**(*)
2+
Norveški film o ženi s repom! Ju-huu!
2+
Norveški film o ženi s repom! Ju-huu!
Ali, kako to obično biva, poster je
lagao. Ne, ne brinite, film zaista jeste norveški. Štaviše, u njemu ima i neka (povremeno
gola) žena. Ta žena je, čak, nekada davno imala rep. Ali, trećina filma prođe
dok ne vidimo ženu, i još trećina dok joj ne vidimo rep (avaj, odsečen!), što
znači da nema ništa od rep-akcije, rep-sexa i drugog repovanja. Fotka ispod je iz flešbeka u trajanju od 2 sekunde u samom filmu:
Film solidno počinje, sa intrigom i
misterijom. Čujemo snimak sa kasete u kome se neki čiča obraća nekoj ženi, onda
ona urliče, a on nastavlja normalnim glasom. Onda vidimo dvojicu CSI čistača na
delu: posao im je da u kantice sakupe posmrtne otpatke zaostale iza (kako ćemo
kasnije shvatiti) istog tog čiče sa kasete. Od njega je ostalo prilično malo,
jedva jedna polutka, ovde-onde, što nam se lukavo sugeriše detaljima i brzim
krupnim planovima, ali bez fulčijevskog insistiranja i detaljnog razgledanja
poprišta krvoprolića letnji dan do podne. Umesto toga, gledamo jednog od ove
dvojice, mekušca po imenu Elvis, kako povraća. Onaj drugi (Leo) ladan je ko
ladan špricer na ivici smrzavanja: booooli
njega za sve, masakr ili nemasakr.
Onda se to razvuče mnogo duže nego
što je pametno, sa dugim kadrovima njihove dead-pan interakcije, sa pauzama…
između… pitanja… i… odgovora... Sa dugim kadrovima njihovog čekanja ostatka
ekipe… Sa puno tišine, ili prazne priče… Najzad, kad prođe trećina filma skoro
ni u čemu (tj. u onome što bi se normalnom, ekonomičnom naracijom moglo smestiti
u 5-6 minuta), u podrumu pronađu grdnu neku skalameriju, uključujući kadu punu
mlečno bele tečnosti.
Iz nje iskoči skroz gola žena (bez repa – kasnije joj
vidimo ožiljak na trtičnoj kosti). Ovaj preokret, međutim, ne dovede do
ubrzavanja stvari! Ne, jer ova fantazi-drama-misterija sa elementima horora od
jedva 70-ak minuta nastavi da raaa…zglaaa…baaaa kao da će trajati ko prosečan uradak
Takašija Miikea (dakle, bar duplo duže), a onda sve zbrza i smandrlja na kraju
koji je mlitav kao… odsečen rep.
Pošto je žena mutava, umesto
razgovora sa ovima ("Ko si? Šta si? Šta radiš uronjena u kadu bele vode?
Ko raskomada čiču na spratu?" i sl.) ona fragmente prošlosti dodirom
flešbekuje direktno u um jednog od njih (Elvisa), a druge fragmente saznajemo
iz parčića napabirčenih sa tih audio-kaseta. Lenjog li scenarija! Long story short: repata žena je micko biće
endemične, nordijske sorte po imenu "huldra":
hm, s tim imenom zabavnije bi bilo videti spoj Hulka i našeg Gidre, ali
najpametnije što su Norvežani uspeli da smeste iza tog imena jeste nešto između
vile i trolkinje.
Ova naša Thale je još i dobra: njena braća i sestre zapravo su
trololike kreature od primitivno izvedenih kompjuterskih piksela, a kako se
desilo da je ona, jedina, ispala od krvi i mesa, i da mnogo više nalikuje
čoveku (ili barem: ženi) od ovih Golumovih žgoljavih sestrica – to ostaje kao
jedna od većih misterija evolucije.
Zapravo, previše je ovde misterije
ne samo na početku, nego i na kraju balade. Zašto je ova trolkinja drugačija od
svog nakaznog soja? Jel tu bio henki-penki sa ljudskom rasom? Ove huldre
izgleda da su soj sastavljen samo od ženki: ne znam kako se, onda, tačno
razmnožavaju, ali ako im je za to potrebna pomoć čovekolikih mužjaka, pitam se
koji je taj nesrećnik kome će da se digne na ove kreature? (Možda neki od
Google-krembila? To bi objasnilo i njihovu progresivnu ružnoću.)
Zatim – pitanjima nikad kraja: zašto
ju je čiča uzeo pod svoje i šta je tačno nameravao s njome? Da je zaštiti?
Pripitomi? Ako je tako, zašto joj je onda sekao rep? Ne znamo! Zašto ga je ona
raskomadala? Svakako nije zbog tog repa, jer između tog reckanja i masakra
prošle su mnoge godine… Popunite praznine sami, gde vam je mašta!?
Ovo je mogla da bude zabavna crna
komedija – ali to se napušta već posle prve trećine. Ovo je mogao da bude
zabavan horor sa dosad neviđenim stvorovima – ali od toga nešto malo (premalo,
prebrzo!) ima samo pred kraj. Ovo je mogla da bude pametnija rođaka ŽENE (THE
WOMAN), kako nam središnji deo filma sugeriše – ali taj aspekt jedva je
skiciran, i s tim ništa nije napravljeno.
Naime, šta imamo ovde? Još jednu divlju ŽENU iz formule žena = priroda & divljina, nasuprot
muškarac = kultura & civilizacija.
Ženina navodna bliskost sa animalnim ovde je vizuelno još transparentnija s tim
(kastriranim) repom. MUŠKARAC, prema ovom ofucanom storilajnu, šta će-kud će,
nego mora ŽENU da pripitomi, da je zatvori u KUĆU, tj. u PODRUM, da je
praktično ZAROBI, odseče od njenih instikata, da je OSAKATI, i tako osakaćenu
uvede u (falocentrično, od Boginje-Majke odsečeno) ne-prirodno DRUŠTVO.
Naravno, kao što nam je i THE
WOMAN lepo objasnila, možeš izvući ženu iz divljine, ali ne i divljinu iz
žene, pa prema tome, dabogme: samo je pitanje trenutka kad će taj ponor
iracionalne krvožednosti da razjapi svoje ralje i krene da guta MUŠKARCE (koji
se pred njom, razgoropađenom, čak i teško naoružani, automatski pretvaraju u
pičkice, to je sine qua non ovih
feministoidnih – a zapravo polu-mizoginih- scenarija)! I tu opet imamo splatter
kao jedini pojmljivi oblik diskusije između MUŠKIH i ŽENSKIH, gde su muški, je
li, obavezno na primajućem kraju, a ŽEN(k)A se u obaveznom hepiendu vraća šumi,
divljini, prirodi, Magni Mater i bla bla blaaaa, pošto se prethodno pokazala i
kao ISCELITELJKA muškarca koji je, po ne-prirodi stvari, BOLESTAN.
Ima, dakle, ovde nekih zanimljivih ideja – u zametku. Ali užasno je
teško THALE posmatrati kao gotov, zaokružen film. Ovo je pre SKICA za film, odnosno
nekoliko nabacanih fazona koji su silom rastegnuti do ivice dugometražnog. U
redu, razumem, nije lako snimiti ne znam kakav film za samo 10.000 $ (da, toliki je budžet ovog
filma – prethodni, tj. debitantski ovog reditelja koštao je 300 $!). Za te pare ovo izgleda
profesionalnije i bolje nego što bi se očekivalo (osim CGI efekata, koji su
tačno po principu "Kolko para, tolko muzike"), iako pomalo smara
fakat da je ceo film snimljen u nečijem podrumu a nije baš tako živahan i
zabavan kao THE EVIL
DEAD.
Ali postoje i neke stvari koje ne koštaju ništa. Na primer,
scenario. Ovde ne postoji scenario.
Tačnije, ne postoji ZAPLET, nikakva drama, ne postoji konflikt, ne postoji zanimljiva
i smislena interakcija između likova – jer, kad dođu specijalci, ovu dvojicu
čistača vežu i bace im džakove preko glave, i naši "glavni junaci"
celu poslednju trećinu provedu VEZANI ZA JEBENE STOLICE! A taman se učinilo da
će nešto da bude od interakcije Elvisa i repate cure… kad ono – prc! Odjavna
špica.
THALE je još jedan tužan dokaz tendencije u modernoj fantastici i
hororu, da NIKO više i ne pravi filmove sa jasno formiranim, razrađenim, od
početka do kraja zaokruženim zapletom, nego se sve svodi na ideje, "visoke"
koncepte, gimike, trikove, fore i fazone (uključujući tu naročito FFF kao formu
izmišljenu samo zbog toga da se niko ne bi zamlaćivao pitanjima ko šta kako
zašto i sl). Ljudi se zadovoljavaju time da prodaju film na osnovu ideje,
dosetke, naslova i postera – i istina je, ko će odoleti kad vidi poster za
golom repatom ženom?! – ali kad jednom sednemo da pogledamo produkt iza tog
pakovanja, OPET, po ko zna koji put, dobijamo poludupastu, nedorađenu,
nedomišljenu, šućmurastu tvorevinu koja nas, u najboljem, zagolica 2-3 puta,
ponekom scenom, ili idejom, pre nego što nas, na kraju, PONOVO, ostavi
nezadovoljenim, razočaranim ili tek mlako zabavljenim nečim što je moglo i
moralo da bude mnogo više.
Zaista šteta. Voleo bih da neko jednog dana ove repate žene izmuze
malo bolje. Do tada, ostaje nam ovaj limp
tail od skice za jedan takav film.
