****(*)
4+
Režija: Na Hong-jin
Scenario: Hong Won-chan, Lee Shinho, Na Hong-jin
Uloge: Kim Yun-seok, Ha Jung-woo, Seo Yeong-hie
Žanr: Triler
Trajanje: 125 min.
Proizvodnja: Južna Koreja, 2008.
The Chaser je još jedan prvorazredan dokaz vitalnosti i bogatstva moderne južnokorejske kinematografije i, barem za potpisnika ovih redova, najbolji je žanrovski film dospeo do nas iz ove daleke zemlje još od kultnog Oldboya.
Na prvi pogled – prepoznatljivi elementi: serijski ubica prostitutki, čovek kome niko ne veruje usamljen u pokušajima da ga uhvati, trka s vremenom u borbi za život zatočene žrtve... Svake večeri na TV-u imamo priliku da bar u ponekoj seriji vidimo sličan zaplet. O filmovima da i ne govorimo. Neki kritičari ovaj film opisuju kao spoj Fincherovog Sedam i serije 24. Pa opet... The Chaser se izdvaja iznad ogromne većine žanrovskih i tematskih kolega jer je, pre svega, superioran kao triler a, zatim, on je mnogo više od trilera.
Baš kao i pomenuti Oldboy, ili izvanredni Memories of a Murder (s kojim, pored ostalih kvaliteta, deli i intenzivne pešačke jurnjave sa besomučnim trčanjem kroz sokake), ispod vrhunski ispoštovanog žanra trilera, The Chaser nudi jak (melo)dramski naboj, te oštru društvenu satiru. Potonji momenti mogu pojedinim gledaocima ići na nerve, jer je nekompetencija policije toliko vrtoglavo izluđujuća da bi čak i srpski gledalac (navikao na ovdašnju, "narodnu" miliciju) očekivao malo više profesionalnosti u istrazi. Ipak, vredi istaći da je scenario zasnovan na istinitom slučaju. Kako izgleda, policija je svuda ista!
Saspens je nekonvencionalno tretiran jer film nije rađen kao whodunit: ne samo što je ubica poznat već u prvih petnaestak minuta, nego (spojler!) bude uhvaćen već negde u prvih pola sata. Avaj, čak ni njegovo pismeno priznanje ne pomaže policiji da mu pronađe skrovište, u kome vezana i onesvešćena leži prostitutka okružena leševima. Što je još gore, ako ubrzo ne nađu materijalne dokaze za njegove tvrdnje, zbog neadekvatnog hapšenja preti opasnost da on bude uskoro pušten. Jedina nada je u rukama (i nogama) bivšeg pajkana, otpuštenog zbog korupcije, a sada u ulozi makroa koji bi da povrati svoju "investiciju". Ovaj anti-junak nevoljno kreće u mračnu odiseju zabitima velegrada u potrazi –kako se ispostavlja – za svojom dušom.
The Chaser ne beži od klišea: prostitutka je "zlatnog srca" (primorana da radi, iako prehlađena; izdržava maloletnu ćerku), curica je prepametna za svoje godine, a pajkan-podvodač od nečasne ruine vođene golom pohlepom postepeno stiče priliku za (dvosmisleno) iskupljenje. Birokratizovana, nesposobna policija svakako nije samo korejska specijalnost, pa se i njen prikaz u ovom filmu može doživeti kao žanrovska datost – baš kao i tanka "motivacija" psiho-ubice (impotencija!), na kojoj se možda moglo malo dublje poraditi.
Pa opet, debitant Na Hong-jin sa impresivnim uspehom žonglira svim tim činiocima, ne dajući gledaocu ni tren predaha. The Chaser je savršen rollercoaster koji vas grabi tako jako da, eventualno, tek kada sve prođe, i kada preživite (anti)klimaktičnu, gorku završnicu možete početi da razmišljate. Reditelj sjajno manipuliše emocijama, na odmeren, nenapadan način koji će sigurno (kao i mnogo toga drugog) biti banalizovan u najavljenom američkom rimejku u produkciji Lea di Caprija. On se podjednako vešto poigrava i sa očekivanjima publike, stalno uspevajući da bude nepredvidiv i podgrevajući saspens do gotovo nepodnošljivih razmera.
Mračan, težak, brutalan i opor, Na Hong-jinov film ne nudi lažnu nadu niti jeftinu holivudsku katarzu: ostaviviši mnogo toga u zoni sivog i dvosmislenog, on proizvodi trajniji efekat u gledaocu. Ovaj chaser će vas progoniti i mnogo posle odjavne špice.
*** Ovaj tekst originalno je objavljen na POPBOKSU pod naslovom Od Sedam do Dvadeset i četiri.
