U okviru akcije "Nadoknadimo propušteno",
evo kratkih osvrta na neke filmove izvan horor žanra koje sam gledao od početka
ove godine (produkcija 2013/14) a na blogu se još o njima nisam izjasnio. Na
vrlo slabe sam vas već upozorio OVDE,
a sad je došlo vreme za umerene
preporuke – odnosno, za dobre i vrlo dobre, gledljive drame, trilere,
akcijaše, SF, komedije i drugo što sam odgledao a da nije ubi bože. Ionako je
godina vrlo slaba i ni ovde, kao ni među hororima, ničemu tokom 2014. godine
nisam dao ocenu veću od 3+.
GRAND PIANO
USA, 13
**(*) 3-
Naravno da je ovaj psiho-gimmick-triler usiljen
& apsurdan (tj. preposterous) do krajnjih
granica pa i preko njih, ali nije to bez šarma, naročito u prvoj polovini, pre
nego što ode dovraga i pre nego što se razotkrije krajnje banalna motivacija za
celo zamešateljstvo sa ucenjenim pijanistom (Ilija Šumić).
SECRETLY, GREATLY
S. KOR, 13
**(*) 3-
Gledljiv (ali i sasvim bezbolno propustiv)
triler-drama-patetika o severnokorejskom tajnom agentu usred J. Koreje.
HIDE AND SEEK
S.KOR, 13
**(*) 3-
Još jedan OK ali zaboravljiv triler (za one koji
takve vole), mada mi je već izvetreo iz mozga. Tiče se tajnih, skrivenih
stanovnika u jednom stambenom kompleksu, ili tako nečega.
R100
JAP, 13
**(*) 3-
Od reditelja nedostižno odličnog SYMBOLa
(vidi rivju na blogu), nova deadpan komedija apsurda, o bezličnom
službeniku koji se učlani u SM klub za ponižavanje na javnom mestu, iz kojeg se
nemoguće izaći, pa onda ovaj mora da trpi da ga zgodne ženske mlate i gnjave i
niz stepenice bacaju gde god da krene. Zabavna premisa, ima dobrih set-pisova,
ali ipak je to one-joke movie, prerazvučen i ne uradi s tom premisom dovoljno,
ne samo na konotativnom planu, nego pre svega u smislu zabave tj. gegova.
Drugim rečima, ovaj deadpan je
previše dead za moj ukus iako svakako
vredi gledanja.
Hwayi:
A Monster Boy
KOR, 13
*** 3-
Predugo čekani tek drugi film od reditelja
fenomenalnog, Ghoulopečatiranog Save the Green Planet! Ima ovaj
triler svojih dobrih momenata ali je zaplet previše sapunoperski nategnut,
premelodramski-patetičan (ah, ti Korejci!) i nedovoljno involving (iako ima
ozbiljne potencijale za potresnu dramu o dečaku koga usvoji i vaspita grupa
kriminalaca). Ako ništa drugo, barem je akcija (jednom kad, na kraju, do nje
napokon dođe) očekivano žestoka i krvava, sa impaktom koji prevazilazi
uobičajene korejske standarde.
TUMAN (MAGLA)
RUS, 10
**(*) 3-
Simpatična ruska glavolomka o grupici vojničarije-mlađarije
koja se, neznano kako, iz današnjih vremena, usred vojne vežbe, zatekne usred
II svetskog rata, gde počnu da stradaju "za ozbiljno" a ne vežbe radi.
Ne očekujte smisleno objašnjenje misterije, jer na kraju sve se svodi na vrlo
eksplicitnu lekciju: "Gledajte kako su vaši stari patili i stradali protiv
nemačkih zavojevača: poštujte krv koju su za vas prosuli, nije to bila dečja
igra, itd" Sve je to lepo i krasno, a što bi Dimbo rekao, i
"legitimno" – dakle, patriotski film snimljen povodom godišnjice
poraza Gitlera; na sreću, dovoljno je zanimljiv i uzbudljiv za jedno neobavezno
gledanje, mada taj rasplet neće svakoga zadovoljiti.
ANIMALS
SPA, 13
*** 3-
Simpatičan, atmosferičan, nadrealan emo-indie filmić o momku kojega prati
plišani medvedić koji govori (!), i koji se, kako izgleda, zaljubi u novog
momka u razredu. Previše difuzan i konfuzan, suviše low key i low profile za
poređenja s Donijem Darkom (uz to, previše gay da bi bio toliko
opšteobožavan) – hteo bi da se j*** ali da mu ne uđe, tako da je krajnji
rezultat blago natprosečan, ali unikatan i upečatljiv pa stoga umereno vredan
preporuke.
BLUE
RUIN
USA, 14
**(*) 3-
Jedini twist u ovoj priči o osveti jeste da je
osvetnik prilično nevičan i nespretan (a uz to i nefotogeničan bradonja): nije
to Čak Bronson Stalone nego neki neupadljivi čikica koga muka natera da se
pobrine za određene zlikovce, što dovodi do niza nimalo čistih, čak prilično
traljavo odrađenih sukoba. Nije to bez određenog šarma, ali daleko je od visokih
ocena koje je dobio u mnogim krugovima.
NOTEBOOK
HUN, 13
***(*) 3+
Prilično dobra adaptacija romana VELIKA SVESKA
Agote Krištof, o dva dečaka koji se usred II svetskog rata na vrlo osoben (neko
bi rekao: psihopatski) način odnose prema užasima kojima su okruženi tako što
sami sebi jačaju izdržljivost na bol kako ne bi dopustili da ih bilo šta spolja
povredi. Oni se praktično izoluju od ostatka čovečanstva, pokušavajući da opstanu
tako samodovoljni, mada žive sa strogom i surovom babom, na selu. Ova mađarska drama,
naravno, ne hvata i ne prenosi onu dozu otuđenosti i lišenosti afekta koju nosi
roman, jer deca su ipak simpatična i izazivaju saučešće gledaoca zbog toga sa
čime moraju da se nose: drugim rečima, film kao medij naprosto nije uspeo da u
toj meri prenese autizam (u najboljem smislu reči) tog nivoa onečovečenja koji
je nekima bio jedini način da ne budu uništeni razmerama ratnih grozota oko
sebe. Ipak, ovo je više nego solidan film i vrlo je vredan gledanja.
JOE
USA, 13
*** 3-
Slike iz života radničke klase – iznenađujuće
učinjene zanimljivim zahvaljujući dvojici glavnih glumaca: dečak Taj Šeridan
(već hvaljen u donekle sličnom MUDu)
i, suprajz, Nik Kejdž u retkom novijem primeru ozbiljne dramske uloge, daleko
od čiza i treša u kakvom skoro isključivo poslednjih decenija obitava. Dečak je
iz problematične mega-siromašne i ljubavi-lišene porodice, sve ga goni ka
propasti, a Kejdž, bivši robijaš, hoće da mu pomogne da ne potone u kal bede i
nasilja koji mu preti.
THE RAID 2
INDO, 14
*** 3
Sveta jednostavnost originala zamenjena je
prenabudženostima svih vrsta – sve je ovde napumpano, overdozirano, preterano,
i zaplet, i podzapleti, i obilje ničemu neslužećih likova i njihovih
komplikovanih motivacija i planova unutar planova, a još je i uvećani budžet
omogućio razbacivanje raskošnom scenografijom, što je dovelo do scena koje bi
da pariraju barem Refnu ako ne i Kjubriku. Ipak, ne postoji tu SRCE & DUŠA
(kao u originalu, motivisanom potragom za bratom) i sve je svedeno na cirkus u
kome se tamo neka dalekoistočnjačka sirotinja međusobno spektakularno mlati i
razbija zarad naše privilegovane zapadnjačke zabave. Jeste, super je to
režirano, krvavo je, žestoko, udarci imaju impakt, set-pisovi su preterano
preterani do besmisla – ali ovo je ipak značajno srozavanje jedne izvorno
prilično karpenterovske, nihil-romantične akcione priče na nivo tamo nekog
bogatijeg i razrađenijeg ONG BAKa ili tako neke klovno-cirkuzijade sa debilnim
kliše-zapletom.
COLD IN JULY
USA, 14
**(*) 3-
OK, Sem Šepard je stvarno preteći jeziv kučkin sin
ovde, ali ostali su prilično mlaki (blagi izuzetak – vaskrsli Don Džonson, u
sporednoj ulozi). Ovo je pristojan triler osvete kojega je kritika nekritički (sic!)
nahvalila i pretvorila u moderni klasik što on, ipak, nije, i to iz više
razloga (koji uključuju i prilično bezvezno-rutinsku 'kulminaciju'). Ipak,
vredi pogledati.
NO MAN'S LAND
CHI, 13
*** 3
Odličan kineski road-movie triler o nizu peripetija
koje zadese jednog beskrupuloznog advokata koji mutnim poslom zaglavi usred
pustinje Gobi. Hej, momče – nisi više u Kanzasu, nisu ti ovo američki redneci
nego ozbiljni kineski zajebanti! Spektakularna fotografija, odlična režija,
nepredvidiv scenario... Šteta što je ovaj "neo-western" predug i
malkice izgubi ritam i impakt pred kraj, ali svejedno, obavezno pogledati.
Jamie
Marks Is Dead
CAN, 14
**(*) 3-
Žrtva nasilja (iz naslova), iako mrtav, meša se
sablasno i direktno u život povučeno-stidljivo-pederljivog ali ipak hetero
momčića (i njegove devojke, koju ovaj u jednoj sceni prekida usred njenog
navaljivanja da ga oralno zadovolji – fuck, ko je to uradio, IKADA?!) u ovoj
atmosferičnoj, vizuelno zanimljivoj dramici (režirao baja koji je napravio
solidan horor RUINS, o ubilačkim
južnoameričkim puzavicama). Malko predugo i srceparajuće, ali nije negledljivo.
Edge
Of Tomorrow
USA, 14
*** 3-
Svi filmovi o alternativnim stvarnostima i menjanju
istorije putem puta kroz vreme su inherentno bezvezni, pa tako i ovaj: ali, ako
nekako prenebregnete apsurdnu premisu na kojoj sve počiva (o Tomu Kruzu koji se
stalno iznova vraća u određeni trenutak prošlosti kako bi izašao nakraj sa baš
gnusno-zamišljenim vanzemaljskim osvajačima) ovo je sasvim solidan holivudski
repertoarski sf-akcijaš za jedno gledanje.
LUCY
USA, 14
**(*) 3-
Skarlet Johansen je neodoljiva kao ubilačka mašina
– ovog puta u akcijašu Lika Besona, a ne u hororu (kao u UNDER THE
SKIN) – scenario je predvidivo novobesonovski imbecilan, involvement je vrlo ograničen,
zlikovci nisu ni blizu tako slikoviti kao kod vintage Besona, ali... hej, na
ovu krizu i duhovnu bedu, ovo je sasvim pristojna, živahna, neopterećujuća
zabava (bez brige, neće vam zahtevati angažovanje ni 10% mozga!), naročito u
prvoj polovini.
The
Salvation
DEN, 14
*** 3
Nema ovde ni trunke originalnosti, ali odličan
scenarista, Anders Tomas Jensen
(pogledajte mu samo taj minuli rad!) uspeva da udahne nešto života u klišee,
pored ostalog zahvaljujući evropskoj (špageti) dozi prljavosti, surovosti i
nasilja (uključujući – prema ženama, deci i starcima). Osim toga, najbolji živi
glumac, Mads Mikelsen, igra
usamljenog osvetnika protiv bande zlikovaca koji terorišu čitav gradić na
Divljem zapadu, a Eva Grin igra
mutavu zlikovku (žrtvu?), pa prema tome – to je milina gledati. Šteta samo što
je fotografija nekako ružno modifikovana u postprodukciji pa ovaj western nije
onoliko lep za oko koliko je mogao i morao biti.
---NASTAVIĆE SE---
