SLAUGHTER FEST 3 (2024): KAKO JE BILO?

Ovca mi se jagnji, prezauzet sam radovima – uskoro ću vam najzad objaviti, exkluzivno, samo ovde, šta se novo krčka, sprema i dinsta u mojoj nikad zauzetijoj kuhinji! I zato, dok mi je mozak skroz okrenut prema NAPRED, prema stvarima koje DOLAZE i na kojima se radi, evo samo načas da se osvrnem na blisku prošlost i dam nekoliko opservacija o nedavno okončanom trećem izdanju SLOTERA.

Naravno, slika govori više od reči, pa ću se izdašno poslužiti foto-podrškom u ovom foto-izveštaju.

A pored toga, što biste verovali samo meni, ili pretežno meni, kad imate (pred kraj ovog posta) i par linkova da vidite kako je Sloter izgledao iz nekih drugih uglova i perspektiva.

Sve je počelo na „Pred-otvaranju“, u četvrtak 4. jula: to je u suštini bio PERFORMANS 

– premijerno prikazivanje skulpture „Leptirica“ Arpada Slančika, 

iz istovremeno projektovanje filma LEPTIRICA na zidinama Kurvinog aka Korvin-Grada, aka Koprijana (ni manje tvrđave, ni više imena, jbt!) 

i uz elektro-indastrijal nastup COBI'S DEATH, lajt šou, vatromet, itd.

Bilo je to potpuno sumanuto zamlaćivanje, u teoriji otvoreno za publiku, ali zapravo izvedeno pre svega zbog slikanja i promo-videa koji je tom prilikom načinjen.

Na jedva pristupačnom mestu, na vrhu brda, gde se stiže izlokanim džombastim drumom, i gde su sve sijalice iz „osvetljenja“ polomljene ili povađene tako da negde tamo daleko, na nekom papiru, „osvetljenja“ ima, ali na licu mesta ga – nema ni za lek, pa kad padne noć, horor ugođaj postaje POTPUN. Među tim pustim, nenastanjenim brdima…

s Arpadom

            Srednjovekovne zidine, kultni tv film, gedža sa šajkačom, industrial music performeri, blaga zvonca od ovaca i teški elektro zvuci, industrial goth skulptura, tradicija i modernost, noć i priroda i elektrika... alfa i omega... Sve to na jednoj slici, sa pred-otvaranja SLOTERA - photo (c) by Ghoul Inc.

Pa, evo vam i kratkog videa (4 min) nastalog te večeri:

https://www.youtube.com/watch?v=fRJKMoiTDYA

 

            A onda, u petak 5. jula, posle kraće pozdravne reči umetničkog direktora (tj. mene) i spec. gosta, filmskog radnika Romejna Rola iz Luxemburga (predsednika žirija)…

…s najvećom pažnjom i popriličnim uživanjem pogledali smo brutalnu exkluzivu, premijeru SUPSTANCE, splatter-creature-festa u Kanu ovenčanog nagradom za scenario.

Moj rivju tog filma možete pročitati OVDE.

            Organizatori kažu da je te večeri bila rekordna, najveća do sada poseta SLOTERU. Ja nemam osećaj za brojanje glava, pa ne umem reći da li ih je na tom velikom i raštrkanom prostoru (dva stejdža, tri bioskopa, i sve između) bilo trista ili hiljadu, ali u svakom slučaju, nisam mogao da se odbranim od posetilaca, znanih i neznanih, koji su me optuživali da je sve to genijalno, sjajno i super.

            Ja imam neke manje rezerve, i saopštio sam ih organizatorima, a ponešto je korigovano (na moje sugestije) i u hodu, šta je moglo i koliko je moglo.

            Ipak je nedovoljno ruku, a vala i glava, uposleno tu da bi sve išlo glatko, ali ipak nije bilo krupnijih propusta, a vidim u osvrtima posetilaca da su svi pretežno prezadovoljni.

            U subotu je, tradicionalno, u 13 h u DELI prostoru kod Sinagoge održana tribina HORORI U VIDEO KLUBOVIMA.  

I poseta je bila tradicionalna: 13-15 ljudi u publici, ali razgovor je bio živahan i nadam se podsticajan. Uostalom, pogledajte i poslušajte i sami na ovom snimku (oko 90 min):

https://www.youtube.com/watch?v=45N45o5KiYI

            Osim atraktivnih filmova, od kojih mnoge niste mogli naći na netu nego samo i jedino na Sloteru, osim hevi metal bendova, snažan pečat ovom Sloteru dale su i skulpture Arpada Slančika, kojega smo doveli iz daleke Subotice.

            Njegovi anđeli, demoni, leptirice i SM-kenobit-sapatnici dali su extra šmek prostoru bivše klanice i bila je divota gledati ih, naročito kad padne mrak, pod posebnim svetlom…

            Bilo je filmova, muzike, horora, naroda, pozitivne atmosfere, podrške, tapšanja po ramenu, pljeskavica, piva, zezanja, druženja s gostima po kafanama…

            A na kraju… Prema izboru žirija, u sastavu Romen Rol (predsednik) i članova Luka Bursać i Arpad Slančik, dobitnik treće Zlatne macole (2024) za najbolji dugometražni horor film jeste film Supstanca rediteljke Korali Faržea.

Isti žiri proglasio je i dobitnika Zlatne macole za najbolji srpski kratki horor film, i to je Mijazma, reditelja Petra Tkaleca.

Obrazloženja:

1) Supstanca rediteljke Korali Faržea nagrađuje se za hrabrost pristupa, originalnost u reimaginaciji velikih klasika telesnog horora, i zbog uspelog i smelog rušenja barijera između tzv. festivalskog i žanrovskog filma.

2) Mijazma, reditelja Petra Tkaleca, kratki je film koji pleni jakim vizuelnim ugođajem, kvalitetnom fotografijom i originalnim preokretom u temi gde sin daje život za onu koja mu je život dala.

-- Žiri takođe objavljuje Posebnu pohvalu (Special mention) filmu Bunar Federika Zampaljonea, kao žestokom i brutalnom hororu koji nas podseća na zlatne dane italijanskog horor filma.

Dodela Zlatnih Macola održana je kod Bazena u okviru Klanice, a zatim su na tom mestu bila prikazana oba pobednička filma.

Tvorci domaćeg filma Mijazma bili su na Sloteru prva dva dana, ali nisu mi se ni javili ni predstavili (osim nekog gunđanja od strane njihovog, valjda, montažera), a otputovali su pre dodele u nedelju, pa će svoju Macolu dobiti poštom…

            Medijski je i ovaj Sloter bio sasvim solidno ispraćen.

            Recimo, N1 me je uključio naživo celih 8 minuta u jutarnjem programu, pravo iz Klanice! Evo tog videla:

https://www.youtube.com/watch?v=ryzqwmRNIMY

Bio je tu i BLIC TV, koji je načinio solidan prilog, koji sadrži i zapitkivanje posetilaca – i smandrljano moje ime, jer njihovi „novinari“, naravno, nemaju pojma s kim su pričali:

https://www.youtube.com/watch?v=LogKLxc2v3o

             Kad sam kod domaćih „novinara“ i „medija“ – nevezano za Sloter, ali zabaviće vas ova digresija: pre nekoliko dana prorežimski pamflet VEČERNJE NOVOSTI obznanio je svom zaglupavljenom čitateljstvu da sam JA dobio grdne milione od FCS-a, i čak metnuli i moju sliku da to podvuku.

Jedini problem: pare je dobio izvesni NENAD Ognjenović, a ja nit luk jeo nit pare omirisao. Naravno, na moj demanti niko iz tog cenjenog medijumuma nije našao za shodno odgovoriti makar i najšturijim izvinjenjem, punih pet dana, sve dok im nisam pisao opet, kad su me jedva nekako obavestili o svom šturom izvinjonju…

No, šta se tu može…

Neki nešto profesionalniji medijumi objavili su opširan izveštaj, pa tako npr. RADAR (neo-NIN) piše: https://radar.nova.rs/kultura/slaughter-festival-horora-doljevac/

Evo i iscrpnog izveštaja sa web magazina HELLY CHERRY:

http://www.hellycherry.com/2024/07/slaughter-festival.html

Što se mene tiče, zadovoljan sam: imali smo baš jak filmski program, bilo je publike, dobre atmosfere, odlično su se prodale moje knjige tokom festivala, imao sam utisak da radim (na mišiće, i brojčano malobrojan) nešto što je ljudima vredno i važno, tako da su meni osećanja preovlađujuće pozitivna.

Istakao bih fenomen koji je od ove godine primetniji, sa većim brojkama no ranije: bilo je više ljudi koji su potegli iz Beograda i Novog Sada u Niš samo zbog Slotera.

 Govorim o običnim posetiocima a ne gostima i učesnicima; dakle, sve više je fanova koji su na ta tri dana došli do Niša kako bi uživali u unikatnom horor ambijentu i filmovima.

Ako ste vi koji ovo čitate i bili u Doljevcu tih dana Slotera, recite koju iz vašeg ugla… Jer sada je pravo vreme za drugi najbolji festival ovog leta: