Izdavač - Red box
Godina izdanja - 2023
Broj strana - 183
Povez - Broširani
Format - 21 cm
"Naš Vršnjak Dylan Dog" je drugo, dopunjeno izdanje knjige koju potpisuje Dinko Kreho. U ovoj intrigantnoj literarnoj avanturi, autor nas vodi kroz turbulentnu panoramu suvremenih izazova, počevši od prijetnje atomskog rata i AIDS-a pa sve do globalnog zaoštravanja nejednakosti i eksploatacije. Kreho vješto istražuje čudovišta našeg doba, odajući im ljudski oblik kroz lik neustrašivog Dylan Doga. Kroz ovu knjigu, čitatelji će se suočiti s temama poput novih medijskih tehnologija i društva nadzora 21. stoljeća, otkrivajući dublje značenje iza svakog mračnog ugla i neobičnog susreta s likom Dylan Doga. "Naš Vršnjak Dylan Dog" nudi uzbudljivo putovanje kroz suvremene izazove, sjajno ispričano pomoću pera Dinka Kreha.
Šta kaže Ghoul?
Prijatno sam iznenađen ozbiljnošću pristupa i uopšte kvalitetom ovog teksta, budući da sam, ne znam zašto, očekivao nešto površnije i uopštenije.
Knjiga u doslovnom smislu jeste tanka – oko 150 strana glavnog teksta, plus kazalo epizoda, napomene i sl. ali nije tanka u sadržinskom. Autor je iščitao ne samo sve (?) epizode stripa DILAN DOG, nego i popriličnu literaturu o njemu, objavljenu na italijanskom, na koju se poziva. Za moj ukus nedovoljno citira iz nje, nego upućuje na te knjige i članke kao da su smesta dostupni i kao da svi barataju italijanskim tako da bez posredovanja prevodilaca mogu da ih čitaju. Kao, „šta reći, šta dodati onome što je XY već napisao u svojoj genijalnoj analizi,“ u knjizi na italijanskom, koju možda možete skinuti s neta, ali možete li je tako lako i pročitati?
U svakom slučaju, ovo nije, kako sam se bojao, samo gola poluautobiografija jednog strip-fana (mada ima i toga), već je ozbiljni osvrt na to šta taj strip jeste, i naročito, šta je značio (i mogao značiti) čitaocima sa ovih ukletih balkanskih područja u vreme kad se pojavio - a šta danas, četiri decenije kasnije. Potonji ugao je zanimljiv i podsticajan za meditaciju, a posebno nama dovoljno matorim da smo prvi broj kupili tad kad je izašao, na trafici (možda baš onakvoj, crvenoj, tipičnoj za SFRJ, kao na korici knjige), i koji smo ga pokušavali pratiti i onda kad se rat upleo u praćenje epizoda, sa svim svojim diskontinuitetima i problemima koji su za srpske čitaoce bili još duži, teži i komplikovaniji od puke trogodišnje pauze, kao u Hrvatskoj, gde je autor knjige odrastao.
(Jedan znakoviti detalj na koji me je tekst podsetio: hrvatske epizode Dilana, objavljivane tokom 1990-ih, sasvim su ignorisale, odnosno brisale fusnote kojima se referiše na prethodne epizode, koje je objavio srpski Dnevnik. Znači, pomene se u oblačiću dijaloga neki lik ili događaj od ranije, i u dnu kadra ide zvezdica i objašnjenje: vidi epizodu TU-I-TU. Međutim, u patološkoj potrebi da izbrišu sve srpsko, ludaci iz tzv. „Slobodne“ Dalmacije čak su i takve fusnote sasvim brisali. U „hrvatskom Dilanu“, kojeg sam ja, iz principa, skoro sasvim ignorisao u vreme dok ga je čitala praktično čitava Srbija, žudno i bez ikakvih skrupula i zazora i gnušanja, rat ili nerat, na dnu takvog kadra stoji samo prazni kvadratić, bez ikakvog teksta…)
Tekst srpskog izdanja ove knjige je na hrvatskom, dakle nije prevođen na srpski. Autor ne krije izvesne jugonostalgičarske sentimente. Lična, ispovedna dimenzija je ok, i daje dozu sočnosti i prijemčivosti nama koji Dilana pre svega volimo, pa tek onda promišljamo, analiziramo, tranžiramo itsl.
Za pohvalu je i pokušaj da se svetonazor ovog stripa – izvorni, Sklavijev, pre svega – kontekstualizuje u političkim i ideološkim gibanjima sredine 1980-ih (ali i u privatnim nazorima samog Sklavija). Možda će nekoga ugnjaviti, ili barem manje zanimati, naklapanja o „kapitalističkom realizmu“, ali i to su uvidi vredni razmatranja, a naročito nama kojima su teoretisanja o tome predosadna da bismo ih čitali potanko, u izvorniku, ali su dobrodošla u dajdžest izdanju, kao ovde.
Dinko daje sasvim solidan prikaz toga šta DILAN jeste, po čemu je poseban, šta ga izdavaja od drugih Bonelijevih junaka (a i šire, od likova detektiva iz drugih stripova, proze, filmova), ne zatvara oči pred nekim problematičnim aspektima (Dilanovo zavođenje klijentkinja i promiskuitet), a opet sve to uspeva da sažme tako da ne ugnjavi opštim mestima i prepričavanjima stvari koje dobro znamo. Drugim rečima, i posvećeni i dobro upoznati čitalac imaće šta novo i vredno ovde da sazna i promisli.
Pohvalno je i to što se u izdanju Red Boxa nalazi dopunjeni, prošireni tekst knjižice, inače izvorno izašle još tanje, kao samizdat od jedva 100-ak strana, pre 3-4 godine u Hrvatskoj. U tim dopunama se, pored ostalog, Dinko osvrće i na najnovija kretanja u DD serijalu, na ributove i promene iz zadnjih par godina. Ovo je, ujedno, i najvredniji deo knjige: osvrt na lutanja, pokušaje varijacije, manje ili više radikalne, manje ili više stereotipne, umnogome preslikane od američkog superherojskog stripa, svi ti old bojevi, planete mrtvih, retkonovi, penzionisanja i vraćanja iz penzije, sve te piši-briši, puj-pike-ne-važi akcije i redakcije - prikazani su koncizno, bez uvijanja, kritički, argumentovano, ubedljivo i jasno.
Na kraju je i njegov izbor i obrazloženje deset najboljih epizoda DILANA. Dubina analiza konkretnih epizoda u ovoj knjizi ipak nije na nivou mini-eseja u DILAN DOG KNJIGAMA koje objavljuje Veseli četvrtak, a koje potpisuju takvi znalci kakvi su Aleksandar Radivojević, Vladimir Tadić, Marko Šelić, Igor Stanojević i dr Dejan Ognjanović...
...ali one su svejedno dovoljno informisane i inteligentne da zavređuju pažnju svih Dilanofila i hororfila, te vam stoga svakako preporučujem da ovu knjigu nabavite i pažljivo je, s olovkom u ruci, iščitate. Sigurno će vam baciti neko novo svetlo, i ideju ili dve, po pitanju jednog od najinspirativnijih horor stripova iz poslednjih pola veka.
P.S. Ko prati horor vesti
možda je zapazio da januara 2024. američki Severin izdaje na blu reju
ultimativna izdanja Soavijevih masterpisova THE CHURCH, THE SECT i, naročito za
temu Dilana vredan, DELLAMORTE
DELLAMORE. Svako izdanje ima po nekoliko diskova, saundtrekove i
sate i sate dodatnih materijala (komentara, intervjua i čuda). To je apsolutni must have za svakoga ko iz pravih
razloga voli DILANA DOGA, bez obzira što, naravno, lik u tom filmu nije zaista
Dilan – ALI nije baš ni da nije. Ipak ga igra model za Dilana, Rupert Everet, upravo u doba kad je bio
u naponu snage i bio pljunuti DD, i telom/likom, i mimikom, i duhom/etitjudom
ironično-ciničnog polutrapavog ali ipak na kraju uspešnog zavodnika...
Biće lepo podsetiti se tog remek-dela, i sigurno najbolje filmske aproksimacije DD koju ćemo ikada dobiti, u novom remasterovanom svetlu, i u svetlu razgovora s njegovim tvorcima i akterima, i to baš u pravi čas kad… ovde moram stati…
