Posle duže
pauze, kucnuo je čas da nastavim sa pregledom MUST-SEE filmova koje je odabrao
Steva Krojač (Steve Schneider) – naravno, sve to praćeno je nezaobilaznim
Gulovim trade-mark komentarima.
Takva su
vremena došla da smo, eto, stigli do zašećerenih, zašarenjenih,
spilburgerizovanih, reganizovanih, imbecilizovanih, infantilizovanih,
retardiranih 1980-ih. Srećom, i u njima se zalomio poneki dobar film, ali
kompletan etitjud prema filmmejkingu je postao drugačiji, a ovi što su žarili i
palili u '70-im, postali su skrajnuti u '80-im (tokom kojih su, ako im je
uopšte bilo dato da rade, uz mnogo muke, isporučivali slabije stvari negoli u
žestokim 1970-im) .
Ranije
nastavke ovog neopravdano zapuštenog u dugo neapdejtovanog razlistavanja možete
videti ako kliknete na kategoriju 1001 FILM
Raiders of the Lost Ark (1981)
= 4-
Simpatično-šarmantna
avantura za decu i infantilne u kojoj se dosledno preslikavaju rasizam,
eskapizam i druge tekovine uzora (serijali i B-muviz) s početka veka.
The Boat (1981) aka Das Boot
= 4+
Unikatno
košmaran, zastrašujuće klaustrofobičan, perfektno režiran film koji vas
doslovno stavlja u gomilu nacista u podmornici – i toliko je dobro napravljen
da čak uspeva da vas natera da saosećate s njima i brinete za njih! E, to se
zove magija filma!
Gallipoli (1981)
= 3+
Ovo
nisam gledo bar četvrt veka i ne smem da potpišem ništa decidirano: voleo sam
ga in my younger and more vulnerable years, ali zaista ne znam da li bi me ova
dramica iz I svetskog rata sada pogodila kao onda. Svakako sadrži upečatljivu
upotrebu "Adađa" T. Albinonija (u međuvremenu nesnosno ofucana tema
koju je, posle Vira, svaka šuša i njena baba pride našla za shodno da metne u
svoj film kad god treba da se postigne melanholična elegičnost).
Chariots of Fire (1981)
Nikad
gledo niti imam nameru. Apsolutno se gnušam tih Merčant-Ajvori filmova iz epohe
namenjenih glorifikovanju Engleske i dobijanju Oskara. Plus, maratonci me
zanimaju samo kad ih Šijan režira.
Body Heat (1981)
= 3
Prikladno
naslovu, ovo mora da je najznojaviji film koji pamtim da sam gledao. Opresivna
atmosfera, tipični noar sasve fatalnom ženom i njenom beslovesnom muškom žrtvom...
Reds (1981)
Komunjare?
Nikad!
An American Werewolf in London (1981)
= 4
Vrhunski
spoj horora i humora – koktel koji je sa
ovom dozom savršenstva u celoj istoriji filma bio smućkan jedva desetak
puta. Odlični glumci, antologijski efekti maske, vrhunska zabava + retko mračna,
surova i maletne nihilistička "komedija": the joke is on YOU, a
naravoučenije – od usuda nema beganja.
Three Brothers (1981)
Tri
žabara se suočavaju sa majčinom smrću. Ko će sad da kuva špagete? Ne zanima me.
Man of Iron (1981)
Hm.
Prvo bi trebalo da se nateram da pogledam Čoveka
od mermera. Nešto mi govori da ni ovaj ni onaj nisu superheroji nego
nekakvi poljski fizikalci... And I'm not getting any younger!
Too Early, Too Late (1981)
Marks?
Revolucija? Francuzi? Nemojte, ljudi, još sam mlaaad za to!
Fast Times at Ridgemont High (1981)
Tinejdžerske
filmove nisam gledo ni kad sam bio tinejdžer, pa neću vala ni sad.
E.T. The Extra-Terestrial (1982)
= 4-
Ovo
mi je bio omiljeni film jedno kraće vreme (gledo ga u bioskopu sa 9 godina!),
dok se nisam kao tinejdžer potpuno prelomio ka hororu. Odlična bajčica i
besramno manipulantsko eksploatisanje dečjih strahova i NADA i sanjarenja...
Kvintesencijalni Spilburger, sasve melodramom, patetikom, blagim hororom,
čežnjom za surogatom oca, eskapizmom itd.
The Thing (1982)
= 5
Šta
reći? Jedan od 5 najboljih horora ikada snimljenih. Ko ne voli STVORA, nema šta
da traži na ovom blogu.
Poltergeist (1982)
= 3
Pošto
je u BLISKIM SUSRETIMA sveo žanr SF-a na izgovor za detinjasti spektakl spec.
efekata, bez ikakve smislene priče, Spilburger to isto ovde čini sa hororom, i
papet-masteruje Hupera u proizvodnju ultimativnog vašarskog kvazi-filma, u kome
umesto zapleta i smisla imamo nabacan niz spektakl-scena i New Age koještarija
pop neoreligioznosti. Pošto nije uspeo da proizvede ništa nalik zabavi u svom
kretenskom FUNHOUSE, Huper ovde uči od THE MAJSTORA kako se film svodi na
vašarsku atrakciju, sasve rolerkosterom, sobom s ogledalima, "kućom
duhova" i ostalim glupostima. Istina, sve ovo je mnogo dinamičnije i
zabavnije od uvredljivo moronskih NISKIH SUSRETA, ali isto tako mora se
zapaziti da, otkako ga je na ovom filmu bodysnatchovao Spilburger, Huper više
nikada nije bio isti. Čak i kada je tome prišao najbliže (u TEXAS CHAINSAW
MASSACRE 2) – vidljiv je nedvosmislen uticaj vašarističkog rolerkosterizma
(TM) i svođenja na zajebanciju.
PS:
Za jedan film tog kalibra i budžeta, specijalni efekti –kako vizuelni, tako i
efekti maske i kreatura- neverovatno su loše ostarili...
Blade Runner (1982)
= 5
The Evil Dead (1982)
= 3+
Odličan
splatterfest u kome opipljivi entuzijazam demonstrira formulu E=MC2. Detaljnije
o filmu pisao sam OVDE,
a o knjizi o njemu – OVDE.
Tootsie (1982)
= 3-
Previše
davno sam gledo ovu komedijicu, ali sumnjam da bih tome danas dao nešto više od
jedne mlake trojke, at best.
Yol (1982)
Da
li ste nekada bili u turskom zatvoru? Da li je bolje to, ili gledati ovaj film?
Zaista me zanima. Ako je neko gledo, nek prizna u komentarima.
Diner (1982)
A group of
college-age buddies struggle with their imminent passage into adulthood in 1959
Baltimore.
Toliko
me ZABOLE za odrastanje u Baltimoru krajem '50-ih da nemam reči.
Fitzcaraldo (1982)
= 3
Ovo
mi je najmanje drag od svih "kanonskih" Hercogovih filmova. Film o njegovom pravljenju – The Burden of Dreams – znatno je bolji.
U redu je sve to, i prenapadna metafora prebacivanja broda preko brda i sve to,
ali 1) nezanimljivo je gledati Kinskog u ulozi benevolentnog (!) lika i 2) taj
lik je em kreten, em od dosadne sorte (on bi hteo operu u džungli; pih...).
Gandhi (1982)
Evo
još Oscar-foddera koji sam uredno preskočio i ne pada mi na um da se time
bavim.
The Night of the Shooting Stars (1982)
Braća
Pavijani? Zašto bih to gledo? Ne, zaista, jel ima neki razlog koji mi izmiče?
A Question of Silence (1982)
Ženski
film o tri žene, u režiji neke nikad-čuo žene. Neka, hvala.
Fanny and Alexander (1982)
Dugo
sam ovo odlagao, pre svega zbog nehumanog trajanja od preko 3 sata (ili beše
4?), ali nedavno me ubediše da mu moram dati šansu: čak sam ga i skinuo i
pohranio na hard, pa ću u neko dogledno vreme pokušati da ga odgledam, ili bar
slavno propasti u pokušaju.
A Christmas Story (1983)
Lost
me at Hello! Postoje žanrovi koje ne gledam UOPŠTE: sportski film, mjuzikl,
Merčant-Ajvori film, oskarovski film, tinejdžerski film, glupi film... a među
svima njima naročito su mi gnusni božićni filmovi (mislim na prigodne, feelgood detinjaste dramedije; mogu da tolerišem božićne akcijaše kao DIE HARD ili božićne
horore kao A L'INTERIEUR).
El Norte (1983)
Ilegalni
imigranti. Zabole me...
Videodrome (1983)
= 4-
Genijalna
prva polovina i razočaravajuće downhill, inventing
as we go along, with less & less sense druga polovina, ali sve zajedno
ovo je ipak revolucionaran, mega-uticajan, kvintesencijalni moderni film čiji
se pipci osećaju čak i u mom romanu NAŽIVO...
Star Wars: Episode VI - Return of the Jedi (1983)
= 3-
Pih.
Ostavljen sam hladnim, sa mestimičnim kratkim deonicama mlakosti. Jebe mi se za
Lukasove svemirske medvediće, princeze, zle imperatore i svetleće zrake.
* The Big Chill (1983)
Eh,
da. Ovo bi valjalo da pogledam, nekad.
* Sunless (1983) aka
Sans soleil
Ovo slovi
za klasiku, čak mislim da ga imam na nekoj kompilaciji, jednom ću ga pogledati.
* The Last Battle (1983)
Ovog
debi-Besona sam gledao u možda neadekvatnom društvu i raspoloženju – kažem, možda,
jer mi se nimalo nije dopao i smorio me neviđeno, a pošto svi ostali otkidaju
na nj, daću mu još jednu šansu, nekad.
* Money (1983)
A forged
500-franc note is cynically passed from person to person and shop to shop,
until it falls into the hands of a genuine innocent who doesn't see it for what
it is - which will have devastating consequences on his life, causing him to
turn to crime and murder...
Hm, ne zvuči
nezanimljivo – ali ipak je to Breson a ne Beson, pa zato, oprezno...
** Utu (1983)
In
New Zealand in the 1860s the native Maori people fought the British colonials
to keep the land guaranteed to them by treaty.
Oho,
ovo bi moglo biti dobro. Jedno akciono-dramsko denunciranje pošasti engleskog
genocidnog ZLA. Samo, zajebano je naći ga na netu. Ako neko iskopa torent ili
linkove, neka javi u komentaru.
Terms of Endearment (1983)
Apsolutno
nema šanse da bih se ikada podvrgao
ovome!
The Fourth Man (1983)
= 4
Neodoljivo
vickasti vintage Verhoven u možda svom najzabavnijem od holandskih filmova:
apokalipsa, košmari, mizoginija, seks, horor, Deva Marija, nadrealizam,
katolicizam, nabadanje face na šipke... sve što vole mladi!
The King of Comedy (1983)
= 3-
Unikatno
opresivan i mračan film sa skoro negledljivim čemerom. Gledo sam ga jednom, i
to mi je za ovaj život dovoljno. I previše.
The Right Stuff (1983)
= 3
Ju-hu!
Američki duh probija nove granice – od Divljeg Zapada do Sime Kosmosa iz
dalekog svemira... Nije to negledljivo: zapravo, vešto je napravljeno, kakav i
treba da bude komad manipulativne propagande. Može čak donekle i da prija, ako imate
dovoljno tvrd stomak i/ili praznu glavu da podnesete svu tu implicitnu
ideološku promociju Amerike i "Amerikane". Eksploatacija toga da svi
dečaci maštaju da budu piloti/kosmonauti (OK, ja sam taj "san",
naravno, uredno zaobišao) kako bi im se uvalila velika metalna NASA raket-kurčina
uz obilate doze patriotsko-melodramskog lubrikanta.
Koyaanisqatsi (1983)
Simpatično
šarenilo za pozere koje sam uvek gledao na parče, nikad ucelo, a ionako ga
mešam sa ostalim Blablatruchsqatsi parčićima
ovog serijala.
Once Upon a Time in America (1983)
= 2
Najslabiji
film reditelja koga inače obožavam, i volim mu praktično sve ostale. Nedavno
sam se naterao da ga skinem i još jednom pokušam da odgledam tog kolosa, ali...
ni ovog puta nisam uspeo da se zainteresujem ni za likove ni za dešavanja ni za
iritantni način na koji su njihove savršeno univolving storije ovde
prezentovane, tako da sam ga definitivno izbrisao sa harda nakon sat vremena
protraćenog u pokušajim da se nateram da me bude briga za bilo šta na ekranu
(sem minuciozno rekonstruisanih detalja perioda, koji ionako organski mrzim –
možda zbog reziduuma iz moje prethodne inkarnacije, kad sam pod imenom
'Lavkraft' živeo i zlopatio se u Njujorku 1920-ih!).
* Scarface (1983)
= 3?
Ovo
bih baš i mogao da još jednom repriziram pre nego što potpišem da je možda
malko precenjen... Mislim, nesporno je to da je odlično napisan i režiran i
glumljen, da ima bezbroj memorabilnih scena i replika – samo, još uvek imam
dvojbe oko poente svega toga, a idolatrija koju prema Toniju Montani gaji
pretežno vrsta ljudi koje teško da bih uopšte nazvao ljudima svakako ne pomaže
u mom lajkovanju ovog filma.
The Ballad of Narayama (1983)
Ova
definitivno precenjena japanska dramica uopšte me nije kupila u svom starijem
izdanju, iz 1958. godine – vidi moj rivju OVDE.
Zbog toga ne nameravam da gledam ni noviju verziju. Potrebne su zaista
prevelike doze gerontofilije i/ili senilnosti u mozgu pa da otkidate na nešto
ovakvo.
--- Nastaviće se, uskoro ---