izabrana dela

izabrana dela

среда, 07. август 2019.

Divote Stare planine (1): Kozji Kamen




            Ponekad se upitam da li ovaj narod zaslužuje zemlju koju ima – i šta bi neki drugi, pametniji, bolji, na lepotu osetljiviji narod uradio sa onim čega mi imamo na pretek, a s tim radimo malo, ili nimalo.  

A kao da to nije najgore, ne samo što je grdna ovdašnja lepota zapuštena, nego, onda kad je Neko primeti – čitaj: Zli Investitori, koji u toj Lepoti vide samo Izvor Novčane Zarade – ta Lepota još krene da se aktivno uništava, što se upravo ovih dana dešava širom Stare planine, kroz izgradnju tzv. Malih hidrocentrala, energetski beskorisnih grdoba kojima se uništavaju ne samo lepota prirode nego i živi svet u rekama i oko njih, pa i to malo privrede tih krajeva, a sve zarad mlaćenja para od strane bezdušnih zlikovaca koji šuruju sa vrhom ove antinarodne, antiljudske i protivprirodne SNS sekte...

            Stoga sam s pomešanim osećanjima krenuo u avanturu obilaska nekih slikovitih lokacija u Parku prirode Stara planina, dana 6. avgusta 2019.
Pre svega, odavno se spremam na posetu divotama koje su mi geografski veoma blizu, na sat-dva vožnje od mesta gde živim (Niška banja), ali okolnosti (a pre svega adekvatno društvo + vreme + sloboda od drugih obaveza) nikako da se poklope kako treba.
Juče, najzad, jesu – i bio sam srećan da napokon vidim bar deo blaga koje, manje-više netaknuto, a svakako još-uvek-neoskrnavljeno (a dokle će – ne znamo!) zrači tu negde oko nas.
Društvo su mi na ovom putešestviju pravili seka Tanja (sestra od tetke) i njena deca / moji sestrići / Matija i Miona, i Tanjina drugarica Nataša.
Ukupno smo obišli tri glavne lokacije, koje se sve nalaze nešto iza Pirota:
1) Vidikovac Kozji Kamen, jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji, s kojega puca pogled na Zavojsko jezero i šta sve ne;

2) Slavinjsko Grlo / Rosomački Lonci, prelepu stenovito-vodenu formaciju kod sela Slavinja;

i vrhunac dana, spektakularno prelepi
3) Vodopad Tupavica kod sela Dojkinci, jedno od najlepših mesta na kojima sam ikada bio.

U ovom postu predstavljam prvu lokaciju, Vidikovac Kozji Kamen.


Ovo mesto se pokazalo kao daleko najzahtevnije, jer da bi se do njega došlo potrebno je pešice preći 3,6 km u jednom pravcu, i naravno još toliko u povratku.
Dakle, preko 7 km pešice, po toplom danu, i po neravnom, divljem terenu (ne, nije ovo kao šetnja u parku, moram reći)...

Zvuči kao napor, i OK, nije naivno, naročito za nekoga ko više sedi/leži/čita/piše negoli šeta/trči itsl. ali na svu sreću još imam dovoljno kondicije (ponajviše zahvaljujući vožnji bicikla) da mi ovo fizički nije bilo naporno ama baš nimalo.

Pored toga, više od polovine ovog puta ide kroz šumu, što ređu što gušću, što visoku što nisku, sa sasvim dovoljno hladovine da žega odozgo ne ubija.

Uz dovoljno vode u rancu, a prethodno dobro naložen pitom sa sirom iz Pirota, i u dobrom društvu, šetnja je protekla prijatno i skoro neosetno.

A kad dođete do vrha – BAM! Shvatite da je to malo napora itekako vredelo, jer – vidite ovo:
 

Evo osnovnih fakata (sa Vikipedije): Kozji kamen je vidikovac u jugoistočnoj Srbiji na nekih 18 km od Pirota, na putu za Rsovce. Takođe postoji i šumski put iz pravca sela Velika Lukanja i Bela.
Ovo je jedan od vrhova Vidlič planine i nalazi se na 1.181 mnv u delu zvanom Visok.
Na 12. km puta za Rsovce nalazi se tabla i skretanje na zemljani put kojim se posle nekih 3 km kroz šumu stiže do samog vidikovca.
Nalazi se neposredno iznad Zavojskog jezera, tako da se pruža pogled na celo jezero, kao i meandre Visočice na mestu gde se uliva u jezero, pored sela Pakleštica.
Gledano u daljinu iznad jezera vide se vrhovi Babin zub i Midžor, dok se na drugu stranu pruža pogled na staroplaninski masiv i vrh Kom.

            Dve bizarne stvari vredi istaći:
1) Zavojsko jezero nastalo je prirodnim obrušavanjem (klizištem) koje je preprečilo reku (!)...
2) Specifična azurna boja vode – koju naše fotografije samo donekle mogu da prenesu – stvarno je netipična za kopnene uslove: ja ovako nešto do sada, izvan mora, nisam viđao. Pretpostavljam da ovu boju daju neke alge itsl. vodeno rastinje, ali o tome bolje neka govore stručnjaci. Što se mene tiče, estetsko-poetski dodir je sasvim dovoljan, šta god ga izazivalo.

            Inače, kome se ne sviđa ideja šipčenja u prirodi po vrućini, i radije bi ovamo gazio po snegu, evo kako to izgleda pod snegom, usred zime – OVDE.

Naravno, gde su Srbi - tu je i Đubre...

            U idućem nastavku: DUBOKO GRLO!
  
 





15 коментара:

  1. Prelepo. Narocito taj vodopad. Imas Krupajsko vrelo u blizini, u vr'glave dva sata od Niske banje.

    ОдговориИзбриши
  2. Јако лепо. Мало квари овај беспотребни аутошовинизам.

    ОдговориИзбриши
  3. Наравно. Али ствар је управо у томе што стављајући га у контекст, тј. пратећи твој рад већ годинама, знам да ниси аутошовиниста. И зато сматрам да је став да то што су Срби негде имплицира ђубре у природи (као да нема ђубрета нигде другде, него га има само овде) један глуп, аутошовинистички став, који је овде беспотребан. Наравно, твој је блог, тако да пиши шта хоћеш, али није ми Култ Гула нешто баш блог за четниксплоатацију аутошовинистичких излива.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Дазајнер
      Nije istina auto... ,Srbi,djubre i grafiti to je istina vidljiva i nazalno spoznatljiva na svakom koraku,al izgleda da nisi nikad bio u ribolov na Moravu ili išo južnije da vidiš divlje deponije po selima,crknute krave sa zardjalom gvoždjurijom po potocima...TI MORA DA SI IZ BEEEEE GEEEEEA YEEEAAAAAA!!!!

      Избриши
    2. Описмени се мало за почетак, па после брини о екологији.

      Избриши
    3. Meni je bas prijao taj autosovinizam.

      Избриши
  4. Definitivno su ovu planetu trebali da nasele Drevni, poverovali smo Lavkraftu da su bili velike estete, lišene svega onog što heterotrofna i reproduktivna bahatosti donosi.

    Mi smo šogotska sorta koja je delimično oponaša osobine Drevnih, Orci po Tolkinu, kako god, a vrhunac brutalnosti nad prirodom je ova politička sekta koju si naveo.

    Rosomački lonci podsećaju na pojedina mesta gde se korito Pčinje useca i mislim da ima starost Tetisa. A pre samo 20ak miliona godina ovde je bilo plitko more u kome su plivala razna "čudovišta". Nedavno sam hodao po brdu koje je granica između egejskog i crnomorskog sliva.

    ОдговориИзбриши
  5. Šogoti = Šopovi, najinfektivnija balkanska rasa, prodiru kod sve pore društva i društvenih reziduala postkomunističkih država, visokoadaptibilni u parazitiranju, premašili i beogradske Crnogorce koje je Tito nabedio da su posebna nacija i da nemaju ništa srpsko.

    ОдговориИзбриши
  6. Man from Valley Ćuti nemoj Tramp da te čuje

    ОдговориИзбриши
  7. I on li je Šop? Planinski rujan i nečešlja se kao nji'.

    ОдговориИзбриши
  8. Ovaj prostor je jedino bio normalan dok je Tito bio živ i na vlasti. Periklovo zlatno doba. A možete vi da šizite oko Maršala koliko hoćete, sve ono pre i posle njega u državotvornom i društvenom smislu je plač majke Božije. I da ne bude zabune - voleo bih da me je moderna istorija demantovala, ali naprotiv. Uz sve to, kada se poslušaju Maršalove brojne izjave po raznim svetskim pitanjima i svetonazorima - pa on za današnji svet deluje kao progresivno vanzemaljsko biće iz naučne fantastike.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kako je neko ko je pričao engleski ko retard i voleo da gleda kaubojske filmove,mogao da bude politička zver?To je sve bilo tudji projekat sa rokom trajanja i zato su na toj sahrani bili svi a ne zato sto je ovaj stvarno bio neko mudo.Nedo Bog nikome ono komunisticko sivilo i one ludacke SF alien spomenike.Tvoja idolatrija je neukusna.

      Избриши
  9. alo bre, kako od priče o DIVOTAMA i slika koje ih prikazuju dođoste do tita, 'ko je kriv' narativa i ostalih kenjaža?

    ОдговориИзбриши