субота, 23. април 2016.

Horor izbori


EDIT: I Srbija je, po ko zna koji put, izabrala upravo nekrofilnu budućnost sa gornje slike. Nije da nisam očekivao, dapače, sve je ukazivalo na to, ali opet... to je što je, tu smo gde smo, s kim smo s tim smo...



            Kad sam bio mlađi, razmišljao sam ovako: demokratija je sranje. Sama ideja da rulja zna bolje od odabranog pojedinca, odnosno da je kvantitet iznad kvaliteta,  je kretenska, i to je lepo još Platon zapisao u VIII glavi Države: „Vidiš li ona tri čobana u daljini, prijatelju? Dokle god oni mogu da nadglasaju Sokrata i mene, ja u demokratiju ne verujem!“
            Takođe sam mislio: politika me ne zanima, sve su to ista govna, neću da dajem legitimitet tom polusvetu; ja sam autsajder, i to ću biti u svakoj vlasti: ne postoji poredak niti stranka u kojoj ćemo ja i meni srodni ljudi imati dobar tretman. Odnosno, ko god bio na „vlasti“, ja ću suštinski, po konstituciji, biti naspram njih. Takav mi hororskop i tu stranke nemaju veze.
            Zbog toga svoje glasačko pravo, koje sam stekao 1991. godine, nisam egzercirao ni odmah, ni ubrzo zatim. Nisam izašao ni na jedne izbore, referendume i slična zamlaćivanja za vreme Slobe, sem na jedne – one (njemu) poslednje, 2000. godine. Tada sam po prvi put osetio da svojim glasom mogu dati bar sitan doprinos da sklonim jedno ZLO. I izašao sam, i glasao PROTIV Slobe. I Sloba je pao...
 

            Dakle, mislio sam ja još koješta, u tim mlađim i ranjivijim danima.
            A većinu toga mislim i danas.
            Sa sledećim amandmanom: ova pošast koja danas vlada Srbijom toliko je pogubna, štetna i pogana da to prevazilazi sve uobičajene standarde lošosti i pada na samo dno kace gde obitava takav mulj, talog i slina da je to stravično gledati, svakog dana, isplutalo, u TV dnevnicima i u dnevnim novinama.
            Jesu i ovi raniji bili govna, ali ova današnja... holy shit! OVO NIKAD NIJE BILO! Ovo je toliko snažna i direktna i neuvijena uvreda svemu što smatram vrednim da je to jezivo!
Ovo je direktno brkanje govnjivog prsta u oko zdravom razumu, ukusu, pameti, kulturi, umetnosti, integritetu, poštenju, dobroti, budućnosti, napretku... ukratko, svemu pozitivnom i poželjnom.
Ovo je KANCER koji će da izjede i ono malo preostalog zdravlja u našem ionako već dobro natrulom biću, i ako se ovo ne odseče ODMAH, ako se pusti da metastazira još neko vreme – biće dockan!
Da, istina je da se nema, zaista, ZA koga glasati; i u načelu nije baš lepo glasati PROTIV nekoga, lepše je imati ZA koga.
ALI! Zajebite tu teoriju i naklapanja. Postoji samo jedna stvar koja je bitna, a to je: da se, ovog puta, barem maksimalno umanji vlast ovog kancera.
Jasno je da će ova GOVNA vladati još neko vreme; nažalost, ovaj pretežno nesvesni, nezreli narod i dalje pada na demagogiju i besramne laži, na najjeftinije trikove najbednijih šibicara, falsifikatora i lažnih doktora, pa će stoga rulja zaglupelih, polusenilnih, slepih i zlih poslušnika i ovog puta svojom masom ustoličiti presto Vučića i njegove beslovesne bulumente alanfordovskih višestruko dokazanih nesposobnjakovića, debila, lopova, lažova i botova.
Međutim: glasati PROTIV ove pošasti stvar je elementarnog dostojanstva i simboličnog znaka vere u nešto humano, kulturno, lepo...
Sedeti kod kuće ili se zajebavati negde na dan glasanja, ovog puta, znači saučestvovanje sa ovim skakavcima koji će, za koju godinu, da izjedu SVE što je iole dobro i zdravo i rasteraju i poslednju pamet iz zemlje, kao što to već godinama unazad intenzivno rade.
A ako je neko zaustio da mi kaže: „Ghoule, mani se politike, ovo je blog o hororu, književnosti i filmu, nemoj ga prljati ovim temama, daj bolje da vidimo valja li gledati ovaj ili onaj novi horor...“ – takvima odgovaram: ovo NIKAD nije bio blog samo o hororu. Ovo je blog sa etitjudom. 
I etitjud se, ovde-onde, oduvek provlačio ne samo vezano za globalne, i nego za vrlo domaće teme iz zemlje i „regiona“, od ustaških slešera, hrvatskih domoljubnih akcijaša sa zombi-Srbima, preko NATO holokausta, holuvudskog srbošovinizma i nakaznih falsifikata ratova iz devedesetih pa do splatter kritike Srbije danas. Naravno, u svemu tome nije ni VUČIĆ bio zaobiđen.
Za slučaj da je neko ovde toliko naivan da veruje kako izbori nemaju nikakve direktne veze sa tematikom ovog bloga i sa mojim horor aktivnostima, moram vam reći da, nažalost, imaju. Trenutna vlast je dovela najgoreg ministra kulture u novijoj istoriji i nizom činova i zločina protiv kulture unazadila je na svim nivoima, uključujući tu i izdavaštvo, knjižarsku mrežu, bioskopsku mrežu, kinematografiju... Jasno su pokazali koliko im je stalo do kulture i umetnosti na milion načina, kako onim što su uradili (loše), tako i onim što nisu uradili, a ponajviše svojim GLASNIM ĆUTANJEM o toj temi.
Koliko puta ste čuli ovu neobrazovanu stoku, ove loše đake, ove lažne doktore, ove falsifikatore, ovaj polusvet koji je celog života od knjige BEŽAO, da u kampanji (a i izvan nje) govore o knjigama, o kulturi, filmu, o podršci umetnicima, stvaraocima, kreativcima?
GLASAJTE PROTIV NJIH!
Jer glas protiv njih je glas ZA „Poetiku strave“ i niz drugih knjiga koje spremam ali koje će biti sve besmislenije, sve teže, sve nemogućije u zemlji kojom vlada gorepomenuta pošast! Da ne govorim o tome da će knjige postati luksuz u „boljoj budućnosti“ u koju nas ova armija klonova, klovnova, botova i zombija vodi, i da ćemo imati mnogo preča pitanja – pitanja golog opstanka, ako ovi nastave da truju sve što je iole valjano...
Dakle, ne glupirajte se sa apstinencijom, ili pak belim listićima, crtanjem kuraca po njima itsl.

Izađite i glasajte protiv ZLA!

PS: Za ilustraciju ovog posta korišćene su i neke fotografije sa fejsbuk stranice "Vučićev zabavnik".