A
sad – masakr!
Odavno
me nešto nije iznerviralo kao imbecilni članak koji ćete videti dole, pa ću mu
sad posvetiti malo svoje pažnje. To što ga potpisuje sasvim nepoznati anonimus,
neki Milenko Stanišić, nije mu neki
alibi: objavljen je u našem prestižnom, hvaljenom, uglednom itd. filmskom
časopisu SINEAST – dakle, na autoritativnom
mestu sa koga se godinama, u vreme SFRJ, diktiralo šta je šta i ko je ko u
filmskoj umetnosti.
I
da odmah budem jasan, SINEAST je bio odličan časopis u kome se moglo naći odličnih
tekstova, kako prevedenih tako i domaćih. Avaj, postoji samo jedna falinka: i
kroz njega se, kao i kroz svu drugu domaću publicistiku, rečito ogleda za ex-Yu
tipičan spoj NEZNANJA i NIPODAŠTAVANJA prema horor žanru. Ma koliko osvrti na
dokazane veličine art-filma umeli da budu dobri, toliko su tekstovi o
"repertoarskom" iliti "žanr-filmu" prečesto bili na ivici
sramotno neznalačkog, promašenog amaterizma (prošaranog snobizmom), a to se
najočiglednije vidi kada bi se, krajnje retko, neko poduhvatio da piše o
hororu. E, tad sve maske padaju, tad se otvaraju kapije nagomilanog prezira i
podsmeha. Sve je okej dok se pletu lovorike davno osveštanima: Hičkoku,
Bergmanu, Kurosavi, Tarkovskom... Muke nastaju kad treba nešto smisleno kazati
o tada svežim de Palmi, Karpenteru, Kronenbergu... E, onda kojekakvi autori
sumnjivog kredibiliteta krenu da pljuju i bljuju po remek-delima žanra za koja,
transparentno, nemaju ni najosnovniji kritički apart kojim bi im prišli i
analizirali ih.
I onda kreće
bruka. Bruka – za "kritičara", dakako. Jer, nema veće sramote – i
iritantnije pojave – nego kad očigledan kreten počne da trabunja o nečemu o
čemu nema blage veze.
Ja se namerno
u osvrtu na ovu gomilu jalove balege ispod neću detaljnije baviti
problematičnim "estetskim" načelima i promašajima u analizi filmova na koje se nameračio
naš neznani junak, Milenko. Šta sam imao da (ukratko) kažem o STVORU, već sam rekao OVDE.
O KRISTINI, istina, nisam dosad pisao, i dok se ne steknu uslovi za to (možda
dogodine, povodom 30 godina od premijere?) reći ću samo da taj film smatram
nepravedno skrajnutim, ne samo u Karpenterovom opusu, nego i u hororu uopšte.
To je besmisleno oklevetan
skoro-odličan film (3+) i bljuvanje
po njemu može jedino da se vrati nazad u lice njegovom nepažljivom gledaocu i
"kritičaru", i ništa više.
Evo, dakle,
šta je izvesni Milenko Stanišić
natrabunjao u tekstu maštovito nazvanom Stvar i Kristina Džona Karpentera,
objavljen u SINEASTU br. 67/68 (01/12/1985).
Klikni na sliku da je vidiš čitku!
Odmah ispod su
moji osvrti na Milenkova sineastička baljezganja. Ko je osetljiv, nek ne čita,
jer – BIĆE KRVI!!!
MAGLA = "višemilionski projekat"?
Koješta.
Budžet za taj film iznosio je jedan
jedini miliončić, kao što lepo piše ovde, a to što je
Karpenter uspeo da za te pare učini da MAGLA izgleda skuplje, svedočanstvo je
njegovog talenta, a ne nešto što bi mu kojekakva bedna piskarala zamerala!
E, moj
Milenko: za nešto što je koštalo JEDAN milion ne može se kazati da je "višemilionski projekat" –
matematika je jasna!
"gusari"?
Koješta. Nema
u MAGLI nikakvih gusara. To se ovom slepcu prividelo, ko zna zašto. Pitanje je
da li je uopšte odgledao film, jer da jeste – video bi jasno rečeno i pokazano
da su ti duhovi za života bili ne gusari, nego gubavci na putu ka koloniji za
sebi slične.
E, moj
Milenko: gusari ili gubavci, tebi je svejedno? Pevac ili krelac, biće dobro
pečenje? Pa, ne može to tako. Ali pošto si već takav krelac, sledi ti jedno
polagano klanje pre nego što budeš ispečen na vatri Ghoulovog pravedničkog
gneva!
"šišmiše, grobove, zamkove,
vampire"
Istina je,
toga nije bilo u NOĆI VEŠTICA.
Istina je, takođe, da toga nema ni u ova dva filma na koja se Milenko ostrvio.
E, moj
Milenko: pa gde si ti, jadan, u STVORU i KRISTINI video "šišmiše, grobove,
zamkove, vampire"? GDE?!
Karpenter "uložio 500.000 dolara"
Koješta.
Karpenter nije bio producent tog filma, i nije u njega uložio ni cvonjka. A
onaj ko jeste (Mustafa Akad), nije uložio 500 somova, nego znatno manje. Ni
zarada nije bila "sto puta više" nego znatno više od toga. Računajte sami, evo šta kaže IMDb za HALLOWEEN:
Budget
$320,000 (estimated)
Gross
$47,000,000 (USA)
$60,000,000 (Worldwide) (1978)
$60,000,000 (Worldwide) (1978)
E, moj
Milenko: pa što pričaš napamet, što lažeš narod? Iz kog si sfinktera izvukao te
tvoje cifre? I gde si to pročitao da je Karpenter "uložio" bilo koje
pare u taj film?
"Horor je ponovo postao priznat
žanr"
Kada? S
pojavom NOĆI VEŠTICA, 1978. godine? Na samom kraju decenije tokom koje je horor
suvereno vladao na svim poljima?
Šta veliš,
Milenko – nije bio priznat 1969-te? Tada je ROZMERINA BEBA imala dve nominacije (za adaptirani scenario i za žensku
epizodu), pri čemu je Oskara dobila Rut Gordon za ulogu Rozmerine susetke.
Nije bio priznat 1974-te? Tada je ISTERIVAČ ĐAVOLA
imao čak deset nominacija (uključujući najbitnije: za najbolji film, režisera i
glavnu žensku ulogu...), a na kraju je Oskare dobio za najbolji adaptirani
scenario i za zvučne efekte.
Je li, Milenko, a jel' se računa u neko priznanje kad (1977) Oskara dobije
Džeri Goldsmit za muzički skor PREDSKAZANJA?
Pazi, to je bilo samo godinu dana pre pojave NOĆI VEŠTICA. I ništa od ovoga
nije učinilo da horor bude priznat žanr – nego baš to što je NOĆ VEŠTICA
zaradila neke pare?
E, moj Milenko:
tvoje vladanje istorijom horora toliko je sramotno jadno da ne znam ko ti dade
plajvaz u ruke da piskaraš o njemu.
"mrtvu njujoršku podzemnu
željeznicu"
Koješta.
BEKSTVO IZ NJUJORKA ne dešava se u njujorškoj podzemnoj železnici.
E,
moj Milenko: mora da si prespavao veći deo filma, ako si uopšte od njega video
nešto više od trejlera!
"vanzemaljskoj tvari koja klopa
ljudske ćelije"
Koješta.
Vanzemaljska tvar u THE THING uopšte ne "klopa" ljudske ćelije. Ništa
slično tome.
E, moj
Milenko: priznaj da si retard i da baš ništa nisi shvatio u tom filmu!
"nepoznatog pripovjedača Džona Vuda
Kempbela"
Nepoznat je
možda tebi, idiote. Za tog "nepoznatog pripovjedača" Isak Asimov
kazao je da je "the most powerful force in science fiction ever, and for
the first ten years of his editorship he dominated the field completely."
O ovom "anonimnom" piscu i uredniku možete početi da se informišete ovde.
E, moj
Milenko: ako ti je neko ili nešto nepoznato, nemoj o tome da pišeš.
PS: Nemoj da vas zbuni gornja fotka originalnih stranica ASTOUNDING SF-a gde kao autor stoji nekakav Don Stjuart: to je Kembel, potpisan pseudonimom, jer u to vreme već je bio urednik tog istog magazina pa ga bio blam da pod svojim imenom objavljuje priču u njemu!
"duga svega četiri stranice"
Koješta.
Novela "Who Goes There?"
toliko je dugačka da je, uz malo proširivanje, mogla lako da dobaci do kratkog
ROMANA. Ne da nema "svega četiri stranice" nego njena dužina iznosi 73 kartice teksta. Ma koliko sitnim
mikro-fontom to odštampali, ne može stati na 4 stranice a da ljudskim okom bude
čitljivo, pa da jebe oca! Evo, pokušajte i sami – novela je onlajn ovde!
E, moj
Milenko: ko te to slagao, u kom ti se to snu ili priviđenju javilo da ta NOVELA
ima "svega četiri stranice"? Zašto pišeš napamet? Samo zato što u
svoje vreme nisi imao internet i Vikipediju ne oslobađa te odgovornosti;
naprotiv! Fact checking je trebalo da
postoji i u toj papirnatoj praistoriji!
"u svega nekoliko dana napisao je
scenario"
Nije Hoks
pisao scenario. Scenario je napisao (ne znam za koliko dana, pa o tome neću) Charles Lederer a nešto
malo su pipkali i piskarali, uncredited,
Howard Hawks i Ben Hecht. Uzgred, reditelj
prvog STVORA zove se Kristijan Nibi
a ne Nili, ali ajde da dopustimo da
je tu u pitanju samo typo a ne (još
jedno) poluupamćeno, deformisano pisanje napamet, iz glave ili iz dupeta.
"iskrice onog žanra koji danas
nazivamo HOROR"
Iskrice? 1951.
godine? Punih TRIDESET godina posle prvog pravcatog remek-dela horora (Murnauov
NOSFERATU) i punih DVADESET godina posle nezapamćene strahovlade horor žanra na
blagajnama Amerike i sveta, počev od Univerzalovog DRAKULE i FRANKENŠTAJNA pa
nadalje – čak i posle svega toga, naš dežurni imbecil Milenko prve
"iskrice žanra" zapaža tek sredinom stoljeća?!
E, moj Milenko:
ako si tek u Nibijevom STVORU video iskrice, kako su uspele da ti promaknu BUKTINJE
horor žanra koje su plamtele decenijama pre te iskrice?
"ALIEN Ridlija Skota, ista tema samo u
drugom pakovanju"
A je li? Ista
tema? A koja je to tema, moj Milenko? Jel' i u ALIENU neka tvar
"klopa" ljudske ćelije? Jel' se i u ALIENU ne zna ko je čovek a ko
stvor? Jel' i STVOR govori o grupi ljudi koji se bore sa jednim stalno te istim
čudovištem?
E, moj
Milenko: mora da je tebi svaki film sa čudovištem isti, kad ne uspevaš da
zapaziš fundamentalne razlike u temi, pristupu i svemu ostalom između ova dva
filma.
"Karpenter je veći dio priče preuzeo
od Hoksa, a ostatak iskopirao iz Skotovog ALIENA"
Koješta. U
zapletu Karpenterovog STVORA jedva da postoji "iskrica" uzeta od
Hoksa, a od Skota (tj. O'Benona & co.) nije "iskopirao" baš
ništa!
E, moj
Milenko: da si se pomučio da pročitaš tu Kembelovu priču – kad već ima
"samo četiri stranice", što je nisi slistio za 15 minuta? – možda bi
primetio da Karpenter nije ništa "preuzeo od Hoksa" niti je šta
"iskopirao" od Skota, nego se vratio predlošku (kojega je Hoks
trivijalizovao i antropocentrizovao) i napravio daleko verniju adaptaciju izvorne
teme i zapleta!
"Njegovo strašno biće do kraja nije
sasvim vidljivo... njegove prave dimenzije..."
Da se
podsetimo: ova Milenkova tirada u slavu Hoksovog filma i njegovog čudovišta odnosi
se na džinovsku šargarepu u ljudskom
obliku, na banalnog humanoidnog dvometraša! Pa naravno da ga veći deo filma
i ne vidimo celog: kad ti "monstrum" nije ništa drugo nego glavati
košarkaš, NARAVNO da ćeš da ga kriješ offscreen
i u mraku!
"Kraj znamo već na početku"
O, imbecile
nad imbecilima! Koji si ti to kraj znao na samom početku, retardirana stoko?!
Jedan od pet najoriginalnijih i nedostižno pregenijalnih završetaka u
celokupnoj istoriji horora (istoriji o kojoj ti očito nemaš niti najblaže veze)
– ti si, Milenko, taj i takav kraj znao čim si video prvu scenu?
Ma daj, nemoj
srat'!
"iščekivana napetost nestaje poslije
prvog pojavljivanja čudovišta"
Koješta. Nešto
ovoliko nakazno pogrešno može da potpiše samo mentalno defektna kreatura mrtva
u mozgu i mrtva u živcima... Ah, da – Milenko. Makes sense.
"vizuelnu suhoparnost moderne filmske
tehnologije"
Suhoparnost?
Ako ovde ima nešto suho, to je tvoja
moždana masa, tvoja prazna tikva, arhi-idiote! Ako uopšte postoji primer
nadahnute, revolucionarne (i do dan-danas neprevaziđene) upotrebe moderne
filmske tehnologije specijalnih efekata (o kojima Milenko govori) onda je to
svakako vizionarska vizuelnost THE THINGA!
"posebno priznanje mora se odati
tvorcu tih vizuelnih čarolija, Albertu Vitloku"
Posebno
priznanje za imbecilnost i groteskno komičnu promašenost mora se odati tvorcu
ovih nesuvislih redova, Milenku Stanišiću, jer neviđeni efekti o kojima on govori (dakle, efekti maske) delo su Roba Botina i njegovog tima. Vitlok je radio samo to malo vizuelnih efektčića u filmu (leteći
tanjir, matte paintings i sl), ni po čemu spektakularnih i pomena vrednih!
(Uzgred, po Karpenterovom priznanju, Vitlok je bio drkadžija i snob koji je
svisoka gledao na THE THING i to što oni tu rade slično k'o ova stoka iz
SINEASTA. Sve nešto u rukavicama i uz mnogo "PIH" dizanja nosa...)
Što se tiče
KRISTINE:
auto "ne podnosi da se po njegovoj
unutrašnjosti gase cigarete"
Da
je Milenko actually gledao KRISTINU, ili barem bio budan tokom projekcije,
možda bi zapazio još neku motivaciju ubilačkog automobila osim tih opušaka koje
neumorno ponavlja jer ih je jedine video (u prologu), pre nego što je smesta zahrkao
snom pravednika.
"nema početka, kraj je nejasan"
E, moj
Milenko: spavaš u bioskopu, a posle ti kriv Đavo što ti nije jasan film!
Dramaturgija tog filma besprekorno je čista, pregledna i jasna svakom budnom
gledaocu sa IQ iznad 60. Šta ti, jadan, nisi razumeo u ovom tako linearnom, nedvosmislenom,
preciznom filmu?
"Scenario za ovo filmsko nedonošče
napisao je slavni horor-majstor STIVEN KING (ŠAJNING)"
Ti tupavo
kritičarsko nedonošče: scenario za KRISTINU nije pisao King (nego Bill Phillips), baš kao što ga
nije pisao ni za ŠAJNING.
Mada, kad
bolje razmislim, možda je Edgar Alan Po pisao scenario za Kormanovu KUĆU
AŠERA?!
"nepoštovanje iskonskih scenarističkih
pravila (eksplozija, zaplet, vrhunac, katastrofa)"
Dobro, ja
razumem da je ovaj Milenko kreten i budala i da nema pojma o hororu, ali o
hororu nije imao pojma ni ostatak tadašnje redakcije SINEASTA i tim žanrom niko
nije hteo ni umeo u to vreme ozbiljno da se bavi. Stoga pojedina od
gorenavedenih lupetanja još i mogu da shvatim (ali ne i oprostim!). MEĐUTIM: da
li je ikakav UREDNIK pročitao i odobrio ovaj kretenski tekst, i ostavio
netaknutim ovo lupetanje koje se uopšte ne tiče samo horor žanra – te bele
mrlje na kartama tadašnjih filmofila, te neistražene teritorije pune ala i
bauka o kojoj se ponešto "zna" samo iz druge i treće ruke, iz
govorkanja retkih istraživača koji su se vratili sa projekcija tih filmova
dovoljno budni i živi da pričaju o tome!
E, moj
Milenko: u kojoj su te to školi naučili ta iskonska
scenaristička pravila? Eksplozija, zaplet, vrhunac, katastrofa?
Eksplozija? Eksplozija, Milenko? Misliš li, možda, na eksploziciju (sic)? E,
nesrećniče, ko ti dade da pišeš i OBJAVLJUJEŠ te svoje nebuloze... A kako tačno
glasi to iskonsko scenarističko pravilo zapleta? Svaki zaplet mora imati...
šta, zaplet?
"U KRISTINI zaplet uopšte i ne
postoji"
Nikad jasnijeg
i preglednijeg A-B-C-D-E-F-G zapleta nije bilo u istoriji horora! Istina, da bi
se on zapazio, treba biti budan tokom projekcije, i imati više od dve vijuge u
glavi, inače... Inače je rezultat besmisleno nebulozni tekst poput Milenkovog.
Čemu sve ovo
iživljavanje nad tekstom očiglednog idiota od pre skoro tri decenije? Može neki
mlađi čitalac, koji nije bio rođen u vreme ovog SINEASTA, pomisliti da je taj Milenko
neki nebitni kreten kakvih je uvek bilo i ne treba mu pridavati značaj. Budale
su kao bubašvabe – njihovo je carstvo zemaljsko i od toga nema beganja, jel'
tako? Pusti govna da ne smrde, je li?
Pa, nije baš
tako.
Ovaj blast from the past sam okačio, i
osvrnuo se na njega, da bih pokazao da ovdašnji filmofili ne tako davno bili
osuđeni da im o remek-delima horora pišu retardi poput Milenka i armije njemu
sličnih idiota, čak i u najprestižnijim filmskim časopisima kakav je bio
SINEAST. Neću sad o tome šta se o hororu pisalo u populističkim magazinima, u
TV REVIJI, BAZARU i PRAKTIČNOJ ŽENI tih godina (mada, istini za volju, tik pred
1990-te, i na samom njihovom početku, za TV REVIJU su o filmu pisali istinski
znalci i maheri, Tirke i Nemeček, a za TV NOVOSTI – Ranko Munitić... dok su
SINEAST napučavali kojekakvi Severini Franići, Milani Rankovići i Milenki
Stanišići sa svojim neznalačkim, slepačkim predrasudama i budalaštinama
uvijenim u ruho kritike i teorije).
Dakle, okačeni
tekst samo je drastična, esktremna ilustracija dominantnog trenda u tretmanu
horora u filmskim napisima pre nekoliko decenija – školski primer nadobudnog
neznanja, kratkovidosti i nakaradnih estetskih načela prošaranih lowbrow
populizmom (dajte nam bar zgodne ženske da gledamo nešto lepo)!
Inače, ovo je
tek početak mog prekopavanja baštine SINEASTA: stay tuned, jer na blogu tek predstoje krvavi obračuni sa
krembilizmima objavljivanim na stranicama ovog uglednog časopisa...
ja se poslije svega pročitanog bojim ostaviti komentar. kao da sam ja nešto kriv.
ОдговориИзбришиček ako sam dobro shvatio
pogodio te je članak koji je napisan 1985.? prije ravno 27 godina. pa, valjda ti je sad jasno zašto je milenko stanišić zauvijek ostao u sjeni anonimnosti...
nego trgni jednu ljutu, evo i ja ću... živio
ok, ok... pa nisam do kraja pročitao...
ОдговориИзбришиali, svejedno trgni ljutu.
ja već jesam. živio!
Bio je težak izbor, ali ipak pobednik je: "Džoni nas vodi u mrtvu njujoršku podzemnu željeznicu 1999. godine sa poluslijepim junakom".
ОдговориИзбришиEvo pokušaću da rekonstruišem kako se došlo do gore navedene konstrukcije.
-Jedne prohladne jesenje večeri 1985. godine kritičar Sineast-a je ubacio VHS kasetu u video rekorder i nestrpljivo isčekivao nekakav video zapis. Radoznalost ga je okupirala još od trenutka kada je pred ulazom u stan nagazio na neobeleženu video kasetu, a sada je dostigla vrhunac. Drhtavim rukama je prebirao po dugmićima daljinskog upravljača dok je netremice posmatrao ekran. Nakon nekoliko sekundi pojavila se slika, prilično mračna, ali ne toliko da se ne bi mogli prepoznati ljudski likovi, a među njima posebno čovek sa povezom preko oka. Osećajući olakšanje jer je u pitanju tek nekakav američki film, a ne pretnja ili kakva podvala nekog ludaka, šarlatana ili neiživljenog tinejdžera-hevimetalca, kakvih je u to vreme bilo na sve strne, kritičar se udobno zavali u fotelju i vrlo brzo utonu u san koji je, s vremena na vreme, prekidan bučnim akcionim scenama. Konačno, skupio je snagu da ustane i da ugasi TV tek kada je borba motkama između dve bande u podzemnoj železnici dostigla takav nivo buke da je onemogućila bilo kakvu dremku. Sutradan ujutru pokušao je da prizove u sećanje i stavi na papir utiske o odgledanom filmu. Nije ni pretpostavljao kakve muke će mu zadati posao filmskog kritičara. Ne toliko samo pisanje, koliko norma koju mora da ispuni-jedan tekst nedeljno. Strogi urednik Sineast-a, koji je propisao ovu normu počeo je da ga proganja i u snovima. Evo upravo jutros se trgao iz sna bežeći od urednika, koji je sa povezom preko oko trčao za njim i tražio da oslobodi predsednika, jer će u suprotnom proći loše kao i svi kidnaperi u holivudskim filmovima. Dugo je razmišljao gibajući olovku između kažiprsta i srednjeg prsta, ali sve što je mogao da iscedi svelo se na sledeće: "Džoni nas vodi u mrtvu njujoršku podzemnu željeznicu 1999. godine sa poluslijepim junakom".
Naravoučenije:
Na kaseti je bio piratski VHS "double bill". Prvi film bio je Bekstvo iz Njujorka (1981), a drugi Ratnici podzemlja (1979). Snevač je mislio da je gledao jedan film, koji bi se mogao zvati Bekstvo iz Njujorka ratnika podzemlja režisera John Walter Carpenthill-a.
Ah da, kasetu je ostavio urednik lično uz ceduljicu na kojoj je pisalo: "Odgledaj ova dva filma i napiši kritike do petka u podne. Izabrao sam ti Karpenterov i Hilov film, jer je tema sledećeg broja Sineast-a distopijska budućnost. Vidimo se u redakciji".
Beše to davna 1985. koja je zajedno sa ceduljicom othujala s vihorom.
ovakvi rivjueri će me oterati u alkoholizam kome sam tako dugo odolevao! :(
ОдговориИзбриши