четвртак, 4. јун 2020.

UKUS PELINA - Popi Z. Brajt

 
  

            Pregrmeli smo koronu, vanredno stanje, zatvorene knjižare, pad prodaje, nepredviđene gubitke, nagomilane (tuđe) dugove – i uprkos tome srljamo dalje u napredak, kao da ništa nije bilo, sa novom, jubilarnom 19. knjigom edicije „Poetika strave“! A nju čini zbirka priča UKUS PELINA (Wormwood) koju je napisala i premijerno 1993. godine objavila Popi Z. Brajt. Tačnije, ta zbirka se 1993. zvala Swamp Foetus, a pod sadašnjim nazivom izašla je decembra 1995. Još tačnije, Popi Z. Brajt se tada tako zvala, a sada se zove Bili Martin...
            Pod bilo koji imenom i etiketom, ovo je odlična, prvorazredna zbirka savremenog horora koja donosi blagi iskorak u odnosu na naše dosadašnje jer sadrži i nešto malo eksplicitnog seksa i nasilja, krvi i sakaćenja, nastavljajući, na svoj osobeni način, trendove začete u Barkerovim Knjigama krvi, samo sa manje fantastike a sa više mračno-morbidne nekro-goth poetike.
            Popi Z. Brajt je početkom 1990-ih postala kultno ime među ljubiteljima horora, a bila je i ikona gotičara, kako zbog svog imidža (tada je izgledala kao mlađa i slađa verzija pevačice grupe Siouxie and the Banshees) tako i zbog svoje proze u kojoj se na energičan, dirljiv, proživljen, poetičan način spajaju gotik i splaterpank.  

UKUS PELINA je njena prva i najbolja zbirka: njome je, zajedno sa svojim prvim romanom, LOST SOULS, stekla status sveže krvi i nove nade horora koju su hvalili svi živi, od Harlana Elisona preko Pitera Štrauba do Dena Simonsa.


"Big talent gives off thermonuclear vibes. I can feel them. . . this is the voice we're going to be hearing for a long time."--Harlan Ellison

“Every page of Brite’s work stresses the beautiful and heartbreaking strangeness of the world.”—Fangoria


            Oni koji duže prate moj rad znaju da sam još u prošlom veku, dok je Popi još bila „vruća“, preveo njenu priču „Njegova usta imaće ukus pelina“ a zajedno s njom i Lavkraftovu priču „Gonič“ koju je Popi tu obradila i osavremenila, i onda analizirao njihove veze i odnose, sa fokusom na motive otuđenja, dekadencije, morbidnosti, erotike i „nekrofilije“, u eseju pod naslovom „Nekrofilija - nekad i sad“. Bilo je to daleke 1995. godine, kada su ta dva prevoda i esej izašli u nekom broju fanzina Emitor (pozajmio sam ga nekome i nije mi vraćen, tako da ne znam više ni koji je tačno broj bio!).

 Zatim je ceo taj paket ponovljen u časopisu Znak sagite br. 5 (1998), a nešto potom je jedna pokvarena priređivačica, koju neću imenovati, u svojoj šugavoj „antologijici“ horora, koju neću reklamirati, bez pitanja i dozvole prevodioca, objavila ta dva moja prevoda. Kad sam pozvao izdavača na telefon, on mi je kazao da postoje dva izdavača sa istim imenom, i da on nije taj koji je ukrao moje prevode...
Pomenuti rad možete čitati u izboru mojih eseja STUDIJA STRAVE (2008). I tako, moja dugotrajna ljubav prema Popi, a naročito prema ovoj zbirci, koju smatram njenom najboljom knjigom (uz roman EXQUISITE CORPSE), daje svoj plod u činjenici da, eto, u okviru „Poetike strave“ objavljujemo njene priče – i to, naravno, u mom prevodu. Izuzetak je jedna priča, „Šesti čuvar“, koju je još 1990-ih preveo Vasa Ćurčin, pa smo nju preuzeli od njega i nešto malo sredili.

zadnja korica

            Ovu zbirku čini 12 priča u kojima se mladi, iskorenjeni, otuđeni autsajderi suočavaju sa mračnim, surovim, gnusnim, ali mestimično i romantičnim svetom gde se ljubav, patnja, raspadanje, erekcija, grobljanski ljiljani i smrt pretapaju u neobični gorkoslatki melanž meda, krvi i pelina.
            Got-rokeri, Sijamski blizanci, gikovi, gulovi, gejevi, strava u Kineskoj četvrti, pevač koji ubija glasom i um koji oživljava mrtve, duhovi gusara i čuvari zakopanog blaga, jeza provincije i užas velegrada, zombi epidemija usred zlokobne indijske Kalkute, abortus u pustoj ligotijevskoj industrijskoj zoni koji se pretvara u gigerovski košmar... Sve to i još mnogo toga drugoga naći ćete u sledećim pričama:

Anđeli

Priča iz Džordžije

Njegova usta imaće ukus pelina

Opcionalna muzika za glas i klavir

Ksenofobija

Šesti čuvar

Nestali

Tragovi stopala na vodi

Kako ne izgubiti glavu u Njujorku

Kalkuta, Gospodar nerava

Stariji

Pepeo sećanja, prah požude

            Pored njih, tu je, naravno, i iscrpni pogovor dr Ognjanovića, pod naslovom „Ljuti mladi goti“, kao i opširna, sočna Biografija ove unikatno slikovite autorke retko živopisnog života.
            Knjiga ima uobičajeni vrhunski dizajn na koji vas je Orfelin već navikao: 250 strana u tvrdom povezu, šiveno, sa koricama i unutrašnjim ilustracijama koje je sočinio velemajstor Ivica Stevanović.
Forzac knjige, by GigerIvica
            
Pretplata za knjigu traje od četvrtka, 4. juna, pa do petka 3. jula. Cena, samo kod izdavača, u pretplati, iznosi 1.000 dinara (u knjižarama će biti za oko 30% više). Izlazi iz štampe početkom jula.


Ko želi da se proveseli, znate već proceduru: knjigu treba platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.

Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite. Poštarinu plaća Orfelin.

Da li ste već nabavili naše prethodne dve knjige, koje su iz štampe izašle tik pred pandemiju? Podsećam, početkom marta objavili smo Lavkraftov BEZIMENI GRAD i Džejmsov OKRETAJ ZAVRTNJA! Njih kao i druge Orfelinove knjige možete naručiti na pomenuti način.
Dve važne napomene:
1) Zbirka Le Fanuovih priča KARMILA je pred rasprodajom! Ostalo je manje od deset primeraka kod izdavača: kad oni odu, knjiga se više neće moći nabaviti kod nas. Kome je do sada ona promakla, a želi da kompletira ediciju, nek ne čeka ni časa! Kad ode, otišlo je, a da li će biti II izdanja, i kada – ko to zna?
2) Od 19 knjiga ove edicije (računajući predstojeću, UKUS PELINA, koja izlazi početkom jula), dve su sasvim rasprodate, nema ih više uopšte, a to su: ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI M.R. Džejmsa i PISAR TAME Tome Ligotija. Preostalih 17 knjiga, ako neko želi da ih kupi za sebe ili za nekoga drugoga u kompletu, umesto 15.800 din. koliko bi koštale komad po komad, sve zajedno se mogu kupiti za 14.000. Ovo je tim bolje ako znate da je to SVE što imate platiti, jer poštarinu (kurirsku dostavu) plaća Orfelin! Dakle, svi vi „late bloomeri“, svi vi „kupujem poklon za muža, devojku, dečka, brata, oca...“ – za manje od 120 evra možete dobiti 17 prvorazrednih, tvrdopovezanih, vrhunski dizajniranih, stručno prevedenih, anotiranih i pogovorima obogaćenih knjiga strave.

Pametno potrošite svoju Covid-19 pomoć i kupujte direktno od Orfelina!


Naravno, ko više voli moj dodir, imaću i ja nešto malo Popi primeraka kad knjiga bude izašla...

Još se dvoumite?
Evo nekoliko fragmenata o Popi iz knjige Gothic: Four Hundred Years of Excess, Horror, Evil and Ruin (Fourth Estate, 1998) by Richard Davenport-Hines:

„U srednjoj školi bila je žigosana kao komunjara od strane klinaca koji su bili za Regana i ostavljali joj pretnje smrću u školskom ormariću. Posle toga radila je kao gurme-slatkišarka, starala se o miševima, bila model za slikare i egzotična plesačica; obožavala je slatke momke i sa dvojicom igrala u erotskom filmu Džima Herberta Džon Pet (John Five). Vratila se 1993. da živi u Nju Orleansu sa dve mačke, dva momka i albino kraljevskom zmijom. Bila je sveštenica u Crkvi Subgenija (The Church of SubGenius).“
--str. 359

„Vampiri i serijske ubice u prvom planu njene proze podsećaju na De Sadove protagoniste: oni možda privremeno daju oduška svojim žudnjama, ali njihovi apetiti su nezasiti i oni nikada ne dostižu nikakav mir. Poput sadovskih tirana, njeni dominantni likovi su isto toliko ograničeni svojim prirodama kao i oni slabi koje preziru i podređuju. Sve njihove budne misli mora da su posvećene tome da budu ono što jesu. Seksualna žudnja je odvojena od svega drugog sem egoizma. Žrtve njenih vampira i serijskih ubica ogoljavaju se pred uništenjem sa zavodljivom pasivnošću i uživaju u svojim činovima predavanja, pa opet oni imaju više slobodne volje od njenih ubica i zlostavljača koji su prinuđeni da sebe podrede ritualima i apetitima koji ih uzbuđuju i zadovoljavaju. Kao što je de Sad potvrdio postojanje zla usred doba Prosvetiteljstva i njegovog optimizma, tako je i Brajtova (koja je bolji stilista i ima finiju imaginaciju) iznova potvrdila da je zlo fundamentalni modus postojanja. Ona, poput de Sada, izgleda da oseća kako društvo ne samo što sputava nego i kriminalizuje instinkt.“
--str. 359-60


„Kaznoljubivost buržoaskog morala voli da nameće tragičnu sudbinu onima koji krše pravila, kako su to razumele En Redklif i druge rane gospodstvene gotičarke; ali Brajtova odbacuje ovu zgodnu rutinu. Njeni protagonisti predaju se tragediji i uzdižu stradanje. Za njih je priča sa bilo kakvom etičkom utehom izdaja čovečjih istina. Oni prave vrlinu od napuštanja; oni se odupiru idealima kućevnosti i sjedinjavanja koje prodaje diznijevski kapitalizam; oni se opiru dosadnoj ništavnosti bljutavih konvencija sa nihilizmom koji je sve samo ne dosadan.“
--str. 362


A evo šta veli jedna druga studija o savremenom hororu:
Gina Wisker, Horror Fiction, Continuum, New York/London, 2005.

„Proza Popi Z. Brajt je bogata, telesna, i kitnjasta. Njeni likovi su izvučeni iz adolescentskih i postadolescentskih podzemlja postvijetnamske, blazirane omladine. Naročito se njene priče o vampirima usredsređuju na iskorenjenost i besciljnost konformističke srednje klase, ambiciozne egzistencije jednog društva koje je žrtvovalo generaciju mladih ljudi kako bi sagradila branu od poplave komunizma u jednom dalekom i nezamislivom mestu (i izgubilo). (...) Za generaciju Brajtove, američki san bio je konstrukcija koja je mogla da se nosi sa drugim televizijskim konstrukcijama. Zajedno sa time, rodne uloge videle su se kao performansi, koji se lako mogu podriti, dok su konformizam i samozadovoljstvo bili pogrešno postavljeni, nerealni ako ne i opasni.“
--str. 107


U predgovoru njenoj zbirci Are You Loathsome Tonight? evo šta kaže Peter Straub:

„Poppy Z. Brite never really goes where you expect her to. While circling over certain common themes, she is waiting to sink her teeth into her obsessions. Every fiction writer worth reading for more than the sake of a momentary distraction hovers over the chosen territory in precisely this manner, hawklike, obsessed, awaiting the opportunity to plunge.“
--str. vi