**(*)
2+
LOBOS
DE ARGA je španski filmić o vukodlacima: lepo slikan, solidno budžetiran, sa
pristojnim maskama, ali previše "bezbedan", previše fin i
konvencionalan.
Pokušava da oscilira između horora i
humora: ne kao parodija (na šta bi engleski naslov mogao asocirati), pa ne ni
kao komedija, nego više u duhu – ipak i jačim igračima nedostižnog! – AMERIČKOG
VUKODLAKA U LONDONU.
U tome uglavnom ne uspeva: likovi su
konvencionalni i nezanimljivi, a takve su, uglavnom, i situacije u kojima se
nalaze, pa nema baš mnogo prilike za istinski nadahnute a kamoli stvarno
duhovite momente.
Radi se o piscu koji dolazi u
babovinu (kuću nasleđenu od pokojne babe), u zabačeno, starinsko špansko selo
gde hara izvesni vukodlak. Ili više njih.
Prvo pola filma provede u pokušajima
da spreči vukodlačko prokletstvo, a kad mu to ne uspe, do kraja mu ostaje da
se, sa još par kompanjona, bori protiv celog sela pretvorenog u vukodlake.
Ono što vredi pohvaliti jesu maske
vukodlaka, pretežno rađene praktičnim efektima maske i kostimima, sa malo
pomaganja CGI-jem.
Dizajn nije naročito nadahnut, čak
je prilično staromodan, zato što je zasnovan na omažu Univerzalovom WOLF MANu i
njegovim španskim derivatima iz 1970-ih (Pol Neši / Jacinto Molina).
U krupnom planu je to sasvim okej,
ali u širim kadrovima pristup men-in-the-suits
postaje previše očigledan: em što više izgledaju kao gorile nego kao vukodlaci,
em što su (čak i kad skaču uz pripomoć nevidljivih žica) previše tromi za
vukodlačku neophodnu animalnu brzinu, a odsustvo adekvatne dinamike pokreta
nije režijom dovoljno nadoknađeno.
Sve je tu: i ciganska kletva, i
tajna izolovane komune, i porodično (mračno) nasleđe, i urbanoia pred zatucanim
seljacima... ali, avaj, nema varnice, i tu ne mislim samo na odsustvo splatera
a la Lendis, budući da ovo sve deluje kao malo slobodniji PG-13 film.
Prosto, nema dovoljno duha, i tu ne pomaže naročito ni prisustvo
popularnog i dobrog komičara Karlosa Aresesa (The
Last Circus).
Džaba je i on tu kad mu scenario
ne daje dovoljno mesa – a da sve bude još mlitavije, sparing partner, odnosno
glavni junak, ovde je neverovatno neharizmatični šonja...
Ako ste baš neizlečivi fan filmova
o vukodlacima, ovaj se može pogledati: nije užasno loš. Najviše frustrira zbog
protraćene šanse da se bolje iskoristi ugođaj tog spooky sela i uopšte da se
neke lokalne (španske) specifičnosti bolje izmuzu, kako za horor tako i za
humor.
Čak i u smislu parodije, sa današnjom
pomodnom pošasti TWILIGHT bulšita sa svetlucavim vampirčićima i goluždravim
ćosavim vukodlačićima, španski mačo kontekst je nadasve zahvalan za zezanje na
tu temu (kad već nisu imali ništa pametnije na pameti) – ali ni od toga ništa.
Kao da se išlo na to da film bude
okej i mami, i babi, i unucima, i omladini, i horor vikendašima, i žanrovcima, da
svako dobije poneki mig, poneki lejm fazon, a niko ništa zaista za pamćenje –
ko nekakva španska CRNA
ZORICA sa vukodlacima.
No, ako imate vremena za
utucavanje, a dosadili su vam CGI nacrtani vukodlaci i želite malo dlakave
horor akcije, ovo IGRANJE SA VUKODLACIMA je, eh, gledljivo.
Pitanje je da li ćemo, i kada,
opet imati priliku za gledanje novih vukodlaka pravljenih od gume i dlaka a ne
od piksela, rađenim u pristojnim produkcijskim uslovima, pa zato – ko voli, nek
ovome pruži šansu.
Nije mnogo slabije od rimejka WOLF MANA od pre par godina, a
u ponečemu je i bolje.
