upala sekira u med, odnosno u Lagunu.
            400