Pusto selo Špaj, danas

             Kao što znate, moj roman ZAVODNIK dešava se u opustelom, poluizumrlom, poluruševnom, uraslom selu Špaj, visoko u brdima iznad Crvene Reke na putu prema Beloj Palanci. Koridor 10 koji se gradi u njegovoj relativnoj blizini dolazi prekasno da ga oživi, a mračnu slavu nedavno je ponelo pričom o starostavnoj bazilici iz IV veka, pronađenoj u njegovoj blizini, kod mesta zvanog Kladenčište, gde je moja pokojna baba (kojoj je posvećen ovaj roman) svojevremeno navodnjavala baštu. 

Da, to je ona čuvena starohrišćanska crkva koju je naša debilna vlast pre par nedelja, ne znajući šta pametnije da s njom uradi, naprosto zatrpala zemljom i tako uništila. Ništa ne sme da stoji na putu progresa, pa ni prvorazredna arheološka nalazišta! Svom snagom u reforme!!!

            Ali, neću sad o tome; uostalom, šta reći? Taj postupak govori čitave tomove, sam za sebe, i pokazuje da narod koji ne ume da poštuje prošlost ne zaslužuje ni budućnost.

            Dodatna ilustracija te teze je i stanje u kojem se nalazi ovo selo. Onome što sam o tome kazao u ZAVODNIKU nemam šta da dodam.

            Tačnije, nemam nove reči, ali imam slike. Hoću da s vama podelim slike iz Špaja, nastale preneki dan. Uslikao ih je moj sestrić, Matija, koji je tamo otišao biciklom da obiđe pradedovinu, i kojem zahvaljujem na ovim fotkama.

            Slike prikazuju brojne lokacije opisane u romanu, uključujući tu i kuću u kojoj se on dešava, kuću mojih dede i babe po majci – ona je sada drastično propala, budući da već 15-ak godina niko u njoj ne živi. Prepuštena elementima i prirodi, kao i većina drugih u selu, iako je za života mojih praroditelja bila poprište nekih od najlepših mi sećanja, ona je sad prava pravcata kuća strave, na više načina i smislova.

            Sve ove fotke nastale su otprilike u vreme kad se i radnja ZAVODNIKA dešava; tačnije, par nedelja kasnije, jer roman je smešten u sredinu jula, a ovo je slikano početkom avgusta. Stoga ih možete posmatrati kao neku vrstu direktnog prenosa iz romana, mada on selo opisuje neznatno življim nego što ono danas jeste.

            Ove fotografije savršeno ilustruju moju težnju da stravu pronađem i opišem u suncem okupanoj, letnjoj svakodnevnici, a ne u maglama i kišama natopljenim tmurnim jesenjim pejsažima.

            Na slikama jedino ne možete videti naslovnu lokaciju, izvor Zavodnik. Delom zato što – ovom prilikom – ona nije ni bila uslikana, a delom zato što nju prepuštam vašoj mašti i ne želim da vam kvarim uživanje u romanu i da poništavam i menjam slike koje ste, nadam se, čitajući ga, stvorili u sopstvenim glavama.

            Uzgred, podsećam da su poslednji preostali primerci ZAVODNIKA dostupni po specijalnoj sniženoj ceni od samo 460 din (+50 za ptt). Pišite mi dok nije kasno...