***
3
Pogledah
nedavno skriner dokumentarca koji pokušava da u sat vremena nacrta skicu
undergound kulture u Beogradu "u periodu socijalne tranzicije u prvoj
dekadi novog milenijuma, ali bez pretenzija da napravi presek celokupne scene i
da iz toga donese neke opšte zaključke, već pre da prikaže izvesne izuzetne
individue, koje su svoje živote posvetili stvaranju u okviru jedne
(pod)kulture, koliko bogate u svojoj raznovrsnosti, toliko ogoljene u uslovima
preživljavanja."
Reditelj je Muriel Buzzara, a film traje nešto malo više od sat vremena.
Reditelj je Muriel Buzzara, a film traje nešto malo više od sat vremena.
Učesnici
su uglavnom relevantni za priču (Zograf, Džoni Racković, Vitković, Vostok,
Klopka za Pionira...), a razgovori su dinamično montirani i prošarani
audio-vizuelnim materijalima koji sve to čine još pitkijim i bogatijim, kako se
ne bi sve svelo na "talking heads" pristup, iako u suštini ovo jeste
film pre svega načinjen od razgovora
sa predstavnicima ove scene.
Sad,
kakva scena, kakvi učesnici, takvi i razgovori. Kako koji. Svejedno, i oni
kvalitetni, i oni malo manje – razotkrivaju solidnu sliku o svima njima.
Pažljiv
gledalac može da izvede sopstvene zaključke, koji se ne moraju nužno poklapati
sa pojedinim izjavama o kvalitetu i značaju individualnih i kolektivnih radova
prikazanih ili nagoveštenih ovde. Zapravo, u razgovore i ocene nije uključen nikakav
kritičar sa strane, nego uglavnom sami stvaraoci govore o sebi ili o drugima, a
vi im verujte, ili proverite, pa ocenite sami.
Pronicljiv
gledalac, recimo, ne mora da se složi sa auto-tapšanjem po ramenu pojedinih
učesnika, ili da bez rezerve prihvati implicitni i eksplicitni stav koji
provejava kroz većinu razgovora, a to je – da su fini porivi i etitjud
(iskrenost, nekomercijalnost, posvećenost, antiestablišment, negacija,
protivljenje, prkos, beskompromisnost itd) sami po sebi dovoljni garanti
kvaliteta i vrednosti tako nastalih produkata.
Drugim rečima,
različitost i protivljenje nisu kvalitet po sebi. Samo zato što je Objekat X napravljen s namerom da bude Ne-Govno, ili čak angažovano Anti-Govno, ne znači da je taj Objekat
X time automatski nekakav biser, grumen zlata ili dijamant. Možda je samo
kamičak, ili komad trulog drveta, ili zgužvane hartije. Naravno, hvala mu na
tome što NIJE govno (ili, kako često biva, što je različita vrsta govneta od onog iz mejnstrima),
ali... dalek je od toga još put do Tipererija.
Da
budem iskren, mnoge od ovih stvari lakše je poštovati (izdaleka) negoli voleti
i konzumirati (izbliza), i samo na nekolicinu autora ovde mogao bih da stavim
svoj lični Pečat Odobrenja, dok većinu ostalih pozdravljam, štujem, aminujem i
preporučujem – onima koji to vole više nego ja. Pošto slutim da među čitaocima
ovog bloga ima dovoljno već stvorene ili barem potencijalne publike za ove
umjetnike, cenim da ih vredi ovde predstaviti.
Konkretno,
od učesnika u ovom dokumentarcu, preporučujem:
Damir Pavić (aka Septic) –
ako ga dosad niste znali, kliknite ovde i bacite pogled na njegove ilustracije
i crteže, odlični su.
Nikola
Vitković – nedavno prikazan ovde na blogu, klikni i vidi.
Danilo Milošev Vostok – stripadžija,
fanzinaš i DIY mastermajnd.
Aleksandar Zograf (aka Saša Rakezić) –
podržavam pretežno rane radove (predratne).
Ostale
uglavnom poštujem, ali ne mogu reći da sam baš revnosni slušalac TEHNO MUDA ili
KLOPKE ZA PIONIRA. Za neke od preostalih dosad nisam ni čuo, uglavnom s
razlogom, ali lepo je videti da su postojali i postoje, i da rade to što rade.
Za
potpuni ugođaj poželjno je da ste sa Balkana i da imate nekakvu predstavu o
kulturno-istorijskom bekgraundu ovog andergraunda, jer se film sranjem stvari u
zemlji i okolini tokom 1990-ih i početkom 2000-ih ne bavi, sem u najuopštenijim
crtama (to mu i nije ambicija).
Za
još potpuniji ugođaj potrebno je da imate neku predstavu o tome ko su ovi ljudi
i šta rade i na šta to liči. Tom aspektu mogu da pripomognu kratke biografije
učesnika koje, kao i druge relevantne detalje o namerama, konceptu, pristupu
(plus: trejler!) možete naći na sajtu http://www.beogradunderground.com
Od
polu-zamerki filmu istakao bih dve:
1) Potenciranje
Beograda u naslovu, i u razgovorima, malkice škripi ako pogledate da
nekoliko najznačajnijih obrađenih autora uopšte nisu iz "prestonice"
(npr. Vostok i Zograf). To me asocira na ideju da bi bilo dobro da su autori
mogli/želeli da još malo prošaraju po Srbiji i priupitaju koješta i andergraund
autore iz drugih gradića i palanki po Srbiji – makar radi compare & contrast sa BG jezgrom, ako ništa drugo.
2) Na samom kraju filma nalazi se
poduža govorancija Nikole Vitkovića
koja, zbog toga što je jedna od najlucidnijih i najintelektualnijih, i zato što
je stavljena uz sam kraj, deluje kao nekakav summa summarum zaključak i epitaf celoj priči o Bg andergraundu.
Međutim,
Vitkovićeva propaganda nihilizma, relevantna za njega i primenjiva, uz neke
ograde, na još par ostalih, istovremeno je prilično daleko od radova mnogih
drugih zastupljenih umjetnika, pa se stoga ne može reći da logično proističe (kao
zaključak, ili barem opis scene) iz onoga što smo kao gledaoci videli i čuli do
tada.
To
je, otprilike, kao da je neko 1930-ih pravio dokumentarac o magazinu Weird
Tales, pa nakon razgovora sa raznim Henrijima Katnerima i Menli Vejd
Velmanima i Augustima Derletima priupitao i Lavkrafta da kaže koju, a ovaj
izruči elaborat svog koncepta kosmičke strave i antiantropocentrične horor
proze na takav način da ispadne da su i svi ovi prethodni takođe deo iste priče
– a oni to uglavnom nisu, ili ako jesu, to su u mnogo manjoj meri, i na
drugačiji način, sa bitnim modifikacijama...
"Krivica"
za ovo svakako nije Nikolina, nego delom tvoraca (koji su ga u ovakvu
poziciju umontirali) a delom ostatka andergraund mislilaca koji su isporučili plitkije
i prozaičnije ideje, pa se onda (nenamerno) stiče utisak da je Nikola njihov
ideolog.
Anyway,
ovo je manje bitna zamerka. U suštini, ovo jeste vredan i rečit dokument o
nekim ljudima i njihovim delima, i zaslužuje pažnju svih onih koje andergraund muzika i strip zanimaju. Da, ovde se
praktično i ne bave drugim medijima (low-fi film,
andergraund poezija i proza...), tako
da je ostavljeno poprilično prostora za neki drugi, opsežniji pogled na sve ove
likove, kao i na još mnoge druge, ovde nepomenute i neprikazane.
Samo
za Nišlije: priliku da pogledate ovaj dokumentarac imate u utorak 8. maja – detalji stoje na plakatu ispod! Iskoristite je
jer, koliko znam, ovog filma još uvek nema za skidanje sa neta (you lazy
bastards).