izabrana dela

izabrana dela

недеља, 27. фебруар 2022.

DARK GLASSES (Occhiali Neri, 2022)

**

2+

 

Voleo bih da sam u poziciji da donesem pozitivan hajp, da kažem kako je novi film Darija Arđenta „povratak u staru formu“, da je to „film koji smo od njega odavno čekali“… ukratko, da posluži kao povod za onu otrcanu i zapravo besmislenu srpsku bajku: „bez starca nema udarca“. Ali, deco, nemojmo se zajebavati: od svih glupih naših izreka, ova je najgluplja. Samo zato što se nešto rimuje ne znači da je istinito. Od starca nema udarca. (Sad pohitajte po izuzetke. Pronađite dva. Napravite od njih opšte pravilo. Super. Ako vam je tako lakše.)

            Dakle, drag mi je Sokrat, a još više dekica Dario (bar sto godina poživeo!) – ali mi je istina draža. A istina glasi da su TAMNE NAOČARI jedan tipičan pozni, mlitavi, slabunjavi filmčić u kojem, istina, ima u vrlo malim i slabim tragovima ponešto od DNK za kojim gladno i požudno tragamo… i zato će se najzaslepljeniji, najizgladneliji, najneprobirljiviji fanovi radovati i tim mrvicama i uvećavati ih neumereno; ali ja, kojem je i čaša do pola napunjena, uvek – poluprazna, moram vam reći da je ova čaša puna jedva do svoje petine. Maksimalno – trećine.

            Zaplet znate, i o njemu neću da dužim: ludak ubija „luksuzne“ kurve daveći ih žicom od čela (instrumenta); jedna mu umakne kolima (i usput ubije dva matora Kineza u kolima preko kojih preleti); ona tom prilikom od udarca izgubi vid i onda, tako slepa, pokušava da se vrati u normalnost uz pomoć socijalne radnice Asije Arđento (!) i malog Kineščeta čije je roditelje nenamerno utepala. Naravno, Psiho se namerio da dovrši posao, pa krene na nju…

            U teoriji, svašta je ovde zabavno moglo da se radi. Tematski, to da kurva postane surogat majka. Pa još slepa. Da joj se tek sad „otvore oči“ na to ko je bila i šta radila. Ili na nešto drugo u svetu oko sebe. Da uz to dete pronađe neku nežnost, neko dete (zlostavljano? odbačeno?) u sebi. Ili, prosto, da se muze neka melodrama iz te situacije. Ili horor: da se njeno slepilo koristi kao gimik za niz saspens set-pisova…

            Ništa od toga.

            Najveći problem ovog filma je njegova zbrzanost i posledična nedokuvanost. Ajd što protrčava kroz dramu, to je nekako i normalno kod Darija, on nikad nije bio glumački reditelj (čak i najveće glumce je uglavnom protraćio, sećate li se Maksa fon Sidova u SLEEPLESS?), ne zanimaju ga, zaista, međuljudski odnosi. Ali problem je što on protrčava i kroz ono što bi trebalo biti „meso“ filma, a to su scene saspensa i ubistava. Čak i one deluju odrađeno, otaljano, pod moranje, bez onog fetišističkog, nenormalno prolongiranog gušta koji smo voleli.

            Uvodna scena, sa pomračenjem sunca usred bela dana, usred Rima, odlična je: fino uvođenje u situaciju, solidan ritam, detalji, vožnja, zastajanje, početak, komentari jednog od zatečenih o tome šta su naši daleki preci mislili o pomračenju, upotreba tišine i, u daljini, laveža pasa koji slute nešto nesvakidašnje… Sve to obećava mnogo bolji film od onoga što će uslediti. Moglo je to biti i antologijski, a ne samo odlično, da je potrajalo još malo duže, sa više dobrih detalja, a sa manje glupih (dva dečaka od oko deset godina stoje na tri metra jedan od drugog i šutkaju loptu jedan drugome onako kako to ne rade ni deca od pet godina: baš smrdi po fejku, kao: „E, deco, evo vam lopta, pa se vi pravite da se, kao, igrate“).

            Prvo ubistvo kurve: nenormalno zbrzano. Ona izađe iz hotela i ludak je zaskoči smesta, iz žbunja, toliko naglo i glupo (na 30 metara od ulaza hotela!) da je to smešno. Nema pripreme, nema vođenja, navođenja, zavođenja, poigravanja, napetosti. Jok, u jednom kadru ona izlazi, u sledećem je ovaj grabi, krupni plan na žicu u vratu, nešto rutinskog splatera, i cap. Kraj. To je to. Ova scena je horor koliko i bilo koja u ĆAO INSPEKTORE: VAMPIRI SU MEĐU NAMA. A i kasting i gluma i režija su tu negde, na tom nivou. Puko faktografsko beleženje događaja umesto njegovog slikanja, režiranja. Pa još kad ovoj zadavljeno-zaklanoj iz usta pokulja gusti sirup od jagode umesto filmske krvi, to je baš bezveze…

            Scena jurnjave Psiha sa glavnom junakinjom je nešto bolja. Gurnućemo u stranu njenu suštinsku imbecilnost: ubica vozi upadljivi veliki beli kombi usred velegrada, i u ovo vreme kada su kamere svuda, ceo grad, semafori, raskrsnice, sve je pokriveno kamerama, policiju da ne pominjemo, on se juri s ovom curom kroz pola grada Rima kao da su u nekoj nedođiji gde nema ko da ih vidi. Ali ta „sitnica“ na stranu, nije to tako loše režirano, koliko god jurnjava kolima bila poslednja stvar koju bismo od Darija očekivali ili želeli. Ako je uopšte ovo režirao on, a ne neki „pomoćnik“ ili „reditelj druge ekipe“. U svakom slučaju, to je sasvim kompetentno, fino izvedeno.

            I to je to. To biva u prvih 15 minuta, tokom kojih se činilo da ovo nešto obećava. Zatim, avaj, sledi jedno 40 minuta gnjavaže u kojima imamo gledati ovu modelsicu kako pokušava da glumi slepicu toliko tragično loše da je to često, nenamerno, na nivou BB Šoua. A pored nje imamo Asiju u svojoj najsuzdržanijoj ulozi, toliko bezličnoj da je i bilo ko drugi mogao da prošeta kroz nju. Ako ništa drugo, ona se ovde ne skida za tatu, što je, mislim, tek drugi film u njihovoj dugoj saradnji u kojem pred kamerom tati nije dala šećera. Ali zato imamo gole sise ove slepice dok se tušira, ako vas to pali. Mislim, slepe gole žene…

Uz njih dve, tu je još gomila trećerazrednih „glumaca“, netalentovanih, nesnađenih, nerežiranih, od kojih većina izgleda kao da su ih pokupili na nekom buvljaku. Ako ste mislili da će nešto pomoći što je ovo snimano na italijanskom – ne, ne pomaže. Kad su glumci loši, nerežirani, zbrzani, sa glupim dijalozima u glupim scenama, ništa ne pomaže.

I to Kinešče sa Ali-Ekspresa lišeno je ikakve ekspresije, smrznutog lica bez emocije, jbt bukvalno je ona jedva-animirana MASKA degen-mutant-deteta iz PHENOMENE bila ekspresivnija od ovog klinje, koji možda nije sasvim kriv – prosto, trebalo je i njega režirati a ne dati mu samo da ode od tačke A do tačke B u kadru i da odrecituje rečenicu ili dve nekog dijaloga.

Scene sa policajcima su nepodnošljive, banalne i vizuelno i sadržinski, kao iz neke domaće-regionalne „krimi“ serije, i uopšte čitava ta središnja deonica filma je vrlo daleko od ikakvog Arđentovog dodira, stilizacije, bilo čega. Pešački se protrčava kroz to, u nezanimljivim i prozaično, televizijski slikanim scenama, kako bismo najzad došli do onoga što nam je bilo najavljeno kao glavna stvar – dugotrajna noćna jurnjava s ludakom po šumama i gorama.

Prethodno imamo zaginuće dvoje pajkana koji se ponašaju toliko neprofesionalno, van svih pravila službe i obuke i logike i zdravog razuma da to ne znam da li bi ni Vulinova, ex-Slinina policija ovako nesposobno obavila, i uspela da ovako glupo, smešno izgine od jednog ludaka koji čak i nije neka Majkl Majers grdosija pa da ih baca na buljuke. Ali čekaj, prerano ste se radovali: to kako brzo i neupečatljivo ove svinje zaginu, to je već uvredljivo. Pa daj, Dario, ionako imaš jezivo nizak body count u ovom prekratkom filmu, u ovih jedva otaljanih sat i po: make every murder count! Kurac! Forget it. No time Tolouse! Jedan boc u leđa i odma idemo dalje. Pa, jebote, ako žuriš kroz scene ubistva, ako se tu ne zadržavaš, ako tu ni na čemu ne insistiraš – čemu onda sve ovo?

I onda dođemo do tog velikog set-pisa, te prolongirane bežanije kroz šumu. Ehhh, ako očekujete spektakl vizuelnih čari i saspensa dostojan Ažinog HAUTE TENSION, to zaboravite. TENSION je režirao drčan mladi čovek, energično, sa talentima i resursima oko sebe da su ta šuma, ta izmaglica, te nijanse boja, to svetlo, ta krv, ta muzika, te glumice urezani u moju svest i podsvest zauvek. To je non plus ultra slešer kojem ću se uvek rado vraćati. A ovo ovde režirao je deda od 82 godine, pitanje s koliko budžeta, s koliko snimajućih dana, očito ne mnogo, ni blizu nekadašnjim (iz 1980-ih), tako da je to sve vizuelno tupo, neupečatljivo, događaji se jedva registruju, na prvu loptu, u prvom tejku, ali se ništa ne zaustavi da se stilizuje i fetišizuje, osim te apsurdne scene sa vodenim zmijama. OK, laknulo mi je jer, čitajući rivjue koji je pominju, bojao sam se krindža na nivou one bogomoljke iz DRAKULE. Ne, nije tako, ni blizu. Bezveze je, ali OK. Nije strašno.

I onda dolazimo do ubice.

Slede SPOJLERI KOJI TO I NISU, jer ovo što ću reći mogli ste i sami da naslutite iz TREJLERA i iz vesti sa premijera:

Ovo je prvi Dariov đalo koji zapravo nije whodunnit. OK, ne vidimo ubicu baš u prvoj sceni, ali prvi put kad se taj lik pojavi u filmu ucelo, na dnevnom svetlu, apsolutno je očigledno da on mora biti taj. Delom zato što smo mu već ranije videli siluetu, delom zbog njegovog ponašanja u toj sceni, na čelu mu piše ON JE TAJ. Uostalom, ne postoji NIJEDAN drugi potencijalni kandidat. Videli smo da je ubica muško, dakle nema prostora za otrcani „trik“ sa twistom („Aha, izgledalo je da je koljač muško, a zapravo je ŽENSKO! Gotcha!“). Ne, ovde nije Asia ubica. Niti debela čistačica-kućna pomoćnica (jer ovo je kurva visoke klase, pa ima čistačicu). Niti je iz kome ustala Kineskinja da kolje; ili iz kome ESP moćima telediriguje ubicu ili ubice. Jok. Ništa tako zabavno. Ubica je BAŠ TAJ koji ste i pomislili da mora biti prvog sekunda kad ste ga videli u filmu. I baš taj kojeg ste videli i pre filma, na fotkama sa premijera u Berlinu i Italiji.

Ovo nije strašno po sebi. Zabole me patka za hudanit. Jebe mi se za krimić-fore i detekcije. Kad gledam horor, oću stravu i užas, a ne zagonetke ovog tipa. Ko je ubica? Ko god, samo nek lepo ubija! Dakle, to što je ubica smesta proziran, nije strašno; niti je strašno što ga i sam Dario otkrije negde oko polovine filma; uostalom, to je uradio i u STENDALOVOM SINDROMU, recimo, pa šta je falilo, tamo? Ništa. Ali ovde fali samo to da je, time, nešto postignuto. Da se nešto uradilo s tim ubicom i njegovim interakcijama sa našom kurvom zlatnog srca.

Ali ne! Pre bi se reklo da je i to plod dedine staračke kurobolje: jer, ovo je jedan od najbleđih, najpraznijih ubica u svekolikoj istoriji horora. Ko je on, zašto ubija, zašto baš tako, zašto baš kurve, što baš žicom, kakve veze ima s psima, zašto beli kombi, šta koj kurac? NIŠTA! NULA! On, prosto, mrzi žene=kurve zato što je LUD, a to vidimo po tome što živi u štrokavom brlogu i što ŠMRČE DROGU. Odakle mu lova za drogu kad se bavi slabo plaćenim kučkarskim poslom nije tema kojom bi se ovaj film bavio. I zar droga nije deo sveta luxuznih kurvi koje on ubija? Ako ih on želi, a ne može ih sebi priuštiti, pa ih zato ubija – odakle mu pare za drogu? A kad već ima za drogu, što im je malo ne pospe na sise, kad ih zakolje, da pošmrče bar tad, odatle, ako mu se nije dalo ranije? To bi bio slikovit i znakovit detalj, to bi nam reklo bar NEŠTO o njemu.

Jok. Ništa. Nula. Ovaj ubica je toliko jadno i bedno (ne)osmišljen da je, što je apsolutno neoprostivo, lišen bilo čega pretećeg. Njegovo ponašanje je glupo i jadno, a ne preteće i zastrašujuće. Nema ni traga pokušaja da deluje veći od života, pa stoga strašan. Ne, u jednoj sceni pred kraj vidimo ga kako se bedno rve i maklja s nekakvim lovcima po putu, valja se s njima ko bednik po patosu neke drumske kafane, kao lik nekog patetičnog srpskog soc filma Olega Novkovićao polusvetu, a ne kao Psiho od kojeg se ledi krv u žilama…

A tek koliko je uvredljivo debilno smandrljana scena u kojoj ovaj navodno ubije Asiju - sa jebeno KANAPČE (ostalo mu čelo kod kuće, iako je svesno bio krenuo u štetu!) - u sceni koja nije ni antiklimaktična, nego je toliko smušena da sam mislio da je ovaj nije stvarno ni ubio, da je to tako kilavo urađeno NAMERNO, da posle ispadne da je nije zadavio kako valja, pa ona u twistu živa dođe da pripomogne itd. Ali jok, to "ubistvo" na nivou Zorana Čalića je SVE što ćete dobiti, deco...

I kad se najzad dočepa kurve i klinje, s njima ne uradi ništa zabavno: prebrzo pređe preko njih, sve je užurbano, protrčano, nerazrađeno, prelako ga sjebu na glupavu foru, a njegovo skončanje jadan je, neinspirisan autocitat, jer istu takvu scenu – pas rastrgne nečije grlo i onda mu jede meso – odavno smo, daleko bolje režiranu, imali u SUSPIRIJI. Ovde je bedasto kopirana, sa istim fazonom: kučetu su dali neko sirovo meso ili nešto nalik tome, što se lako kida u froncle, da jede tik ispod donje ivice kadra, i to je kao brrr ždranje ljudskog mesa. Prc.

A onda se magično problemi oko Kineščeta reše, i ono ode iz kurvinog života, i ona ostane sama, s kučetom, i faaaala kurcu što bar nisu posegli za onim najodvratnijim holivudskim trikom, da žena koja oslepi tokom filma do odjavne špice mora da povrati vid! Ne, ova ostane slepa, ali zbog činjenice da nju igra loša „glumica“ i da preko pola face ima tamne naočari, mi ništa ne vidimo niti osetimo od njene „emocije“ koja bi na kraju trebalo da nas ophrva, kad ostane sama među ljudima, samo sa životinjom (psom) kao najbližim bićem (slično npr. kraju OPERE, mada je on dvosmisleniji od ovoga ovde). Sa boljom glumicom i sa malo bolje režiranom tom scenom to je moglo biti dirljivo, znakovito. Ovako, i to je, kao i ceo film, zbrzana skica za nešto što je valjalo polaganije, pametnije razraditi.

Da sumiram: ovo je loše osmišljen i osrednje realizovan, pešački, vizuelno slabunjav, pretežno letargičan film, sa nešto malo upitnog života na početku i kraju, ali sve je to suviše derivativno, višestruko prežvakano, zbrzano, neupečatljivo, nememorabilno, neuneseno, odrađeno s vrlo malo gušta a da bi se moglo posmatrati kao nešto više nego SKICA za film koji bi, polaganije i stručnije, lepo bilo da neko kao Aža, ili još mlađi, jednog dana rimejkuje: jer u toj skici ima potencijala, ali u dedi nema potencije, i to je čista biologija, nemojmo se tu zajebavati. Od starca nema udarca.

Pustite ga najzad u penziju. Budite srećni što mu ono sramotno gomno od DRAKULE nije poslednji film. Neka mu ovaj bude poslednji. Nije krindž. Nama najzadrtijima biće uglavnom podnošljiv. Zažmurićemo na jedno i po oko, dati mu obilan kredit, i kazati: OK, boomer. Nije sramotno. Nije baš neka „labudova pesma“, ali daj šta daš, moglo je i gore. Bolji je, za dlačicu ili dve, od KARTAROŠA i ĐALA i VOLITE LI H? ali ne doseže čak ni nivoe jednog SLEEPLESSA: tamo imamo najmanje dva memorabilna set-pisa, onaj u vozu i kasniji sa balerinom, a ovde nemamo nijedan…

P.S. Muzički skor je mnogo bolji nego što ovaj materijal zaslužuje – i bolji je od ijednog Arđentovog skora posle SLEEPLESS. Nepažljivima će se samo zbog njega ovo poludupasto delo učiniti kao bolje nego što jeste. Imate ga celog na Jutjubu (skor, ne film; filma još nema na netu, niti će biti pre jeseni), pa uživajte, puštajte sebi u glavi bolji horor nego što možete videti ovih dana na FEST-u, a uskoro i u bioskopima.


2 коментара:

  1. Jedna od boljih Gulovih tirada u poslednje vreme :)

    ОдговориИзбриши
  2. "Bez starca nema udarca!" Ups, 2+. Ovu krilaticu povlačimo u ovom slučaju. Za utehu, rani filmovi su mu dobri, čak sam ih i uvrstio za gledanje.

    ОдговориИзбриши