Jedna
trećina 2012. godine već je iscurila: da vidimo gde smo bili i šta smo gledali
od novih horor filmova u prva 4 meseca.
Prošlu,jadnu i nikakvu, 2011. godinu okončali smo kuknjavom i kletvama: "Ne
povratila se!" – barem što se tiče onoga što nam (ni)je pružila na polju
horor filma. Dala nam je mahom razočaranja od onih od kojih smo imali pravo da
očekujemo bolje (Karpenteru, stidi se!), zatim razočaranja od prenaduvanih
megahajpovanih osrednjosti koja su "žarila" i neprobirljive palila po
festivalima da bi se onda izduvali kao baloni kad su se našli pred oštricom
Ghoul's viewa, i na kraju opšta, uobičajena razočaranja od kojih realno nije ni
trebalo očekivati bogzna šta.
Kad je ĐUBRE
postalo standard, osrednjost je postala maltene vrlina i utočište u koje se
sklanjamo od pošasti imbecilizma i još smo presrećni kad neki noviji horor
"baš i nije toliko loš!"
Kad nema kiše, dobar je i grad. Kad nema remek-dela, "dobri" su nam i
poludupasti (at best!), skoro-smandrljani, pretežno-protraćeni, jedva-zabavni,
kvazi-originalni ali suštinski zaboravljivi
hororčići.
Pa,
red je da neznatno promenim
intonaciju: ova godina je počela NEŠTO MALO BOLJE! Ne, još uvek nema na
horizontu ništa što bi moglo da priđe makar četvorci (petice možemo samo da
sanjamo, i da ih se nostalgično prisećamo kroz reprize, jer nove teško da ćemo videti), ali su zato horori koji su
nam postali dostupni u prva četiri meseca 2012. godine ponudili malo bolji prosek. Štaviše, u prvoj
trećini godine moglo se pogledati više solidnih
trojki i podnošljivih "tri-minusa"
nego u celoj jadnoj 2011-oj! Ne znam da li se po jutru dan poznaje, ali
nesporna je činjenica da je već sada izvesno da će finalni skor na kraju ove godine
biti nešto pozitivniji, sa većim brojem solidnih naslova sa kojima se može
praviti lista najboljih.
Evo,
dakle, šta se pojavilo, a ja odgledao i ocenio, u periodu između 01.01. i 30.04.2012.
Neke
od donjih naslova već sam prikazivao na blogu, neke tek planiram, ako stignem,
ali za potonje neka, za sada, budu dovoljne bar moje ocene kao preporuke.
Uostalom, ima
i takvih "čitalaca" koje ne zanimaju moji rivjui nego samo ocene, i
koji celokupan moj mukotrpan posao svode na preporuku "Gledati / Ne
gledati"! Što reče neki na tamo
nekom forumu na koji su kopirali link mog rivjua za THE RAID: "Ne
zelim da citam dugacke i precizne opise ovog filma."
Naslovi
su podeljeni u dve grupe:
1) Već prikazani na blogu (klikni na naslov da vidiš kritiku):
S. AFR. 11
*** 3-
USA, 11
**(*) 2+
JAP, 11
**(*) 3-
INDO, 11
*(*) 2-
ITA/BEL/ROM, 11
**(*) 2+
USA, 12
** 2-
USA, 12
**(*) 3-
UK, 12
*** 3-
SPA, 12
*** 3
CAN, 11
***(*) 3+
ITA, 11
** 2-
USA, 11
**(*) 3-
UK/SPA, 12
**(*) 3-
FRA, 11
***(*) 3+
USA, 11
**(*) 3-
GER, 11
** 2+
UK, 11
*** 3-
FRA/SPA, 11
** 2
2) Kratki osvrti na horore
o kojima do sada nisam pisao:
DON'T GO IN THE WOODS
USA, 11
* 1+
Apsolutno
bezvredno đubre bez trunke smisla na bilo kom smislu postojanja: glupo i kao
"horor" i kao iritirajući "mjuzikl" i kao vanredno kretenski
"vic" i kao kvazi-satira na muzičku industriju i, što je najgore, kao
elementarna zabava, od koje ovde – ni traga.
THEATRE BIZARRE
USA, 11
**(*) 2+
Savršeno
promašena "horor"-antologija, bez trunke horora u sebi. Staromodno,
jalovo, napadno nezanimljivo u svojim povremenim nadobudno "pametnim"
a zapravo infantilnim, kretenskim pokušajima da se bude drugačiji. Jedino što
donekle valja jeste segment koji je radio Karim Husain. O Stenlijevoj
"Mami na žabe" zasebno ću se izjasniti.
DEMONS NEVER DIE
UK, 12
** 2
Skoro
potpuno protraćen Robert Šijan (MISFITS) u generičkom, zaboravljivom britanskom
slešeru o tajanstvenom ubici koji tamani suicidalnu omladinu. Rado bih kazao
još nešto, ali već mi je potpuno izvetreo iz sećanja, a gledao sam ga pre samo
40-ak dana.
THE CORRIDOR
USA, 11
**(*) 2+
Momačko
veče u kolibi u kanadskim snegovitim šumama pretvara se u prilično predvidivu i
slabo zanimljivu dramu kada nekakvo vanzemaljsko čudo (nešto između entiteta iz
COLOR OUT OF SPACE i lavirinta iz WITHIN THE WALLS OF ERYX) posluži kao
katalizator za trvenja između ovih "drugara". Dok se zapliće, to još
pomalo i obećava, ali kad treba da počne da isporučuje i da se raspliće, to ode
u loše procenjenu grotesku i apsurd, a kulminira ispraznom WTF mistifikacijom.
Daaaleko najstravičnija stvar u ovom filmu jeste "frizura" jednog od
likova u njemu!
CASSADAGA
USA, 11
** 2-
Đubroviti
poster obećava nešto kao poor man's HELLRAISER, a pošto ga kao reditelj
potpisuje lik koji je napravio prilično solidnu adaptaciju Barkerove priče
DREAD, očekivao sam solidan hororčić od ovoga. Avaj, ništa slično tome. Sve je
ovde krš, počev od prologa u kome majka grdi dečaka što se oblači u suknju, a
on sebi makazama odseče pače (verujte, to zvuči zabavnije nego što je
prikazano), pa preko premise o čoveku (to je isti onaj klinac, sada odrastao,
samo bez pačeta) koji pravi marionete u prirodnoj veličini od tela žena koje
otima (verujte, ovo zvuči mnogo zabavnije nego što je prikazano) sve do krajnje
uninvolving storije o gluvoj (!) curi i njenim priključenijima s kojima Lujza
Flečer nema baš nikakve veze, ali se potonja baba ipak pojavi u par minuta da
nas podseti da je još živa. "Iznenađenje" vezano za identitet ubice
je nepostojeće – istog trena kad se pojavio znao sam da je on taj, a izrazito glup
rasplet morate videti jedino ako ste ljubitelj kretenskih antiklimaktičnih
usiljenih krajeva.
THE YELLOW WALLPAPER
USA, 11
* 1
Amaterska
produkcija sa lošim glumcima, totalnim odsustvom smisla za ritam, sa lošom
fotografijom (ovi kao da nisu čuli za drugo osvetljenje osim prirodnog svetla
koje se zateklo na licu mesta) i sa najnespretnijom upotrebom tragikomično
bombastičnog muzičkog skora koju sam ikada čuo. Ovaj skor kao da su odradili
Parker i Stoun za neku epizodu SAUT PARKA u kojoj se parodiraju jeftini
hororčići: to je toliko bučno i preterano u svojim napadnim pokušajima da
proizvede stravu svojim preglasnim duvanjem u trube i gudanjem u žice da čovek
ne može a da se ne smeje. Ali sve to brzo dosadi, i nije od vrste treša koji je
zabavan za izrugivanje; nema tog pijanstva niti družine zajebanata koji OVE
fekalije mogu da učine iole gledljivim. Izrazito nezanimljiv "zaplet"
nema nikakve veze sa izvornom, klasičnom pričom (prototipom feminističkog
horora koja, uprkos tome, nije loša), te stoga ne postoji baš ni najmanji
razlog da se podvrgavate ovoj jevtinoj smejuriji.
I
to je to što se tiče horora koje sam pogledao u prva 4 meseca 2012.
Naredna
trećina morala bi da ponudi nešto jače – ako ništa drugo, barem PROMETHEUS
(koji izlazi za mesec dana) bi morao da zaradi bar kilavu četvorku (4-).
Videćemo...
