Drugi neka kukaju i proklinju 2020. godinu; drugi neka strepe pred time šta nova 2021. donosi. Orfelin nije sedeo skrštenih ruku prošle godine, kao ni urednik dr Ognjanović koji je za vas birao, uređivao, pogovorima i biografijama opremao ova izdanja, a poneka i prevodio. Podsećam, u 2020. objavljene su sledeće knjige u ediciji „Poetika strave“:
17. Henri Džejms – Okretaj zavrtnja i druge priče o duhovima
18.
H. F. Lavkraft – Bezimeni grad
19.
Popi Z. Brajt – Ukus pelina
20.
Brem Stoker – Drakulin gost
U novu godinu ulazimo radno, raspisujući pretplatu za čak dve nove knjige u ovoj ediciji, čisto da vam nečim lepim i vedrim olakšamo prelazak u, nadamo se, vedriju i bolju godinu. Dve nove knjige koje sada najavljujemo jesu: MRAČNI PREDELI (izbor najboljih priča) - Stefan Grabinjski i MALPERTUI: KUĆA ZLA (roman) - Žan Re. Evo detalja.
MRAČNI PREDELI
(izbor najboljih priča)
- Stefan Grabinjski
U okviru naše težnje da u ovoj ediciji predstavimo što veću raznovrsnost i dokažemo svekoliko raznorodno bogatstvo horora u književnosti, a naročito da pokažemo koliko dobrih i vrednih stvari postoji izvan utabanih, svima znanih staza engleskog i američkog horora, ovog puta, u 21. knjizi edicije „Poetika strave“ idemo u – POLJSKU.
Stefan Grabinjski je najbolji predstavnik klasične horor književnosti iz Poljske. Stvarao je u prvoj polovini 20. veka a najuspelija dela su mu kratke priče, zbog kojih je dobio titulu „poljski Po“. Njegov sam opus detaljno pročešljao kroz nekoliko zbirki (naravno, čitajući ih na engleskom), i iz njih napravio ovaj originalni, samo na srpskom u ovom obliku koncipiran izbor koji čini ukupno 15 priča i jedan esej. Sve priče je, sa poljskog, prevela Zorana Perić.
Sadržaj:
Signali
Ultima Thule
Gluva linija (železnička balada)
U kupeu
Čađ
Šamotina ljubavnica (listovi iz pronađenog
dnevnika)
U Sarinoj kući
Crno selo
Saturnin Sektor
Projekcije
Šaterini engrami
Bela avet (dimničarska priča)
Osveta elementala (vatrogasna legenda)
Priča o grobaru
Oblast
Appendix: Ispovest
- Dr Dejan Ognjanović, „Stefan Grabinjski:
poljski Po“
- Stefan Grabinjski: Biografija
- Stefan Grabinjski na srpskom
Nemrtvi železničari i dalje šalju kriptične signale; pustinjaci na slepim kolosecima susreću mračne vizije; kupei pomahnitalih vozova poprišta su nasilnih činova; fatalne žene, žive i nežive, zavode muškarce i ispijaju ih do nivoa mlitave ljušture; sumanuti osobenjaci grade čudne teorije o vremenu; pusta sela u umrtvljenom pejsažu kriju zlokobne stanovnike; erotski susreti donose gadno neprijatna otkrovenja; groblje obesvećeno satanističkim spomenicima izaziva nemir svojih „stanovnika“; jezivi stvorovi, skriveni u čađi, dave dimnjičare; požari u gradu javljaju se sa čudnom pravilnošću; satanistički samostan i dalje zrači zlokobnim projekcijama…
Sve to i još mnogo toga mračno čudesnog, jezivo poetičnog, naći ćete u pričama Stefana Grabinjskog koje bih ja nazvao protoligotijevskim. Ne treba da čudi što je Ligoti o ovom piscu imao da kaže sledeće:
„U Poljskoj, Grabinjski je bio jedan od njenih najfinijih cvetova zla. Poput Bodlera i Poa, i on se naročito okoristio novostečenom slobodom da istražuje fantastičnije fiksacije seksualnog nagona. Ako ste predani ljubitelj jezovitog i začudnog, onda je verovatno neizbežno da vas neće privlačiti prirodni ljudski odnosi. Zapravo, čitav žanr horora je jedino interesantan onima koje privlači neprirodno sa svim njegovim nijansama. U skladu sa ovom tendencijom, ništa nije prirodno u svetu Grabinjskog, i ništa nije nedužno od tendencije da truli u košmarima razuma. Romantizovani nazori o putovanju železnicom nikad više neće disati životom nakon što pročitate Grabinjskog. Kao i sa svim drugim velikim piscima horora, on je video otrovnu stranu stvari gde god bi pogledao. I više od toga, u njegovim pričama čovek počinje da sumnja može li se videti ikakva druga strana u životu. A to je primarni zadatak svakog velikog pisca horora: da razotkrije nakaradnu prirodu ovog sveta i svega u njemu.“
Predivne korice i unutrašnje ilustracije uradila je Aleksandra Dević.
Unutra ćete naći i više fotografija vezanih za autora i delo.
Skica za zadnju koricu |
Obim knjige: 304 strane
Cena: 990 din kod Orfelina (u knjižarama preko 1.210)
MALPERTUI: KUĆA ZLA
(roman)
- Žan Re
Sve je to lepo: i Lavkraft, i Blekvud, i King, i Simons, i Ligoti… Ali, hajde da pogledamo još malo horora nastalog izvan sfere engleskog jezika i kulture. U 22. knjizi edicije „Poetika strave“ vodimo vas u – BELGIJU.
Žan Re je izuzetan pisac koji će vam biti pravo otkrovenje, kakvo
je bio i meni, pre 12 godina, kada sam se prvi put domogao ovog romana, a zatim
i nekih njegovih priča (naravno, na engleskom). Orfelin će sasvim sigurno
objaviti najmanje jednu Reovu zbirku priča (KRSTARENJE
SENKI), a ako publika bude povoljno reagovala, možda i još koju, jer on
zaista ima bogat i vredan opus. Ipak, premijerno predstavljanje ovog pisca na
srpskom jeziku započinjemo njegovim najslavnijim delom – kratkim ali preslatkim
mračnim draguljem zvanim MALPERTUI.
ovo za engleski je iz ranije verzije pdfa, ivica je to tako metnuo ali je na vreme popravljeno. ništa ne brinite, sve naše knjige prevode se sa izvornog jezika - ovde, sa francuskog |
Roman Malpertui opravdano se u referentnoj literaturi naziva jednim od vrhunaca evropske strave. Pingvinova enciklopedija horora kaže: „Roman Malpertui je apoteoza Reovog opusa, u kojem ukleti Panteon luta ruševnom kućom i imanjem, ’direktnom međuzonom između zemlje i pakla’. Kompleksan i intrigantan, Malpertui spada u isti red sa Pikovom Gormengast trilogijom i Grakovim Zamkom Argol kao jedna od najvećih modernih gotskih fantazija.“ Hjubert Van Kalenberg u predgovoru jednom američkom izboru Reovih priča veli: „Malpertui (1943) kod mnogih se smatra Reovim najfinijim postignućem. On se može meriti sa najboljim stranicama bilo kog od kanonskih britanskih ili američkih pisaca; struktura i atmosfera tog romana su za svaki primer.“ Kim Konel u uvodu antologije belgijske fantastike (The Belgian School of the Bizarre: An Anthology of Short Stories) tvrdi: „Ako neko upita na ulici prosečno obrazovanog Belgijanca koji je najbolji belgijski roman napisan u dvadesetom veku, odgovor će verovatno biti Malpertui.“
Žan Re je danas opšteprepoznat kao kamen-međaš u belgijskoj fantastici, što je očigledno već u naslovu referentne antologije Žana-Batista Baronijana, Belgijska fantastika pre i posle Žana Rea (Jean-Baptiste Baronian, La Belgique fantastique, avant et aprés Jean Ray, 1984). O njemu je kolega, belgijski pisac horora, Toma Oven, pisao:
„Žan Re je bio gotska ličnost.
Imao je oko sebe dodir ukletog sveštenika ili gargojle sa katedrale. Postojao
je neki ’kameni’ element u njemu, nešto što je u um prizivalo zatvorski zid, ili
podzemni svod grobnice, gde je čovek zamišljao da su sahranjeni grehovi,
kajanja i patnje. Ledena indiferentnost kamenova i maltera koji sve stvari drže
u tajnosti. Na taj način činilo se da zatvorene crte lica Žana Rea ne znaju
ništa o tome šta bi se moglo zbivati u njegovom najdubljem biću. Tvrda maska
koju čovek nikad ne bi zaboravio, jednom kad je imao dobru – ili, za neke, lošu
– sreću da je ugleda. Gotska, to svakako. Gotovo varvarska. Svakako surova.
Podjednako se lako mogao zamisliti na lomači, ili podno lomače sa bakljom u
ruci, jeretik ili egzekutor. Činio se podjednako prikladan za obe uloge. Oči su
mu bile sive i hladne, usne tanke i stroge. Čelo i profil američkog Indijanca,
ali sa sivom i bledunjavom kožom. Kožom kamenolikom, srcem od kamena. Čovek
koji je, činilo se, jedva pripadao svetu ljudi, mogao je lako biti egzekutor u
Veneciji, pirat na Severnom moru, Baltički trgovac ili plaćeni ubica iz Čikaga.
Svime se bavio. Medicinom, okultizmom, magijom. Govorio je i pisao na
francuskom, engleskom, nemačkom, flamanskom, a umeo je da se snađe na još
nekoliko jezika.“
Teško prepričljiv lavirint od romana počinje kada čudni starac na samrti pozove svoju mnogobrojnu rodbinu radi čitanja testamenta, kojim im zabranjuje da više napuste tu zlokobnu kućerinu: njegovo imanje naslediće poslednji, ili poslednje dvoje preživelih. Ovo je samo kostur od zapleta, koji krase neobično nasilne smrti, čudna zavođenja, nejasni glasovi u senkama hodnika i mračnih stepeništa i tavana, te tajanstvena priroda same kuće i njenih stanovnika koji kao da nisu od ovoga sveta…
Prema ovom romanu snimljen je istoimeni film, sa Orsonom Velsom u ulozi čudnog „Kasavijusa“: to je veoma slobodna adaptacija, sa krupnim izmenama u odnosu na knjigu; ali, ako vam je dosad promakla, možda je ipak bolje da sačekate roman, pa da tek posle čitanja pogledate i film.
Kao i sve naše druge knjige tako je i ova prevedena sa izvornog jezika – u ovom slučaju, sa francuskog. Prevodilac Goran Kostrović zaista je napravio pravcato čudo prenevši bogat i složen Reov jezik na srpski.
Forzec knjige |
Korice i unutrašnji dizajn načinio je Ivica Stevanović.
Osim samog romana, unutar korica ove knjige naći ćete još i:
Pogovor (Dr Dejan Ognjanović), „Žan Re: belgijski Po“
Žan Re: Biografija
Žan Re na srpskom
kao i više fotografija vezanih za autora i delo.
Obim knjige: 224 strane
Cena: 990 din kod Orfelina (u knjižarama preko 1.210)
Zainteresovani ove knjige mogu naručiti od Orfelina po ustaljenom principu:
Ko želi samo jednu od ovih knjiga, može 990 din da uplati na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslov knjige na koju se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com. Ko se pretplaćuje na obe, uplaćuje 1.980 din na isti račun, a na mejl kaže: „Za Poetiku strave 21. i 22.“
Ko želi, pored najnovijih, da dopuni ediciju prethodnim knjigama, može i to - pišite na dati mejl radi dogovora.
Imaću i ja nešto primeraka, ko ih više voli iz mojih uredničkih ruku: meni pišite na dogstar666 at yahooo dot com (cena je ista).
Pretplata traje od 4. januara do 5. februara.
Knjige se pretplatnicima šalju početkom februara, a u knjižarama bi trebalo da budu do kraja tog meseca.
I bez brige, već se radi na novim knjigama. Mogu za sada najaviti da će sledeća knjiga u ovoj ediciji biti novi izbor sjajnih priča Aldžernona Blekvuda, a za dalje – pratite ovo mesto i znaćete prvi! Ko čita pogovore ovim knjigama, saznaće najmanje još jednu najavu…