izabrana dela

izabrana dela

среда, 9. март 2022.

ŠTA SAM GLEDO NA FESTU 2022

              Održana je još jedna neglamurozna, nespektakularna, selektorski siromašna revija filmova pod naslovom FEST i niko se nije mnogo pretrzao što je jubilarna (50. po redu!): imao sam utisak da se sve to odrađuje jer tako mora i treba, da se ne pravi pauza i prekid, ali da nešto vrca od entuzijazma bilo koje vrste – organizatorske ili gledalačke – to nisam osetio. No, nemamo ništa bolje i veće od ove sorte, pa kad nema kiše, dobar je i grad. Evo najmanje nezanimljivih filmova koje sam za sebe odabrao i pogledao ovih dana. 

 

IZA TAMNIH NAOČARA /

Occhiali neri

Italija

Dario Argento

**

2+

O ovom filmu sam već pisao u zasebnom rivjuu, pa ga pročitajte OVDE.

 

 

HEROJI

Srbija

R: Goran Nikolić

**

2+

O ovom filmu sam već pisao u zasebnom rivjuu, pa ga pročitajte OVDE.

 

 

NEVEROVATNO, ALI ISTINITO /

Incroyable mais vrai

Francuska

R: Quentin Dupieux

**

2+

Od ove premise je mogao da ispadne zanimljiv horor film – mladoliki par kupi kuću u kojoj se nalazi jedna bizarna prostornovremenska crvotočina – ali sve što je ispalo je prilično lejm one-joke movie (opet!) koji nije izvukao ništa memorabilno od toga. Zapravo, jedino što ćete upamtiti iz ovog mlakog filmića nije čak ni vezano za njegov centralni zalet i premisu, nego za nešto nakalemljeno, vezano za sporednog lika i njegov elektronski penis, made in Japan. Kao i obično kod Dupjea, to je umereno gledljivo i podnošljivo, mestimično blago zabavnjikavo, ali u tom njegovom stalnom ekvilibriranju između trolovanja, gegova i mock-ozbiljnosti ovde, prosto, nisam našao dovoljno zabave.

 

LUCIFER / Luzifer

Austrija

R: Peter Brunner

***

3+

Iako „zasnovan na istinitom događaju“, ovo je manje narativni film a više film ugođaja, atmosfere, stanja. Nekoga će to smetati, smoriti, biti dosadno, repetitivno. Meni je bilo hipnotički fascinantno i prijatno sve vreme – iako se radi o mračnom, apokaliptički intoniranom filmu u kojem su u labilnom suživotu visoke planine daleke od ljudi i nekoliko poremećenih psiha u njima, svaka sa svojim poimanjem boga i religije (od toga jedno je majka, bivša narkomanka i alkos, sad relig. fanatik, a drugo je njen odrasli mentalno retardirani sin s kojim ima skoro-incestuozni odnos). Ambijenti, likovi i odnosi opčinjavajući su kao neki polusan, grozničavi delirijum koji pred kraj samo još više tone u štaseovoiučijojglavidešava. 

Povrh svega, genijalna upotreba dronova! Završni meta-kadar koji se obraća gledaocu podseća me na varijaciju poslednjeg kadra u izuzetnom (i od ovoga ipak boljem, slojevitijem) kineskom A TOUCH OF SIN.

Vrhunski Austrian Weird, Ulrih Zajdl produkcija, nije ortodoxni horor ali jeste brutalno mračan i gusto atmosferičan numinozni skoro-horor.

 

 

GRAD PROKLETIH / Hinterland

Austrija/Luksemburg

R: Stefan Ruzowitzky

**

2

Uh! Ovo je obećavalo daleko više nego što je isporučilo. Serijski ubica u Austriji posle poraza u I svetskom ratu tretira se od strane policije sa previše (jalovog) truda i posvećenosti za jedan takav haos od zemlje koja je upravo izašla iz klanice. Šta je još nekoliko leševa pride, posle tolikih miliona? Tim pre što pripadaju nekim bednim vojnicima a ne guzonjama koji su i dotad jebavali kurave u dubokoj pozadini, u svojim vilama? Da li su stradali npr. u Srbiji ili ih je neko priklao u nekom bečkom ćumezu, koga je briga? I zašto? Sve je to prilično nesuvislo, uninvolving, i sa misguided stilizacijom koja izgleda užasno jeftino: kao da je neko hteo da sa budžetom prosečnog srpskog filma snimi nešto kao Žan-Pjer Žene koji sreće Caligari-expressionistic-gothic sa dvije žlice Finčera. 

Avaj, loša kamera, loši filteri, loši digitalni efekti, prečesto to smrdi po (loše) snimljenom pozorištu: glumci su slabi, dijalozi nategnuti, sve je nepodnošljivo izveštačeno, što pogubno deluje po željeni triler i misteriju, jer – niti me je za ikoga ovde bilo briga dal će živeti il mreti, niti me je bolelo uvo ko je ubica, i zašto. Tako je bilo i tokom trajanja filma, i nakon mlake završnice u kojoj se to razotkrije. Meh.

  

VORTEKS / Vortex

Francuska/Belgija

R: Gaspar Noé

*(*) 

2-

Dva i po sata srpskog filma. Ovo je trebalo da se zove SERBIAN CINEMA. Kakav crni vrtlog - jedini vrtlog koji vidimo je kad u jednom trenutku puste vodu u WC šolji. Dosadno, prazno, ružno, nezrelo, gomila truizama od strane nedoraslog tinejdžera kojem je upravo umrla baba i koji je, eto, eureka, otkrio da TIME DESTROYS EVERYTHING. Smor smorova. Ili što bi rekli u mom selu, „Na vr’ brdo za kašiku pilav!“ Ako hoćete da u real time-u gledate neke starce kako polako gube razum, sećanje i samokontrolu i umiru, u dugačkim neprekinutim ili vrlo retko malo prekinutim kadrovima, kako ubeskraj vuku pantofle po podu, kako punih pet minuta tucaju u čaši desetine lekova, a nikad ta „puška“ ne opali (tj. niko nikad taj koktel ne popije), da ih kao muva sa zida ubeskraj pratite kako vode beskrajne porodične razgovore (ajd da smestimo kevu u starački dom, ne ne može u dom, ajd idite oboje, jok, nema šanse, ovde su mi sve knjige, pa ponesi i knjige, ne ne mogu sve, neću, ali tata, bolje je za vas, ne nije… itd itd). Ako očekujete neke Noeove egzibicije i ludila, nešto kao ENTER THE VOID sa starcima, od toga se ubrišite. Ovo je njegov totalni minimalizam, vizuelno prazan i bedan, mizeran koliko i direktan CCTV prenos sa kamere u čekaonici neke srpske ambulante. Srbi bi se barem svađali, ogovarali, možda i potukli - a ovde nema čak ni te vrste zabave. Samo dugačka letargija i gašenje.

Dario se kao glumac solidno pokazao za jednog početnika (danas je svakako ubedljiviji kao starac s jednom nogom u grobu nego kao reditelj) ali baba (koja za sada glumi senilnost) je daleko bolja. 

 

TITANIJUM / Titane

***(*)

4- 

Tek na drugo gledanje ukačio sam ovaj film kako valja i drago mi je što nisam pisao rivju nakon prvog gledanja. Retko biva da bitnije promenim mišljenje o nekom filmu na reprizu, naročito kad je razmak samo nekoliko meseci. Eto, ovde se desilo. Odličan je film. Objasniću uskoro.

 

Eto, to je sve što me je iole zanimalo na ovom polu-FESTU. Hteo sam i domaći MRAK da overim, ali su ga kreteni dali samo u dve projekcije čiji mi je tajming bio nemoguć. Kritike koje vidim ukazuju da ne treba očekivati mnogo od njega – javlja mi se da ću mu dati 2+ u najboljem slučaju.