SAJAMSKI ULOV 2024

 

Ovca mi se jagnji, pa ću biti brz, kratak i slikovit: izbivao sam iz kuće 10 dana, i sad me čekaju nove pobede, akcije i ludila.

O, da, za ovaj Sajam nisam imao novu knjigu, ali ako bude sreće i zdravlja, za idući bi trebalo da imam bar dve: zbirku priča RASTAKANJE i mega-studiju DOLAZAK HORORA. 

Plus me čačka nova ideja za roman, nešto što vam dosad nisam najavljivao i nema veze (bar ne direktne) s mojim dosadašnjim romanima, bar u smislu zapleta, mada itekako ima u pristupu (ratni užasi, okultizam, pakao Balkana).

O tome kasnije.

„Kako je bilo na Sajmu?“, pitaju me svi.

Ukratko: Orfelin je prošao izuzetno dobro, zahvaljujući tome što je svoje tri najnovije horor knjige dobio od štampara na vreme, i u razumnom broju, tako da ih je bilo za sve zainteresovane već od prvog dana Sajma. 

Interesovanje koje su izazvale KNJIGE KRVI Klajva Barkera a naročito njihov svežeizašli KNJIGE KRVI, 2. tom, kao i moj novi prevod romana SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA - H. F. Lavkrafta, plus izuzetne priče NE GLEDAJ SADA - Dafne di Morije zaista imponuje i raduje. 

Posmatrati radost u očima kupaca, gledati kako ih čak i slučajni prolaznici maze i prevrću po rukama, diveći se unikatnoj lepoti… bilo je zaista prijatno, da to najblaže kažem.

Naravno, odlično su išle i sve ostale knjige, vidi se da ima i puno novostvorene publike, koja tek otkriva čak i Lavkrafta, a kamoli druge prvorazredne klasike koje smo im doneli.

Ukratko, Orfelin je već prepoznat kao mesto gde se nalazi kvalitetan horor, to je ime kojem se veruje i koje je postalo brend u tom domenu, bez prave konkurencije.

VAŽNO: svi vi koji niste dolazili na Sajam, sada možete i ove nove lepotice naručiti od Orfelina – ili, ako vam je tako slađe, od mene, po istim, sajamskim cenama (KK2-2.800, DEXTER-1.200, DAFNE 1.300). Pišite…

Moje knjige su takođe odlično išle, prodao sam ih oko 90, i neke od njih su sasvim na izmaku: uskoro ću ostati bez KULTA GULA, a pred kraj su mi i zalihe NAŽIVO i PROKLETIJE.

Da vas ne smaram o tome kako sam se družio na štandu Orfelina i sa znanima, i sa neznanima; i sa starim i sa novim fanovima, kolegama, prijateljima, čitaocima, poštovaocima… Ali, bilo je to i mega-prijatno, i mega-iscrpljujuće. Uživao sam, ali i umorio se malo, i uželeo se mira, tišine, mraka, i… rada.

I zato, evo šta sam dovukao sa Sajma. Ponešto ste već mogli videti u mojim PREPORUKAMA, a nešto sam iskopao tek na licu mesta. Dakle, evo šta sam smatrao vrednim da se dopremi u moju sve veću biblioteku.

 POKLONI:

1) Poklon od autora, detektivske priče s elementima fantastike. Izdao Pirat B.

2) Poklon, za mustru.

3) Poklon od autora, horor roman s elementima akcije i ratnog.

4) Poklon od autora, nesuđenom izdavaču.

5) Poklon od autora, roman naučne fantastike. Izdao Pirat B.

 

 

POKLONI I POLUPOKLONI, PROMO-PRIMERCI itsl.

 

1) & 2) Promo, za rivju.

3) Poklon od autora

4-5) Građa za nešto što ću pisati; 3000 + 700 din.

6) oko 700 din, građa.

7) Poklon od izdavača.

U tematu o Filipu Davidu je moj intervju s njim, ali pošto sam dobio neočekivano visok honorar za to, kupio sam primerak, ne čekajući autorski (if any). I uz njega i ovaj o Gruču, iz prošle godine. Na kraju, knjigu o Gurđijevu iznutra i izbliza, od strane bliske osobe. Svaka od ovih košta po 1.200 din.

GHOUL'S LIBRARY (4): SF, domaća fantastika i horor

            U prethodnim nastavcima ove rubrike već sam vam predstavio određene delove moje biblioteke, i to:

Teorija horora

Horor proza, klasici

Savremena horor proza

            Pritom u prethodnom nastavku ostadoh dužan za deo police posvećen japanskom (i nešto malo kineskom) hororu, pa evo i toga:

 

            A sada, spektakl! Domaća fantastika u svim njenim pojavnim oblicima – SF, fantastique, horor, mračni triler, folklorna fantastika, fantazija, triler, ludilo, ovo-ono! Baš kao što smo svi na Balkanu pomešani u ovom balkanskom loncu, tako su ovde pomešane i nacije i žanrovi: i mada su učinjeni neki grubi pokušaji da se izdvoje malo hororičnije od malo SF-ičnijih knjiga, to niti je moguće niti bi imalo mnogo smisla, jer Balkancu ne priliči žanrovska disciplina i u većini ovih knjiga ima najmanje dva žanra, a negde i mnogo više.

Isto važi i za nacije: mada ovde ima ponajviše srpskih autora, naći ćete tu, manje-više odvojene (ali ne getoizirane) i Hrvate i Bosance i Crnogorce... Sve je to na par redova police naređano, pa ko voli da odvaja i razgraničava po ma kom ključu, neka sam to čini.

            Uzgred, kada su domaće knjige u pitanju, podrazumeva se da nisu baš sve tu zbog moje probirljivosti i pokušaja da mi biblioteku čine samo vrhunske knjige zahvalne za višestruka iščitavanja. Kao i uvek i svuda u Srbiji, tako i po pitanje domaćeg žanra čovek nužno mora da malo spusti kriterijume, da bude pomalo i patriota (!), da prati šta rade „kolege“ po žanru makar to ne bilo uvek vrhunsko, da bude „u toku“ jer smo tako u mogućnosti – i obavezi...

Najzad, mnoge od knjiga dobio sam na poklon, neke od kolega i prijatelja, a neke i od potpunih neznanaca koji su mi ih davali ili slali želeći da čuju moje mišljenje. Većina potonjih se verovatno pokajala, ali šta sad... Ako hoćete fantazije i iluzije, pitajte prijatelje i rodbinu kakve su vam knjige; Ghoul tells it like it is.

            Sve u svemu, siguran sam da će oni koji se bolje zagledaju u sadržaj ovih polica otkriti mnoge naslove za koje nikad nisu čuli, pa će možda poželeti da malo pročačkaju šta je to i kakvo je. O mnogima od ovih domaćih knjiga ja sam već pisao na blogu, ali i u periodici (od Letopisa Matice Srpske do Gradine) i u dnevnoj štampi (naročito u Politici); potražite, proguglajte i naći ćete. I tu ima svega, od hvalospeva (npr. Bakiću i Piševu...) do onoga što bi kratkovidi nazvali „pljuvanjem“ a što su zapravo samo surovo realne kritike kakvih bolno manjka na domaćem ortačko-pobratimskom terenu.

            Pored toga, videćete ovde i one SF knjige koje sam našao vrednim posedovanja i čitanja. Istina, SF sam mnogo više čitao u prošlom milenijumu (in my younger and more vulnerable years), a danas, sticajem okolnosti, ne čitam ga skoro nimalo (iako bih voleo – ali ne postižem!).

Iskreno, više me kopkaju pojedini klasici odavde koje još nisam overio, nego najnovija SF proza, jer do mene nije dopro glas da se u njoj javio neko ko bi mogao da stane rame uz rame sa klasicima (Balard, LeGuin, Dik, Strugacki, Lem...).

A tu su i SF-horor časopisi (ALEF, svih 26 brojeva) i ZNAK SAGITE (fali malo na samom početku i samom krahu)...

...i fanzini – EMITOR...

Mnogi brojevi ZNAKA SAGITE i EMITORA su zapravo autorski primerci pošto sam brojne svoje napise i prevode objavljivao u njima. Eh, slatka ptico mladosti...

---NASTAVIĆE SE---

GHOUL'S LIBRARY (3): Savremena horor proza

            Znam da me neki poistovećuju sa prozom Poa i Lavkrafta, i ne bi me čudilo da veruju da sam čitalački zaostao tu negde u prvoj polovini 20. veka. Ako neko to misli, taj neko očito nije čitao moju POETIKU HORORA – a ni moje prikaze savremene horor proze i teorije u RUE MORGUE magazinu.

            U svakom slučaju, pošto ste u prethodnim izdanjima ove rubrike mogli da bacite oko na moju horor teoriju, a zatim i na horor klasike, evo najzad i polica posvećenih horor prozi posle Lavkrafta! Od sredine veka pa do današnjih dana.

            Naravno, a na žalost onih što vole da sve oštro razgraničavaju i zasecaju i trpaju u fioke, oštra podela je nemoguća: naročito u ponekim od antologija ovde ima i nešto starijih, klasičnih priča, ali veći naglasak je na novijim. Uostalom, pogledajte i sami.

            Da, oštrooki posmatrač zapaziće da u svojoj biblioteci imam samo četiri (4!) knjige Stivena Kinga – a od toga je jedna tu samo zato što mi je bila poklonjena a još se nisam naterao da je pročitam (FROM A BUICK 8). Taj fakt ne bi trebalo da čudi nikoga ko je čitao POETIKU HORORA, mada, ako ćemo realno, trebalo bi da se tu nađe par Kingovih knjiga, pre svega PET SEMATARY i sve njegove zbirke priča i novela. Ali, nema žurbe. Čitao sam ih, i imam ih u e-obliku...

            Ali zato imam sve od Ejkmana što se za razumne pare u svetu moglo naći (a uskoro, kao što znate, ovog velikana dovodim i u srpsko izdanje)... I od Ligotija... I od T.E.D. Klajna, i drugih novijih pisaca...

            Klikćite, uvećavajte, beležite – i, ako ikako možete, sebi nabavljajte! I čitajte! Knjige ne služe za ukras nego da se čitaju...

Antologije mračne fantastike i horora:

...i još antologija novije proizvodnje...

Razni novi horor romani (pretežno)...

Najnovije zbirke, antologije i poneki roman...

GHOUL'S LIBRARY (2): Horor proza, klasici

            Samo zato što ste vi to tražili, a i zato što sam tako u mogućnosti, nastavljam sa foto-turom kroz moju biblioteku. U prvom delu sam, uz kraću tiradu na razne knjigoljubačke teme, predstavio knjige koje se bave teorijom horor književnosti i fantastike, te teorijom horor filma i fantastike. To i dalje možete videti OVDE.

            E, sad – sve je to lepo, teorija, bla bla, ali ipak, zna se šta je osnova, šta je polazište bez kojeg je teorija nemoguća (i besmislena), a to je: stvaralačka, umetnička praksa (ovde: proza)! I ne, neću sad i ovde o drkađon-„teoretičarima“ koji nemaju ozbiljnije iskustvo u praksi, nego pročitavši 2-3 knjige i pogledavši 2-3 filma odmah kreću od tuđe teorije i bacaju se u njeno prežvakavanje...

            U prošlom nastavku sam pomenuo neke od inspiratora moje biblioteke, pored ostalih i Martija Misteriju. Ali, ako bi trebalo da izdvojim JEDNOG, neizbežnog, ključnog, suštinskog inspiratora, onda je to, opet, ko drugi nego – Lavkraft. Ne postoji tekst koji je na mene u čitavom životu više uticao nego njegov esej „Natprirodna strava u književnosti“. Njega sam prvi put pročitao pre tačno 26 godina, na proleće 1990. odnosno odmah čim je BIGZ objavio a ja kupio knjigu Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda u kojoj se i ovaj esej nalazi.

            Današnjoj mlađariji zadojenoj internetom nemoguće je predstaviti određene emocije nas koji smo odrastali u jednom uskijem, zatvorenijem, sporijem svetu u kojem se informacije i stvari nisu mogle dobiti domah. Možete li da zamislite tu glad za informacijama pre Gugla (odnosno, pre ranijih pretraživača)? Možete li pojmiti šta je za jednog mladog horor frika značilo naići na esej koji, po prvi put na srpskom jeziku, pokriva celokupnu istoriju horor književnosti od njenih početaka pa do kraja 1920-ih? Odjednom se susresti sa tim desetinama i stotinama naslova romana i priča, sa imenima autora od kojih za većinu prvi put čuješ a tek ponekog znaš po čuvenju, ali ništa njegovo nisi mogao da čitaš jer ga nema nigde (na srpski nije prevedeno a strane knjige ti nisu lako dostupne)? I još sve to garnirano Lavkraftovim evokativnim, napaljujućim opisima (prepričavanjima i evaluacijama)! Možete li da zamislite, onda, ne samo ushićenje zbog otkrića da toliko blago postoji, nego i još jaču, bolnu frustraciju što to blago postoji TAMO DALEKO, nedostupno, nedohvatljivo...?

            Ne, ko nije bio tada tamo to ne može da zamisli.  

            U svakom slučaju, još tih dana sam, čitajući (i često iznova iščitavajući) taj esej, zakleo se sebi da ću jednom, što skorije, imati pri sebi, na svojim policama, nadohvat ruke, sva ta dela, ili bar većinu njihovu! I, eto, kao što možete videti, to sam i postigao. I još više od toga!

            Knjige su poređane, otprilike, hronološki, ali ne baš strogo, jer ima i drugih stvari o kojim se moralo viditi računa (prostor, format, veličina police, relevantnost knjige...), tako da su neki naslovi koji logički pripadaju uz svoje bliske srodnike odvojeni na osnovu ovih ili onih principa koji će pažljivom gledaocu valjda biti očigledni.

1. Angloamerički klasici, od usmenih, preko gotika, priča o duhovima, pa nadalje...

2. Čitkija verzija Vordsvortovih horor klasika (odlična, pristupačna edicija):

3. Horor klasici i izdanja koja mogu podneti i podalje od dohvata ruke

4. Isto to, plus nešto nadrealizma, dekadenata, mračno-fantastičnih, često morbidnih i hororidnih, mada retko baš žanrovski čistih:

5. Dekadenti, čitkiji:

6. Gotičarke i horordžijke ("Majstorice tame").

7. Francuski horori i mračna fantastika (plus Rumuni i još poneki):

8. Antologije (pretežno) klasičnih horor priča, mada ima tu i novijih, ponegde, pomešanih:

9. Lavkraftovi prethodnici i savremenici + king-size klasici, itd.

10. Lavkraft: proza, pisma, eseji... i Lavkraftoidi - moderni nastavljači...

Očito je da ovde nisu prikazani svi Lavkraftovi nastavljači - većina odličnih, novijih (Kempbel, Ligoti, Klajn, Baron itd) su drugde, i stižu u idućem nastavku, sa policama posvećenim MODERNOJ HOROR KNJIŽEVNOSTI.

---NASTAVIĆE SE---