Čovek umro gledajući LEPTIRICU!

 

Jedna od najčešće ponavljanih tlapnji u vezi sa domaćim hororima glasi: LEPTIRICA je toliko strašan film da je, prilikom premijernog prikazivanja na TV, jedan gledalac u Skoplju umro od straha ispred malog ekrana svog TV prijemnika!

                Jedini izvor za tu tvrdnju je sam Kadijević, koji ju je izneo u nekoliko svojih intervjua, a glavni krivci za njeno širenje su raznorazni „novinari“ i pisci tekstova za portale i blogove koji se, naravno, nisu zamarali proverama – a i što bi, kad senzacionalistički naslovi donose klikove i pažnju? Uostalom, ko bilo šta danas proverava? Ljudi šeruju najdebilnije „vesti“ o snimanju nepostojećih filmova koje im je sročio nečiji A.I. prompt, a koje nije objavio nijedan respektabilan izvor, nego samo neki levi, za brzoplete kretene. Ljudi šeruju najočiglednije A.I. „slike“ kao autentične, dokumentarne fotografije. Pa kad je tomu tako, ko će da se smara i kopa po arhivama tamo neku „činjenicu“ – kad mu je nju saopštio sam reditelj filma?

"Balkan" + "Facts"!

                Pa, eto, pošto ju je saopštio i meni, u prvom razgovoru koji smo vodili, daleke 2007 (a ja ga, tada, avaj, preneo), mene je kopkalo da saznam više o tome. Ko, kada, kako tačno, gde...? Kada sam seo da napišem knjigu razgovora s Kadijom, VIŠE OD ISTINE, prethodno sam se nameračio i otišao u čitaonicu Narodne Biblioteke u Nišu, da proučim periodiku iz tog vremena.

                LEPTIRICA je prvi put bila emitovana u četvrtak 5. aprila 1973. u 20.30 h na TVB1.

                Uzeo sam ukoričene dnevne novine za april 1973, i to: POLITIKU, VEČERNJE NOVOSTI, BORBU i EKSPRES POLITIKU. Da se tako nešto stvarno desilo – da je neko umro „od straha“ u tadašnjoj Jugoslaviji – to bi neke novine prenele makar kao sitni članak, negde. Ja sam detaljno pregledao sve novine iz celog aprila meseca, sve do kraja meseca, zagledajući ne samo crne hronike, nego sve, od korice do korice, uključujući Zanimljivosti i Pisma čitalaca. NIGDE nisam našao ni najmanji pomen bilo čega o „čoveku iz Skoplja...“ ili bilo odakle koji je „umro od straha“ ili od bilo čega, gledajući taj film, ili bilo koji. (Tom prilikom sam našao neke druge vredne i zanimljive stvari vezane za ciklus „Fantastika“, ali to ću plasirati u knjizi FILM STRAVE NA BALKANU, za godinu ili dve.)

                Zbog toga, kada sam s Kadijom finiširao razgovore za VIŠE OD ISTINE, pitao sam ga najdirektnije moguće za taj „detalj“. Da sumiram: vodeće dnevne novine u Srbiji tog vremena nisu objavile nikakvu vest nalik ovoj, a sam Kadijević je o tome „čuo“ od „nekoga“ na televiziji, „u šali“. To su svi fakti o tome koje imamo. Ako se to uopšte zaista desilo (a dopuštam 10% da možda ipak jeste), za sada nemamo o tome nikakvu potvrdu, sem rekla-kazala.

                Naravno, i dan-danas ćete, po internetskim preživanjima i prežvakavanjima, u kojekakvim trla-baba-lan naklapanjima od blog/portal tekstova, naći i tu „činjenicu“ recikliranu od strane nekritičkih preživača.

Slobodna Dalmacija

                Međutim, u polusvetu novovekovne borbe za klikove, za pažnju, za senzaciju, pojavio se i novi fenomen. To su članci gde naslov obećava senzaciju („Čovek umro gledajući LEPTIRICU!“) a onda dole u tekstu vidite da piše „Čovek nije umro gledajući LEPTIRICU, nego se to samo tako priča!“ Ovaj fenomen bih nazvao „I jare i pare pisanije“. To je novi nivo pokvarenjaštva.

                Prvi nivo gluposti i naivnosti je onaj na kome prosto, neupitno prenosiš nešto neistinito, za šta veruješ da je istinito. Štetno je, ali bar ne znaš šta činiš.

                Drugi i pokvareniji nivo je onaj na kome ti znaš šta je istina, ali čitaoce privlačiš tako što u naslov staviš laž da ih namamiš da to kliknu, otvore, a onda im u tekstu to što je obećano – ne daš.

                Svi tabloidi - i brojni drugi koji oficijelno možda u tabloide ne spadaju ali po ponašanju su im ravni – primenjuju ovu istu strategiju namamljivanja. U tome prednjači zloglasni INFORMER.

SVINJFORMER

                A unutar njihovog pokvarenjaštva postoji i novi nivo pokvarenosti, na koji sam nedavno slučajno naišao. Dakle, SVINJFORMER je primenio goreopisanu strategiju, i objavio članak pod naslovom: „Čovek iznenada preminuo od straha zbog srpskog horor filma! Ovo ostvarenje o najpoznatijem vampiru je uterivalo strah u kosti gledaocima širom bivše Juge (VIDEO)“

                Nisu bili čak ni toliko polupošteni da stave bar znak pitanja posle prve rečenice naslova. Ne, ološ je ološ 100%. Ološ kad laže, laže ko skot: jedan naslov, dve laži. Jer, osim tog „preminulog“, laž je i obećani „VIDEO“, jer se time sugeriše da u članku ima neki video povezan s tom smrću, možda TV prilog iz onog vremena o tome, ili razgovor s nekim rođakom, naslednikom „preminulog“... Ali, naravno da je u članku samo neki rendom insert iz LEPTIRICE, a ništa što bi bila vest, a kamoli ekskluzivna i pažnje vredna.

                Ali tu nije kraj SVINJFORMER pokvarenjaštva. Autor ovog đubreta od teksta zapravo demantuje tlapnju o „preminulom od straha“, i to tako što navodi Kadijevićeve reči. Odakle te reči? „Iz jednog intervjua“, kaže svinjopisac. Svinjopisac nije išao u školu za novinare, niti ga je iko naučio da je ljudski NAVESTI IZVOR. Njima je dovoljno „kažu neki“, „piše negde“, „reko mi jedan čovek“...

SVINJFORMER prenosi

                A izvor nije tamo neki intervju koji se može izguglati i naći u bespućima interneta – nego je izvor upravo moja knjiga VIŠE OD ISTINE. Svinjopisac je, dakle, ukrao taj deo iz knjige, citirao ga je u potpunosti ali nije našao za shodno da navede izvor, i proglasio je to maltene svojim „otkrićem“.

samo kod Ghoula saznajete VIŠE OD ISTINE

                Sreća u ovoj „nesreći“ je samo u tomu što sam, zahvaljući toj hulji, ostao imenom nepomenut na SVINJFORMERU, što je svakako retka privilegija za čestitog i mislećeg čoveka danas i ovde.