Iz
štampe je upravo izašla zbirka najboljih priča prvorazrednog klasika horor
proze, Aldžernona Blekvuda, pod
naslovom VRBE, u izdanju novosadskog Orfelina. Ovo je prvi put da se
dela (pa još najbolja) ovog pisca javljaju na srpskom jeziku. To je, ujedno,
prva knjige edicije "Poetika
strave" koja je iznedrena iz moje POETIKE HORORA kao svojevrsne matice
oko koje će kružiti i stalno joj se vraćati i naredna izdanja ove edicije.
Blekvud
je pisac koji je ostavio veliki trag u poetici horora svojim originalnim,
odlično pisanim i vrhunski jezivim pričama i novelama. Lavkraft mu se izuzetno
divio i smatrao ga je jednim od divova horor proze čija su najbolja dela – i to
upravo ova koja sada imate na našem jeziku – vrhunci jezovite proze.
"U Blekvudovom obimnom i neujednačenom delu mogu se pronaći i
ostvarenja koja spadaju u najistančaniju književnost utvarnog svih vremena.
Blekvudova genijalnost je neosporna, jer se niko sem njega nije ni približio
onom umeću, onoj ozbiljnosti i onoj preciznoj vernosti sa kojima on opisuje
čudnost u običnim stvarima i u običnim doživljajima, pa ni onome natprirodnom
sagledavanju zahvaljujući kome, iz detalja u detalj, gradi uzbudljiva zbivanja
i iznosi opažanja što vode iz realnosti u nadnormalan život ili u viziju."
-H. F. Lavkraft-
"Natprirodna
strava u književnosti"
Sadržaj
ove knjige čine tri obimne novele: "Vrbe",
"Vendigo" i "Silazak
u Egipat". Osim njih
tu je takođe opširan pogovor dr Dejana Ognjanovića pod naslovom "Blekvud – između strave i
strahopoštovanja". Ognjanović
je napisao i detaljnu biografiju pisca kako bi se, sa svim pratećim
materijalima, ovaj klasik književnosti strave na prikladan način premijerno predstavio
ovdašnjem čitaocu.
"Vrbe" govore o dvojici
putnika koji se sami, kanuom, spuštaju niz Dunav ali dospevaju na jedno pusto
ostrvce usred reke, obraslo vrbama, gde ih opsedaju čudne slutnje i
neobjašnjivi događaji.
Lavkraft
je za "Vrbe" jednom
napisao: "Moje je čvrsto uverenje da je njegova poduža pripovetka 'Vrbe'
najbolja priča strave ikada napisana. Malo toga je rečeno – a sve je
nagovešteno!" Ja se sa ovom tvrdnjom uveliko slažem.
Evo kako zvuče prvi pasusi
ovog remek-dela u prevodu Save
Kuzmanovića (koji je odlično preveo sve tri odabrane novele):
"Nakon što
napustite Beč a Budimpešta je još uvek daleko ispred vas, Dunav ulazi u oblast
nesvakidašnje osame i pustoši, u kojoj se njegove vode šire na sve strane bez
obzira na glavni tok i ceo predeo kilometrima i kilometrima postaje močvara
prekrivena čitavim morem niskog vrbovog grmlja. Na mapama je ovo bespuće
obojeno paperjastoplavom bojom, sve bleđom kako se udaljava od obala, a preko
svega je krupnim, razmaknutim slovima ispisano Sumpfe, reč koja na nemačkom znači „močvare“.
U vreme velikih
poplava voda skoro u potpunosti prekriva ovo prostranstvo peska, šljunka i
vrbama obraslih ostrvaca, dok se u normalnim periodima žbunje povija i šušti
pod naletima vetra, izlažući svima svoje srebrno lišće obasjano suncem, gradeći
predeo čudesne lepote, večno u pokretu. Ove vrbe nikada ne dosežu punu otmenost
drveća, nikada ne razviju čvrsto deblo i ostaju samo skromno grmlje, sa
zaobljenim malim krošnjama mekih ivica, skladno se njišući na vitkim
stabljikama čak i na najslabijem povetarcu, savitljive poput trave, neprestano
se pomerajući što nekako odaje utisak da se ceo krajolik lagano kreće, kao da
je živ. Jer i vetar je slao talase koji su se dizali i spuštali preko cele
površine - talasi lišća umesto vodenih talasa - zelenilo se gibalo poput mora,
sve dok se grane ne okrenu i podignu, pokazujući suncu srebrnkastu donju stranu
svojih listova."
"Vendigo" je Blekvudova možda
i najpoznatija novela, i po kvalitetu stoji rame uz rame sa "Vrbama":
govori o grupi lovaca u pustim, ledenim kanadskim šumama koji se suočavaju za
zloćudnim entitetom iz indijanske mitologije koji sa sobom nosi ludilo i smrt.
Evo i
njenog prvog pasusa:
"Te godine je priličan broj lovačkih ekspedicija ostao bez
plena, ne našavši čak ni svežije tragove; losovi su bili neuobičajeno oprezni i
plašljivi i mnogi su se iskusni lovci vratili okrilju svojih porodica sa
najboljim izgovorima koje je njihova mašta mogla da iznedri. Doktor Ketkart je
bio jedan od onih koji su stigli kući bez trofeja, ali je umesto toga doneo
uspomenu na iskustvo za koje je izjavio da vredi koliko i svi losovi ikad
ulovljeni. Ipak, interesovanja doktora Ketkarta iz Aberdina obuhvatala su mnogo
više od lova na losove – između ostalog zanimale su ga i čudnovatosti ljudskoga
uma. Ova priča, međutim, nije našla svoje mesto u njegovoj knjizi o masovnim
halucinacijama iz jednostavnog razloga (barem je tako u poverenju rekao jednom
kolegi) što je on sâm igrao suviše bitnu ulogu u tome da bi mogao dati
objektivno mišljenje o celoj toj stvari."
Najzad,
na kraju je i najduža novela u sadržaju, "Silazak u Egipat", koja se začudo ređe nalazi u izborima
najboljih Blekvudovih priča: ne prate je ni slava ni renome prethodna dva
opšteobožavana naslova, ima skrajnut status u raspravama o njegovim najboljim
delima, ali ja je smatram prvorazrednim remek-delom atmosferične, sugestivne,
zlokobne strave a u tome me podržava i S.
T. Džoši, najistaknutiji Lavkraftov proučavalac i veliki znalac horor proze,
koji njoj čak daje prednost i nad "Vrbama".
Neću okačiti njen početak samo zato što ga je nemoguće
iseći na malo parče, jer se u prvih nekoliko pasusa nadugačko opisuje glavni
junak koji će, je li, "sići" u Egipat mistične, višemilenijumske,
vanvremene strave – ali i misterije i fascinacije.
Inače, o najdužoj noveli u ovom izboru ionako već sam već opširno pisao na blogu, ovde, pa bacite pogled!
Inače, o najdužoj noveli u ovom izboru ionako već sam već opširno pisao na blogu, ovde, pa bacite pogled!
O Blekvudovom značaju mnogi su
pisali, i o tome imate detaljno pisano u mom pogovoru; za ovu priliku citiraću
samo jednog od značajnijih pručavalaca horor priča.
"Blekvud je znatno proširio raspon tematike priče o duhovima i
pokazao da bezbrojne odaje u ljudskom umu vrve čudnim, skrovitim životom. Doneo
je u natprirodnu priču carstva filozofije, ozbiljne orijentalne misli, moderne
psihologije i nove oblasti magijskog verovanja. Dokazao je da natprirodna priča
ne mora da bude priča o osveti ili primitivna drama pravde, niti zaostatak
pradrevne pakosti, niti prizemnosti subliterarne proze njegovog doba."
-E. F. Blajler-
Što se tiče izdavača Milenka Bodirogića
("Orfelin") i mene kao urednika edicije "Poetika strave", uvereni smo da Blekvudova najbolja
proza sadrži kvalitete od trajne vrednosti i univerzalnog značaja, i da je
stoga ovaj izbor njegovih najvrednijih novela, koji se po prvi put nalazi pred
čitaocem na srpskom jeziku, paradigmatičan pokazatelj onoga najboljeg u hororu
koji će, verujemo, delovati i na nove generacije zaljubljenika u priče
natprirodne strave, a kao takav je sasvim prikladan da se baš njime otpočne ova
edicija posvećena poetici strave.
Naredna knjiga, Šaptač u tami, sa pričama H. F. Lavkrafta koje dosad nisu bile
dostupne na srpskom, ide u štampu krajem juna...
Knjiga
VRBE ima 232 strane, formata 14,5 x 20,5 cm. U tvrdom je povezu, sa originalnom ilustracijom na koricama čiji je
autor David Tankosić, kao i sa
divnim, mračnim dizajnom unutra, sa
motivima crnila i vrbovog lišća, kao i sa fotografijom autora, A. Blekvuda.
Ivice stranica su obojene u zeleno
(specijalnim, retkim mastilom), a takve su, zelene, i unutrašnje strane korica,
sa motivima vrbovog lišća.
Puna
cena u knjižarama je 990 din, a direktno
kod izdavača je cena svakako niža. Možete mu pisati ili, ako ste blizu,
posetiti ga, preko ovih podataka:
Novi
Sad, Kosovska 23
Tel/faks: +381 21 447-217
mob.: +381 65 67-33-546
E-mail: orfelinns at gmail dot com
Tel/faks: +381 21 447-217
mob.: +381 65 67-33-546
E-mail: orfelinns at gmail dot com
Ja imam
desetak primeraka VRBA, pa ako neko želi, može ih kupiti i od mene direktno, po
ceni od 900 din + 50 za ptt, ali: a) požurite, jer nemam ih mnogo i b) prednost imaju čitaoci iz manjih mesta i gradića u kojima ne
postoje knjižare DELFI i VULKAN. Beograđani, kao i stanovnici drugih srpskih
megalopolisa, mogu VRBE naći u pomenutim knjižarama, ali i u nekim drugim.
Pišite
mi na dogstar666 at yahoo dot com i rezervišite primerak što pre.
Ostali,
pišite Orfelinu, ili ga zovite, ili, ako vam je tako draže, kupite VRBE u knjižari.
Ali svakako KUPITE, i podržite ediciju "Poetika
strave".
Inače, sve fotke kojima je ilustrovan ovaj post nastale su u Vršcu proteklog vikenda; za gostoprimstvo, fotoaparat i figurice zaslužan je moj prijatelj, Ivan Kojić. Eksterijeri su vršačka kula i okolina.
Osim Ivanovih fotografija, ovde je upotrebljena i poneka fotka drugih ljudi s kojima sam se tih dana družio, kao što su: Marija, Ilija, Dejan... Hvala svima!
Ovakav književni omaž čekam odavno, konačno horor otuđen od ulica, masnih zidova svakodnevnice i sve te društvene uparloženosti. Najzad divljine, pustare i...horor. Blekvud, jednostavno.
ОдговориИзбришиNevezano za Blekvuda, da li je neko čitao "Čovek u visokom dvorcu" od Filipa K. Dika? Dobio sam kao preporuku, čak je i hrabro napravljena paralela sa Kim Njumenovim Krvavo Crvenim Baronom, u smislu alternativne istorije. Ima neki kratak odlomak na delfi.rs, zanima me da li je vredno čitanja, mada tu i nema pravog horora, sem neostvarenog pakla, u smislu da su iz WW2 Japan i Nemačka izašli kao pobednici i okupirali Ameriku? Odlomak mi deluje kao razvučeno štivo (300 i kusur strana), a na pomenutom sajtu to prodaju za 200 i kusur dinara. Da li cena može da govori o kvalitetu gradiva?
ОдговориИзбришиFilipa K. Dika obožavam i čitao sam mu bar tuce romana; "Čovek u visokom dvorcu" je JEDINI njegov koji sam ostavio posle 50-ak strana i nikad ga nisam završio, niti ću. Meni je ta premisa bila nesvarljiva, usiljeno-bezvezno-besmislena a likovi uninvolving. Čitajući njegovu detaljnu analizu u ABN-ovoj knjizi samo sam još više izgubio volju da to ikada završim; meni to ne pije vodu. IPAK: većina drugih (non-Ghoul) kritičara, proučavalaca pa i 'običnih' čitalaca, smatra ovaj roman jednim od Dikovih najboljih. Pa ti sad vidi...
ОдговориИзбришиZato sam i pitao, jer ma koliko ladlamovski zvučao taj postapokaliptični svet, mene je odlomak ostavio gladnim. Ovo mi je nekako penzionersko štivo, partijica šaha koja može biti razvučena mesec dana u parku, pročitao sam desetak stranica i nisam saznao ništa. Ipak, ovo ne znači da neću tragati za nekim drugim njegovim delima.
ОдговориИзбришиinače, o najdužoj noveli u ovom izboru već sam pisao na blogu, ovde: http://cultofghoul.blogspot.com/2011/08/algernon-blackwood-descent-into-egypt.html
ОдговориИзбришиsrbe na vrbe! lolčina
ОдговориИзбришиPored ŠAPTAČA koje si još priče izabrao za drugo izdanje?
ОдговориИзбришиsamo polako, pa neću valjda u komentarima objavljivati tako važne stvari? najava stiže čim budemo imali završenu koricu, a to bi trebalo da bude do sredine juna. dakle, iduće 2 nedelje uživajte čitajući blekvuda i maštajući o lavkraftu...
ОдговориИзбришиČitam Vendiga. Je li neko možda locirao gde se otprilike dešava radnja priče oko Hadsonovog zaliva? Google Earth se zbuni kada mu ukucam Garden Lake ili Fifty Island Waters (ovo je možda sinonim za Hadsonov zaliv jer je prepun ostrva)?
ОдговориИзбришиPlodan pisac ovaj Blekvud, sve njegove priče ne verujem da ima i na engleskom danas.
Našao sam na netu stravičnu crno-belu ilustraciju Wendiga, oko vatre se rastrčali lovci a u pozadini iz šume izlazi lik kome se vidi samo glava koja se ceri i ruke spuštene uz telo, ispod slike stoji tekst: The figure came spasmodically in the fire's glare - as if moved by wires. Stvarno jeziva ilustracija, mozda na prvi mah komicna kao one ilustracije u Nusicevim Hajducima koje smo svojevremeno citali kao skolsku lektiru, ali kada se zamislite i iz podsvesti izroni misterija Wendiga, jeziva slika.
ОдговориИзбришиProcitajte Windigo, epizodu iz strip serijala Magicni Vetar, fenomenalna ilustracija Windiga od strane crtaca Pasqualea Frisende, verovatno najbolja koju sam ikad video
ОдговориИзбриши@Selver: Daj neki link, pdf, da vidimo tu ilustraciju.
ОдговориИзбришиSamo otkucaj na google Windigo Pasquale Frisenda videces hrpu ilustracija, mada one glavne inajmocnije mozes da vidis samo u stripu. Ne znam, mozda negde na netu ima da se skine. Na italijanskom se strip zove Magico Vento- Windigo
ОдговориИзбришиI kod nas je strip izasao, mozda ima da se kuoi na kupindu
ОдговориИзбришиHronologija čitanja Orfelinovih "Vrba":
ОдговориИзбришиPo pristizanju knjige, početkom juna, pročitao sam Vendiga. Uživao sam dok sam nekoliko kasnih večeri čitao Blekvudove opise divljine, neizvesnost koja se svo vreme vukla. Nakon pročitanog dela u glavi mi odjekuju misli kanadske divljine. pogotovu zato što je blizu Aljaske - mog transcedentalnog doživljaja horora, kao i čuvena scena odlutalog lovca koji se vraća družini kada polako i stravično izranja iz mraka i približava se vatri.
Vrbe sam malo kasnije čitao, sredinom juna. Iznalazio sam idealne trenutke za ovakav jedinstven susret sa čitanjem priče kojoj ni Lavkraft nije odoleo. Čitao sam u sumrak i po oblačnom vetrovitom vremenu, tako što sam fotelju namestio ispred staklenih balkonskih vrata moje seoske kuće, odakle je pucao pogled na krošnje vrba koje su opkolile seosku reku. Prizor je bio veličanstven pogotovu u junskim vetrovitim sumracima kada je vetar menjao boje krosnjama niskih i visokih vrba, jer je naličje lista vrba svetlije. Prava salicilna (Salix-vrba) letargija uz tekstualnu podršku Blekvuda. Nakon pročitanog dela u glavi mi je prava mistika koje kriju vrbe oko velikih tokova i ta zastrašujuća neizvesnost iz žbunastih vrba koje se noću pomeraju. Konkretne demone ne vidim. Zapanjen sam pričom dvaju drugara koji plove divljim i misterioznim Dunavom i to mi je dovoljno. Dodatne Blekvudove deskripcije i eksplicitnosti nisu ni potrebne, verovatno je zato Lavkraft izjavio da su Vrbe najbolja horor priča, jer je sav taj horor ostao u vazduhu, u krošnjama vrba.
Silazak u Egpat nisam još čitao. Glavni razlog je što sada nemam vremena, mada ima neku težinu na početku u pogledu čitljivosti, za šta mi treba totalna relaksacija, mislim da ću ga ostaviti za hladne zimske noći kada budem dežurao loženju vatre noću.
Mislio sam da Blekvud ne može nadmašiti Lavkrafta, ali sam shvatio da oni nisu dva telefona kojima se upoređuju performanse, već svako ima svoju svoju težinu, svoju sferu. Blekvud je bio avanturista i ezoteričar i on je to odlično ostvario u pričama smeštenim u divljine, gde horor stoji tamo i čeka da ga neko primeti. Lavkraft je nekako više majstor za horore u podrumu, ispod podruma, u nekim tajnim podezemnim zabitima, pod morem, iz kosmosa, on smesti jezovitu priču u prometnom gradu gde se čovek oseća bezbedno, jer je okružen gomilom ljudi što mu uliva snagu, ali Lavkraft to odlično opovrgne, bar kada je reč o njegovom urbanom hororu.
Kakav dodir bozanskog u ovim Vrbama, Dejane. Opis šuma u Vendigu me je natjerao da u pola citanja prekinem, da bi slast sto duze trajala. U momentu sam mogao da osjetim na sebi hladnocu strujanja vazduha sa jezera. Ovo je nesto predivno!
ОдговориИзбришиVreme je za čitanje nova dva pasusa "Silazak u Egipat". Sporo napredujem u čitanju, "Vrbe" i "Vendiga" sam progutao u jedno dahu, a ova pustinja mi nekako ne ide, to telesno putovanje od sobe do menze i svo to gomilanje oblačnosti drevnog Egipta. Nekako je Blekvud previše rastegnuo priču gommilama opisa o slavi Starog Egipta
ОдговориИзбришиУ новембру Британски филмски иститут објављује издање "Short Sharp Shocks" у оквиру своје оживљене "Флипсајд" едиције на коме ће се налазити два кратка филма рађена по мотивима прича А. Блеквуда: "Lock Your Door" и "The Reformation of St Jules" и у којима се појављује сам писац као наратор.
ОдговориИзбриши