BEOGRAD UNDERGROUND (2011)

***

3

             Pogledah nedavno skriner dokumentarca koji pokušava da u sat vremena nacrta skicu undergound kulture u Beogradu "u periodu socijalne tranzicije u prvoj dekadi novog milenijuma, ali bez pretenzija da napravi presek celokupne scene i da iz toga donese neke opšte zaključke, već pre da prikaže izvesne izuzetne individue, koje su svoje živote posvetili stvaranju u okviru jedne (pod)kulture, koliko bogate u svojoj raznovrsnosti, toliko ogoljene u uslovima preživljavanja."
          Reditelj je Muriel Buzzara, a film traje nešto malo više od sat vremena.

            Učesnici su uglavnom relevantni za priču (Zograf, Džoni Racković, Vitković, Vostok, Klopka za Pionira...), a razgovori su dinamično montirani i prošarani audio-vizuelnim materijalima koji sve to čine još pitkijim i bogatijim, kako se ne bi sve svelo na "talking heads" pristup, iako u suštini ovo jeste film pre svega načinjen od razgovora sa predstavnicima ove scene.

            Sad, kakva scena, kakvi učesnici, takvi i razgovori. Kako koji. Svejedno, i oni kvalitetni, i oni malo manje – razotkrivaju solidnu sliku o svima njima.

Pažljiv gledalac može da izvede sopstvene zaključke, koji se ne moraju nužno poklapati sa pojedinim izjavama o kvalitetu i značaju individualnih i kolektivnih radova prikazanih ili nagoveštenih ovde. Zapravo, u razgovore i ocene nije uključen nikakav kritičar sa strane, nego uglavnom sami stvaraoci govore o sebi ili o drugima, a vi im verujte, ili proverite, pa ocenite sami. 

Pronicljiv gledalac, recimo, ne mora da se složi sa auto-tapšanjem po ramenu pojedinih učesnika, ili da bez rezerve prihvati implicitni i eksplicitni stav koji provejava kroz većinu razgovora, a to je – da su fini porivi i etitjud (iskrenost, nekomercijalnost, posvećenost, antiestablišment, negacija, protivljenje, prkos, beskompromisnost itd) sami po sebi dovoljni garanti kvaliteta i vrednosti tako nastalih produkata.

Drugim rečima, različitost i protivljenje nisu kvalitet po sebi. Samo zato što je Objekat X napravljen s namerom da bude Ne-Govno, ili čak angažovano Anti-Govno, ne znači da je taj Objekat X time automatski nekakav biser, grumen zlata ili dijamant. Možda je samo kamičak, ili komad trulog drveta, ili zgužvane hartije. Naravno, hvala mu na tome što NIJE govno (ili, kako često biva, što je različita vrsta govneta od onog iz mejnstrima), ali... dalek je od toga još put do Tipererija.

            Da budem iskren, mnoge od ovih stvari lakše je poštovati (izdaleka) negoli voleti i konzumirati (izbliza), i samo na nekolicinu autora ovde mogao bih da stavim svoj lični Pečat Odobrenja, dok većinu ostalih pozdravljam, štujem, aminujem i preporučujem – onima koji to vole više nego ja. Pošto slutim da među čitaocima ovog bloga ima dovoljno već stvorene ili barem potencijalne publike za ove umjetnike, cenim da ih vredi ovde predstaviti.

            Konkretno, od učesnika u ovom dokumentarcu, preporučujem:

            Damir Pavić (aka Septic) – ako ga dosad niste znali, kliknite ovde i bacite pogled na njegove ilustracije i crteže, odlični su.

            Nikola Vitković – nedavno prikazan ovde na blogu, klikni i vidi.

            Danilo Milošev Vostok – stripadžija, fanzinaš i DIY mastermajnd.

            Aleksandar Zograf (aka Saša Rakezić) – podržavam pretežno rane radove (predratne).

            Ostale uglavnom poštujem, ali ne mogu reći da sam baš revnosni slušalac TEHNO MUDA ili KLOPKE ZA PIONIRA. Za neke od preostalih dosad nisam ni čuo, uglavnom s razlogom, ali lepo je videti da su postojali i postoje, i da rade to što rade.

            Za potpuni ugođaj poželjno je da ste sa Balkana i da imate nekakvu predstavu o kulturno-istorijskom bekgraundu ovog andergraunda, jer se film sranjem stvari u zemlji i okolini tokom 1990-ih i početkom 2000-ih ne bavi, sem u najuopštenijim crtama (to mu i nije ambicija).

            Za još potpuniji ugođaj potrebno je da imate neku predstavu o tome ko su ovi ljudi i šta rade i na šta to liči. Tom aspektu mogu da pripomognu kratke biografije učesnika koje, kao i druge relevantne detalje o namerama, konceptu, pristupu (plus: trejler!) možete naći na sajtu http://www.beogradunderground.com

            Od polu-zamerki filmu istakao bih dve:

            1) Potenciranje Beograda u naslovu, i u razgovorima, malkice škripi ako pogledate da nekoliko najznačajnijih obrađenih autora uopšte nisu iz "prestonice" (npr. Vostok i Zograf). To me asocira na ideju da bi bilo dobro da su autori mogli/želeli da još malo prošaraju po Srbiji i priupitaju koješta i andergraund autore iz drugih gradića i palanki po Srbiji – makar radi compare & contrast sa BG jezgrom, ako ništa drugo.

            2) Na samom kraju filma nalazi se poduža govorancija Nikole Vitkovića koja, zbog toga što je jedna od najlucidnijih i najintelektualnijih, i zato što je stavljena uz sam kraj, deluje kao nekakav summa summarum zaključak i epitaf celoj priči o Bg andergraundu.

            Međutim, Vitkovićeva propaganda nihilizma, relevantna za njega i primenjiva, uz neke ograde, na još par ostalih, istovremeno je prilično daleko od radova mnogih drugih zastupljenih umjetnika, pa se stoga ne može reći da logično proističe (kao zaključak, ili barem opis scene) iz onoga što smo kao gledaoci videli i čuli do tada.

            To je, otprilike, kao da je neko 1930-ih pravio dokumentarac o magazinu Weird Tales, pa nakon razgovora sa raznim Henrijima Katnerima i Menli Vejd Velmanima i Augustima Derletima priupitao i Lavkrafta da kaže koju, a ovaj izruči elaborat svog koncepta kosmičke strave i antiantropocentrične horor proze na takav način da ispadne da su i svi ovi prethodni takođe deo iste priče – a oni to uglavnom nisu, ili ako jesu, to su u mnogo manjoj meri, i na drugačiji način, sa bitnim modifikacijama...

            "Krivica" za ovo svakako nije Nikolina, nego delom tvoraca (koji su ga u ovakvu poziciju umontirali) a delom ostatka andergraund mislilaca koji su isporučili plitkije i prozaičnije ideje, pa se onda (nenamerno) stiče utisak da je Nikola njihov ideolog.

            Anyway, ovo je manje bitna zamerka. U suštini, ovo jeste vredan i rečit dokument o nekim ljudima i njihovim delima, i zaslužuje pažnju svih onih koje andergraund muzika i strip zanimaju. Da, ovde se praktično i ne bave drugim medijima (low-fi film, andergraund poezija i proza...), tako da je ostavljeno poprilično prostora za neki drugi, opsežniji pogled na sve ove likove, kao i na još mnoge druge, ovde nepomenute i neprikazane.

            Samo za Nišlije: priliku da pogledate ovaj dokumentarac imate u utorak 8. maja – detalji stoje na plakatu ispod! Iskoristite je jer, koliko znam, ovog filma još uvek nema za skidanje sa neta (you lazy bastards).