NIGHTLANDS, Vol. 1: Ognjanović u Zemljama Noći

 

Dragi moji, imam vam se još nečim pohvaliti: moj američki izdavač, Chiroptera Press, upravo je pokrenuo časopis knjiškog formata (i cene) pod nazivom NIGHTLANDS. To je godišnjak, na 200 strana velikog formata, u tvrdom i mekom povezu (ko kako voli), a u opisu jednostavno stoji „journal of the art of weird fiction“.

            Urednik i izdavač je Jonathan Dennison. U ovom izdanju ja imam čak tri priloga, što je već po sebi vredno hvale, ali povrh toga, pogledajte još u kakvom sam društvu!

zadnja korica

            Ovo je sadržaj:

 

- „Through a Ligottian Lens: Analyzing Session 9 and True Detective“ By Jon Padgett

- „Screen Talk: An Interview With Brandon Trenz“

- „Problems With Realizing a Ligotti Adaption“ By Michael Cisco

- „Drawing the Curtain: An Interview With Dave Felton“

- „Posthumous Presences“ by Quentin S. Crisp

- „Dedicated to the Weird“ by R. B. Russell

- „Mark Samuels’s Lovecraftian Quartet“ by S. T. Joshi

- „The Weird and the Mystical: Mark Samuels’ Vision of Weird Fiction“ by Daniel Corrick

- „An Interview With Eli John“

- „H. P. Lovecraft and Weird Art“ by S. T. Joshi

- „H. P. Lovecraft: Out of this Universe“ by Dejan Ognjanović

- „A Profile on Patrick Zöller: Karmazid“ by Chad Hensley

- „The Agonizing Resurrection of Thomas Ligotti: An Interview“ by Dejan Ognjanović

- „The Icy Bleakness of Things, Made in Serbia: Serbian Ligotti artwork“ by Dejan Ognjanović

- „Pure Dread: A Retrospective on Harry O. Morris“ by Jon Padgett

prednjica

 

Specs:

* 6"x 9"

* 200 pages

* Smyth-sewn binding

* Cover art by Alexandros Pyromallis

* Offset printed on acid-free archival paper

Available overseas through Psilowave.com

 

This is a printing of 500x copies: 125x in hardcover (about 75x are available for sale) at $65 each and 375x softcover at $35 each.

 

SHIPS IN 4 WEEKS OR LESS.

 

            Da mi je neko pre samo 10 godina rekao da ću svoja pisanija objavljivati u Americi, u luksuznim i prestižnim izdanjima poput ovoga, rame uz rame sa svetskom prvom ligom horor teoretičara, kritičara, pisaca, izdavača i ilustratora, rekao bih mu: „Nemoj si mnogo pušćaš filmovi!“

Međutim, evo me, između istih korica gde je i Jon Padgett, pisac, najbolji živi naslednik Ligotija; Brandon Trenz, čovek koji je zajedno s Ligotijem pisao njegova dva, avaj nesnimljena scenarija za X Files epizodu CRAMPTON i za film MICHIGAN BASEMENT (oba je objavila Chiroptera); odlični pisci horora, a uz to i poznavaoci i teoretičari žanra, Michael Cisco (Weird Fiction: A Genre Study) i R. B. Russell, vlasnik genijalne izdavačke kuće Tartarus Press i autor izuzetne biografije Roberta Ejkmana (Robert Aickman: An Attempted Biography), mnogohvaljena zvezda uglavnom skupih i meni dosad nedostupnih zbirki i antologija, Quentin S. Crisp; živa legenda S. T. Joshi, najveći svetski poznavalac Lavkrafta i klasične horor proze (s njim sam već bio u istim koricama: u de luxe izdanju za Klajnov DARK GODS, gde je on pisao Uvod a ja Pogovor); plus izuzetni ilustratori Dave Felton, Eli John i Patrick Zöller (aka „Karmazid“), i Chad Hensley, kultni lavkraftovski pisac i urednik genijalnog žurnala ESOTERRA (The Journal of Extreme Culture) koji je od mene svojevremeno dobio Zlatnog Ghoula.

Fino društvance, a?

             A evo malo detaljnije o moja tri priloga:

           1) „H. P. Lovecraft: Out of this Universe“ je moj esej o poetici i značaju Lavkraftovom, prerađen na osnovu mog pogovora srpskom NEKRONOMIKONU. Prema tome, to već znate i u svojim domovima, kraj uzglavlja, imate.

            2) „The Agonizing Resurrection of Thomas Ligotti: An Interview“ je, koliko mi je poznato, poslednji za sada intervju koji je Ligoti bilo kome dao pre nego što se sasvim skinuo s interneta i „nestao s radara“. To je ujedno i jedan od njegovih najličnijih intervjua, gde otvoreno govori o svojoj porodici i detinjstvu i mladosti, ali i o tome kako je podneo Kovid, Trampa i jednu bizarnu automobilsku nesreću u kojoj je jedva pretekao. Ovo do sada nigde nije objavljeno, mada sam neke manje odlomke iz naših razgovora navodio u pogovorima Ligotijevim knjigama koje je objavio Orfelin.

            3) „The Icy Bleakness of Things, Made in Serbia: Serbian Ligotti artwork“ – a kad već pomenuh Orfelin, ovo je članak u kojem nastavljam da se odužujem mom srpskom izdavaču i njegovim umetnicima koji su dodatno ukrasili knjige koje priređujem za „Poetiku strave“ i „Crnu mačku“ tako što njihov, tj. naš rad plasiram u Americi.

Ivica Stevanović

Konkretno, pošto Chiroptera objavljuje Ligotijeve knjige u spektakularno dizajniranim de luxe izdanjima, sa originalnim ilustracijama koje radi vlasnik te kuće, Jonathan Dennison, on mi je naručio ovaj članak kad je video kakve divote Orfelinovi umetnici stavljaju na korice naših izdanja.

Ja sam ga koncipirao ovako: nakon mog kraćeg uvoda sledi pregled toga šta su do sada za Orfelin uradili s Ligotijem sledeći umetnici: Ivica Stevanović, Nikola Vitković i Nikola Uzelac.

Nikola Vitković

Rad svakog od njih predstavljam kroz sledeća potpoglavlja, garnirana citatima njihovih odgovora na moja pitanja: The Artist, The Work, Previous awareness of Ligotti, First impression, The challenges, Artistic choices, Ligotti’s reaction.

            Naravno, uz sve to idu i njihove ilustracije. Some exposure!

Nikola Uzelac

            Ako treba podsetiti, već 15 godina redovno pišem za vodeći horor magazin, RUE MORGUE (izdaje se u Kanadi, a prodaje širom civilizovanog dela Zemljine kugle), a što se tiče ovih knjigolikih, već sam više puta overio izvanredni VASTARIEN, koji nažalost više ne izlazi… Nadam se da će NIGHTLANDS da zaživi: košta pozamašno (iz ugla našeg Zlatnog Doba), ali barem ima stvarno prvorazredan sadržaj i učesnike, pa i vredi toliko…           

           

            Chiroptera Press je, podsećam, upravo objavila moju knjigu SPECTRAL LIGHTS, čije prve slike naživo, uz ZADUŠNICE i još neka nova izdanja, kačim uz ovaj post. Knjige su mi za sad u SAD, kod druga i saučesnika, Srđana L, koji je i načinio i poslao ove fotke. Primerci bi trebalo da mi stignu do kraja avgusta. Hvala svima koji su do sada naručili sebi primerke od mene, odnosno rezervisali ih. Tvrdokoričeno izdanje više nije dostupno ni kod mene ni kod izdavača, a ja imam još samo tri primerka u mekom povezu raspoloživa, pa ako se dosad niste javili, pišite mi što pre, dok ima… Nemoj posle da bude: „Šta li sam čekao, što li sam štedeo pare, jebalo me more, na more mogu da idem i dogodine, a ovu knjigu da kupim tada ne mogu!“

A za slučaj da dosad niste obratili pažnju na Kiropteru, evo kako izgledaju neka od njihovih novijih izdanja.

Here’s an interior shot for “I Have a Special Plan for This World”. This was our very first book released by Chiroptera Press in 2021, and so much has happened in this short time:

 

 

PARADOXES FROM HELL by Thomas Ligotti.

In Paradoxes from Hell, the legendary Thomas Ligotti breathes fresh life into three of his rarest pieces. The opening section, "I Have a Special Plan for This World," is a metaphysical poetry cycle in which its visionary protagonist is driven by his loathing of existence. This remarkable piece is unveiled here for the first time since its original limited publication by Durtro in 2006.

The second section offers up "This Degenerate Little Town," another poetry cycle likewise out of print since 2006, which represents the titular town as an allegory for human consciousness. The concluding sequence, "Paradoxes from Hell," is an array of prose vignettes featuring a decayed mystic, a stricken philosopher, a deranged poet, and a complete madman. Solely featured in Grimoire Magazine in 1983 and virtually unknown to most Ligotti readers, these dread-inducing yet often humorous prose reflections are a treasure trove of existential exploration.

Collected Fiction Volume 3 by H. P. Lovecraft. Edited by S. T. Joshi, illustrated by Karmazid.

 

 

Ivica Stevanović govori o hororu, fantastici i ilustraciji

 

Ako pratite horor, onda vam ne treba predstavljati KO je Ivica Stevanović. Uostalom, i ovde na blogu imali ste nekoliko postova posvećenih isključivo njegovim radovima. Vidi dole:

 

KATIL

 

IZGUBLJENI SLUČAJEVI

 

THE ISLAND OF DOCTOR MOREAU

 

            Pored toga, Ivica je jedan od najvrednijih Orfelinovih ilustratora, pa prema tome sigurno znate njegove ilustracije na koricama naših izdanja Lavkrafta, Ligotija, Stivensona, Dojla, itd, a najnovije – i Klajva Barkera.

            Ovo je prilika da vas podsetim da je trenutno u PRETPLATI obavezno izdanje PAKLENO SRCE + KABAL, po smešnoj ceni od 2.300 din, samo kod Orfelina. Od 1. jula nadalje kod Orfelina (i kod mene) ono će biti 2.500, a u knjižarama mnogo više. Kako odoleti ovoj Ivičinoj korici? The power of Ivitza compells you!

Radovi iz KABALA, na izložbi u Nišu, photo (c) by Ghoul

            Elem, na nedavno održanom ZMAJKONU u Nišu, maja meseca, Ivica je dobio spec. nagradu festivala, koju sam mu ja uručio.

            Tom prilikom je i Orfelin nagrađen za svoj doprinos fantastičnom izdavaštvu.

            U okviru Zmajkona imao sam zadovoljstvo da s Ivicom obavim javni razgovor pred zainteresovanom publikom, a za sve vas koji tada niste mogli biti tamo, sada nudim ekskluzivni audio snimak tog razgovora s Ivicom.

            Naravno, sav naglasak je na njegovom interesovanju za horor i fantastiku, kako u njegovim stripovima i radovima, tako i ilustracijama za Orfelin i za razne neke strance (uklj. Džefa Vandermera). O svemu tome ispitan je suptilnim gulovskim inkvizicijskim metodama, i skoro sve je priznao.

iz KABALA, (c) by Ivica

            Rekoh li – „stranci“? Ne sećam se da li sam vam već ovde otkrio ili ne, ali evo i sad da kažem: ovih dana u Americi kreće pretplata za moju knjigu SPECTRAL LIGHTS. Ilustracije za prednju i zadnju koricu uradio je, naravno, Ivica.

Gula odlično nacrtao ali mutno uslikao Ivica

            Sačekaću da je izdavač obznani, ovih dana, pa ću vam je i ja otkriti, ali, kazaću samo: Ivica je to. Svi koji su je dosad videli oduševljeni su, a verujem da će se i vama dopasti. Nadajmo se da će knjiga biti dovoljno uspešna i vidljiva da Ivici omogući još koji poslić u tuđini. Siguran sam da će tako biti.

            Ali, o tom potom. Pre svega, poslušajte ovih sat razgovora, koje možete za dž skinuti s Mediafire linka, pa slušati do mile volje.

            Link za audio fajl (nije zipovan) je OVDE.

Ričard Korben R.I.P.

Ričard Korben je umro. Slava mu i hvala za sve!

Bio je i ostao jedan od najvećih umetnika koji su se ikada poduhvatili horora. Njegovo ime bilo mi je dovoljna preporuka, druge nisam tražio. O čemu je strip? Ko je pisao scenario? Koje je književno delo adaptirao? Koga je briga, ako je Korben crtao?

Stalno se svađam, ili bolje reći raspravljam oko ovoga čak i sa sličnomišljenicima i prijateljima koji mi naturaju navodno odlične stripove: „Da vidiš što je dobra priča! Ludački scenario! Majstorski dijalozi! Kakve igre reči, kakvi one-lineri!“ Na to sve ja odmahnem: „Meh, džaba sve, ako je crtež tek osrednji.“ Kao u Sendmenima, kao u Vočmenima, kao u Pričerima, itd.

Strip je pre svega vizuelni medijum: ako crtež nije vrhunski, manja je šansa da ću da čitam nešto, pa makar mu scenario stvarno bio odličan, kao u gorepomenutima (koje, istina, jesam čitao, ali ne otkidam na njih). Isto kao što me ni, u filmskom mediju, ne zanimaju navodno sjajno napisani, glumljeni, ne znam kolko pametni filmovi, ako nisu vrhunski slikani, ako fotografija (i režija) u njima nije barem odlična.

Ukratko, u stripu tražim izuzetan crtež, stilizovan, veći od života – hoću slika da mi priča priču, a ne ogromni baloni teksta koji tu sliku zaklanjaju, prostor joj oduzimaju, pa makar bili ispunjeni ne znam kakvim vrcavim blebetanjem.

Korben je to pružao: izuzetan crtež, stilizovan, veći od života pre svega i iznad svega.

Slike, snažne, moćne, samodovoljne. Njima ne treba mnogo teksta, mnogo objašnjavanja. One su razlog postojanja (i mog obožavanja) datog stripa, a ne ne-znam-koliko vickasti scenarista, a ne genijalni pisac kao predložak, pa makar to bili i moji bogovi Po i Lavkraft.

Ovaj mi je artwork godinama stajao na vratima

Ja volim preterivanje. Korben je bio genije preterivanja. Preterano mišićavi i kurati superjunaci, preterano sisate, oble, mekokožne zavodnice…

Njegovi su gušteri najgušterastiji, njegovi su pacovi najpacovskiji, njegovi su monstrumi najmonstruozniji…

Kosturi su mu najkosturskiji, truli leševi su mu najtruliji, najcrvljiviji, najfulčijevskiji…

Niko kao Korben nije crtao trulež i raspadanje. Gnjecavost tkiva, trošnost kostiju, meso pretvoreno u kašu, kosti pretvorene u krtu ljusku, u prah…

Niko kao on nije sugerisao spoj mesa i flore – gljivice, pečurke, mahovine, korenje drveća, grančice, te nezaboravne, unikatne, krte, suve, nemrtve Korbenove grančice…

I njegovo senčenje i njegovo bojenje isticali su treću dimenziju: te hiperbolične slike bukvalno su ISKAKALE sa stranica i UREZIVALE se u pamćenje…

Ali on je mnogo više od velemajstora body horrora: ahh, njegove divne ruševne trule zgradurine, kućerine, grobnice, hramovi…

Njegovi ljudi, jadni, karikaturalni, groteskni – ne znam da li je Korben bio mizantrop, verovatno nije, ali u ikonografiji njegovog sveta čovečanstvo je stalno na ivici karikature, ili preko te ivice; ljudi su smešni, patuljasti u odnosu na Čudovišta koja ih nadjačavaju, u odnosu na Smrt koja kosi sve…

I niko kao on nije crtao LUDILO – sumanuti pogled ludaka, bezumlje, nakaznost, nakaradnost, iskošenost, izvitoperenost, ne samo telesnu nego i mentalnu…

Iako Amerikanac, i kao takav uronjen do temena u pop kulturu, u palp, u petparačku književnost i B-filmove, u superheroje, u fantazije, ja u njemu vidim snažan upliv nečega umetničkog, evropskog.

Korben je oličenje maksime STIL IZNAD SUPSTANCE, tipične za italijanski horor, za majstore kakvi su Arđento i Fulči – i zaista, ja u Korbenu vidim arđentovsko igranje sa bojama, i fulčijevsku poetiku truleži, „uskovitlane srži svekolike gnjusi“ kako to Tatko na Horor, E. A. Po, jednom memorabilno napisa.

-Da budem jasan, ovime o prednosti stila nad supstancom mislim pre svega na njegove horor radove, gde su scenariji češće bili treš nego što nisu. U stripovima fantazije i SF-a češće je imao jače i bolje priče...

U njegovim gljivicama i rastinju, u njegovim hramovima i ukletim kućama ja vidim Maksa Ernsta i mnoge druge evropske umetnike, slikare.

Možda mi se priviđa; možda projektujem; ali i ako projektujem, to je zato što mi je Korben pružio savršenu, unikatnu podlogu za to.

I ta podloga je trajna, i trajaće mnogo, mnogo duže od Korbenovih zemnih ostataka.

Zato, pogrešno je reći da Korben više nije među nama. Kako nije, eno mi ga na policama. Evo mi ga u lobanji, gde će i ostati sve dok mi ga demencija ili smrt ne iščupaju.

Počivaj u miru dragi, divni čoveče koji si nam ostavio toliko mnogo prelepih, fantastičnih i hororičnih slika – za projektovanje, za meditiranje, za napaljivanje, za zgražavanje, za gađenje, za ježenje, za uživanje.

P. S. Inače, srećan sam i ponosan što sam, na svoj skromni način, učestvovao u nekoliko Korbenovih izdanja kod nas: za Darkvud sam preveo dva albuma LEGLO STRAVE, 

u kojima je Korben (sa saradnicima) adaptirao, i sam samcit crtao, po delima Edgara Alana Poa a zatim i H. F. Lavkrafta.

Ujedno vas podsećam da je Darkvud objavio i Korbenov album KUĆA NA GRANICI, prema romanu THE HOUSE ON BORDERLAND Vilijama Houpa Hodžsona, pisca čije sam najbolje priče odabrao (a jednu novelu i preveo) u Orfelinovoj zbirci GLAS U NOĆI.

Takođe kod Darkvuda imate i Jezovnik 2 - Ričard Korben, gde su njegove kratke priče iz legendarnih časopisa Creepy i Eerie - nekad strašne, nekad smešne, ali uvek uznemiravajuće.

Prema tome, ako ste iz ma kog razloga do sada odlagali uranjanje u svet ovog genija, nemojte više časiti ni časa. Korben je onaj najređi, najdivniji dar – dar koji neprestano daruje (the gift that keeps giving)!