izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 24. јануар 2013.

DEAD SUSHI (2012)

***   
3-
            Za inicirane, dovoljno je reći: nova horor-komendija koju piše i režira Noboru Iguči (THE MACHINE GIRL, ROBOGEISHA, MUTANT GIRLS SQUAD, ROBOGEISHA, ZOMBIE ASS: TOILET OF THE DEAD…) a efekte maske pravi ludak (i povremeni reditelj) Nišimura; i ne samo to, nego je ovo u samom vrhu njihovih dosadašnjih kolaboracija.
            Za sve ostale: unikatno japansko ludilo sa nadrealnim situacijama, splatter gegovima, preteranom akcijom, bizarnim klinački-prljavim humorom i gomilom smišljenog apsurda.
            Moram priznati da lično nisam preterani fan ove konkretne podvrste japanskih usiljeno-'kultnih' izvoznih artikala jer predstavljaju, bar donekle, travestiju autohtone japanske bizarnosti i maltene njenu parodiju, sa okom bačenim u pravcu zapada, gde se svekoliki japanski žanrovski film percipira u ovakvom iskrivljenom ogledalu (gomila idiota koji se krevelje i kerebeče uz obilje skakanja tamo-vamo s mlazevima crvenog što šikljaju na sve strane).
            Japanski film, pa i J-horror, nude mnogo, mnogo više od toga, ali okej – jesu ponekad i samo gomila idiota koji se krevelje i kerebeče uz obilje skakanja tamo-vamo s mlazevima crvenog što šikljaju na sve strane i ništa više (ali ni manje) od toga.
Stoga ne treba uvek očekivati mega-bogate poslastice a la BATTLE ROYALE, AUDITION, RING ili ICHI THE KILLER nego se povremeno zadovoljiti i jednim ovako skromnim, ali meraklijski spremljenim i na svoj način jebitačnim fast fudom.
Konkretno: prijatno sam iznenađen koliko me je DEAD SUSHI, zapravo, zabavio i nasmejao. A ja čak i ne volim morsku hranu; suši još i ponajmanje! 
Visoki koncept je tu – serum za oživljavanje mrtvih ćelija (!) oživi gomilu sušija (!!!) i ovi proždiru visoke kadrove kompanije odgovorne za proterivanje izumitelja tog seruma koji su došli u jedno skromno odmorište i banju.
Taj koncept je, ovom prilikom, vrhunski upotrebljen i eksploatisan do balčaka: prisutne su sve suši  situacije koje uopšte možete zamislite, kao i mnoge koje ne možete, nego ih ovde morate videti.

  
Suši sa zubima koji grize vratove? Ček!

Suši koji fejk gurmanki otkida jezik? Ček! 
 

Leteći suši u jatima kao iz Kameronove PIRANE 2? Ček!

Suši serviran na polugolim (soon to be eaten) telima Japanki? Ček!

Zapečeni suši koji bljuje vatru? Ček!

Leteće lignje koje kidaju glave i krute se u šiljke? Ček!
 
Suši koji se uvlači u vaginu (a la SHIVERS) i tamo vršlja? Ček!
 
Dakle, ako nešto volim i poštujem, to je kad se neko ne zadovolji time što je smislio ludi koncept, pa ga odradi makar kako, samodovoljno ubeđen da je ideja (living dead sushi!) dovoljna po sebi. E pa nije – osim ako nećete da dobijete razvučenu i usiljenu one-joke smaračinu!
DEAD SUSHI, na svu sreću, to nije! DEAD SUSHI nudi pametno i promišljeno ceđenje svoje premise for all its worth obiljem zaista zabavnih gegova.
Pored toga, ističem još dva kvaliteta. Prvi: nadahnuto duhoviti dijalozi i replike! Ima ovde stvarno smešnih momenata, od samog početka, kad suši-majstor praktično otera od kuće ćerku, tvrdeći da je nesposobna da ga nasledi u suši-biznisu zato što "You smell like a woman, which only adds to the fish smell."
Zatim, ima čitav niz nadahnutih igara reči i upotrebe engleskih idioma – ne znam da li i u japanskom originalu postoje istovetni idiomi ili su ovi pametno prevedeni, ali krajnji rezultat je svakako autentično smešan (za razliku od mnogih azijatskih hororčića koji se izgube u lokalnom, odnosno nestanu u prevodu). Recimo, kako se ne nasmejati kad isti taj ćale kaže ćeri: 
Zatim, čitav niz situacija u kojima je dešavanje samo po sebi apsurdno, a onda ga i njegov verbalni opis jezgrovito podvuče i naglasi, što donosi dodatni okretaj zavrtnja-golicljivca. 
I naravno, obilata svest o apsurdu svega, i samosvesna jezik-u-obrazu autoreferencijalnost toga:  
Drugi: Ekipa se definitivno ludo zabavljala praveći ovo, od glavne junakinje pa do poslednjeg epizodiste, i njihovo nesumnjivo uživanje u ovoj orgiji imbecilnosti zarazno se prenosi na gledaoca. Treba samo videti te dead-pan face usred najkretenskijih scena!
Ili: to preterano kreveljenje kao iz crtanog filma, što mnogim scenama daje nadrealno-apsurdni ugođaj splatter verzija crtanih filmova o Tomu i Džeriju ili Tici Trkačici.
A ja čak i nisam neki ljubitelj kreveljenja! Ali kako čovek da se ne iskida od smeja kad vidi stopostotnu glumačku predanost & posvećenost i nadahnuti idiotluk ove face?! 
U natprosečno nadahnutoj i komičarski talentovanoj podeli ističe se ista ova glumica koja igra ženu vlasnika hotela u kome se sve ovo dešava: njen out of nowhere "legendarni robot dance" je stvar za antologiju!


 

Ukratko: DEAD SUSHI nudi (skoro) sve što uopšte možete poželeti od filma o oživelom sušiju koji napada ljude! Dobro zamišljen i napisan, odlično odglumljen, efikasno režiran, sa pristojnim efektima maske i sa jeftinim, cheesy CGI efektima (koji, u datom kontekstu, ne smetaju nego dodaju trash ugođaju).

Zamerke: 
1) Montaža je mogla biti bolja: neki kadrovi su morali biti još dinamičniji i frenetičniji nego što jesu, a ponegde je ladno moglo da radi i ubrzavanje!
2) CGI KRV! Proklet neka je ko izmisli nacrtanu krv! Mada ovde šiklja i prava farba, ipak se prečesto poseže za još jeftinijom i lakšom varijantom, koja zbog niskog budžeta nije najsavršenije integrirana u scenu (što će reći: krv navodno šiklja iz rane, ali nigde u okolini se ne zadržava i ništa ne zapljuskuje nego instant-isparava u vazduhu), i to kvari izvorni BODY užitak u splatteru!
3) Body horror je mogao biti i ekstremniji i maštovitiji od ponuđenog (solidnog). To će reći da su efekti maske prilično rudimentarni, i nema naročito ekstravagantnih transformacija ili telesne štete koju su ova čuda lako mogla da proizvedu (da je bilo još para u budžetu)!
4) Malo seksa i golotinje: trebalo je još više eksploatisati spoj eros-sushija i tanato-sushija. Osim par sisića u kratkoj ali zabavnoj sceni tuširanja krvlju, ostatak je nepotrebno sakriven iza Brusa Haltera! 
Takođe, suši se mogao još više integrisati u erotske situacije: u ovom filmu se ne ide dalje od (priznajem: nadahnutih) scena poljubaca. Pritom je ona sa žumancetom zaista originalno gnusna i najbliže nečemu što me je dovelo do ivice povraćanja u ovom filmu (a i šire)!
5) Finalni okršaj sa čovekom-tunom morao je biti spektakularniji kao i njegova pogibija – ali izgleda da su do tog trenutka već potrošili sve fazone i svu maštu, pa su to odradili skoro reda radi, zato što tako mora. 

Mada, okej, i sama ideja čoveka s glavom tune koji se sekirom bori s našom junakinjom zadovoljiće većinu.
            Da sumiram: iznenađujuće duhovit i zabavan low-budget nadahnuti trash iz Japana – samo za gurmane već navikle na ovu vrstu egzotike i ljutih začina!
            I za slučaj da to nije očigledno iz priloženog, evo da nacrtam: DEAD SUSHI je znatno sočnija treš-exploatacija od PIRANE (rimejk) a naročito od njenog mehaničkog, kretenskog, bezdušnog 3DD nastavka. Ako vam je već do TE vrste prostodušnog zezanja, nemajte dileme – SUŠI je prava stvar.

Нема коментара: